С овом торбицом у руци на вама све остало одлази у други план: и фигура и фризура и одећа и обућа. Ви у руци носите не торбицу већ симбол једног стила: блиставу свилу у ситним фалтаним наборима, равномерно распоређеним, с додатком раскошно обликованог метала, украшеног сићушним кристалима. Све је блиставо али рафинирано, све говори само за себе и сведено је на суштину. У овој вечерњој торбици, тако једноставној, а ипак тако речитој, нагласак је на врхунској елеганцији која више од речи говори о свом дизајнеру – да је за праву креацију потребно тако мало, а опет тако недостижно много – а то је таленат. Таленат да вас препознају на први поглед.

Ова торбица, ма како изгледала једноставно, веома је захтевна. Она не дозвољава никакво накнадно кинђурење било које врсте. Оној која ће је понети на вечерњи излазак налаже се да буде у једнобојној хаљини, по могућности црној, белој или сивој, сведеног кроја и без компликованих набора, без упадљивог појаса, без истакнутог накита на врату, ручним зглобовима, реверима или ушима. Уколико не можете да се одрекнете свега тога, заборавите на „валентино” торбицу.

Не би било добро ни када бисте претерали с „валентино” стилом па уз црвену фалтану торбицу понели и црвену фалтану хаљину. Било би то превише „валентина” на једном женском телу, што стилски такође не би било упутно.

И још нешто. Ако бисте, да ослободите руке, торбицу одложили, на сто или поред себе, остајете огољени за један модни детаљ који је толико захтеван да вас готово држи заробљеном.

Торбица значи тражи од вас да се лишите свих других украса, а и да је читаво вече не испуштате из руку. Што је много, много је. Зато добро размислите пре него што се одлучите за скупоцену варијанту „V”.

Валентино Гаравани

 Италијански модни дизајнер, рођен је 1933. године у месту Вогера у Италији. Студирао је на Академији уметности у Милану и у Паризу. После студија проводи десет година у Паризу, радећи за познате креаторе и модне куће, међу којима је и кућа „Ла Рош”. Касних педесетих година враћа се у Италију и 1959. године отвара сопствену модну кућу у Риму. Следеће године приказује своју прву колекцију у престоници. Његова интернационална каријера почиње после друге колекције високе моде, приказне у Фиренци 1962. године. Одмах је био запажен његов изузетан таленат и оригиналност који су се манифестовали кроз софистицирану елеганцију, савршен крој, перфекцију израде и непогрешив избор врхунских материјала. Његове моделе жене су напросто обожавале – и данас их обожавају, такође. Постао је један од оних који се препознају на први поглед, а црвена боја као и велико слово „V” постају његов заштитни знак. Када је реч о високој моди на врхунском нивоу, „валентино” се подразумева.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs