Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја (СЗО) не­дав­но је упо­зо­ри­ла на бо­лест ко­ја би мо­гла да од­не­се ми­ли­о­не жи­во­та, а у овом мо­мен­ту још ни­је по­зна­та и за­то је на­зва­на бо­лест икс (X). Иако не пре­ци­зи­ра­ју о ко­јој је бо­ле­сти реч, струч­ња­ци сма­тра­ју да је нео­п­ход­но да бу­де­мо при­пре­мље­ни на ма­сов­ну за­ра­зу. На­уч­ни­ке за­бри­ња­ва чи­ње­ни­ца што у ства­ри не зна­ју шта је у пи­та­њу, али су си­гур­ни да ће до епи­де­ми­је до­ћи и стра­ху­ју да ће но­ва бо­лест пре­ћи са жи­во­ти­ња на чо­ве­ка. На­уч­ни­ци СЗО ука­зу­ју на опа­сност од раз­во­ја хе­миј­ског оруж­ја и ра­то­ва­ња, али и од ве­штач­ки ство­ре­них смр­то­но­сних бо­ле­сти. 

Шта би мо­гла да бу­де ми­сте­ри­о­зна бо­лест икс, ни­су са­свим си­гур­ни ни срп­ски струч­ња­ци. 

Про­фе­сор др Звон­ко Ма­гић, на­чел­ник Ин­сти­ту­та за ме­ди­цин­ска ис­тра­жи­ва­ња Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, на­гла­ша­ва да сва­ке го­ди­не СЗО, са се­ди­штем у Же­не­ви, ор­га­ни­зу­је са­ста­нак ис­так­ну­тих на­уч­ни­ка да би се утвр­ди­ла ли­ста бо­ле­сти ко­је пред­ста­вља­ју опа­сност за це­ло­куп­но чо­ве­чан­ство.

Прет­ход­них го­ди­на на ли­сту су ста­вље­не бо­ле­сти као што је ла­са гро­зни­ца, ебо­ла, зи­ка гро­зни­ца, МЕРС. На са­стан­ку у фе­бру­а­ру СЗО је до­дао овој ли­сти и „бо­лест икс”. 

– Ка­ко је озна­че­но сло­вом икс, зна­чи да је ова бо­лест не­по­зна­та. Кан­ди­да­ти да по­ста­ну узроч­ни­ци бо­ле­сти икс мо­гу би­ти по­зна­ти ви­ру­си и бак­те­ри­је ко­ји на­кон му­та­ци­је у њи­хо­вом ге­но­му мо­гу да по­при­ме пот­пу­но но­ве па­то­ге­не осо­би­не. Та­ко­ђе, у при­ро­ди кру­же хи­ља­де не­по­зна­тих ви­ру­са ко­ји под од­ре­ђе­ним окол­но­сти­ма мо­гу по­ста­ти па­то­ге­ни за љу­де. Ве­ћи­на тих ви­ру­са су ин­фек­тив­ни за жи­во­ти­ње, али се не пре­но­се на љу­де, или, уко­ли­ко и до­ђе до ин­фек­ци­је, они се не пре­но­се са чо­ве­ка на чо­ве­ка. Ова­кви при­ме­ри већ по­сто­је у ме­ди­ци­ни (ре­ци­мо ХИВ) – об­ја­шња­ва др Ма­гић.

Осим мно­штва ви­ру­са и бак­те­ри­ја из при­ро­де и чо­век мо­же да до­при­не­се ства­ра­њу икс бо­ле­сти – сма­тра др Ма­гић. На­и­ме, по­зна­то је да се ве­ли­ке си­ле одав­но ба­ве ис­пи­ти­ва­њем али и про­из­вод­њом би­о­ло­шког оруж­ја. Иако су кон­вен­ци­ја­ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја те ак­тив­но­сти одав­но за­бра­ње­не, по­сто­ји мо­гућ­ност да се у то­ку ис­тра­жи­ва­ња до­го­де не­сре­ће и да до­ђе до „из­ла­ска” па­то­ге­ног, му­ти­ра­ног би­о­ло­шког аген­са у око­ли­ну. 

– По­зна­та су де­ша­ва­ња са ан­трак­сом. Али, циљ овог са­оп­ште­ња СЗО ни­је ши­ре­ње па­ни­ке и стра­ха ме­ђу љу­ди­ма због опа­сне, не­по­зна­те бо­ле­сти, већ ини­ци­ја­ти­ва да се на вре­ме от­поч­ну ис­тра­жи­ва­ња мо­ле­ку­лар­них осо­би­на раз­ли­чи­тих ми­кро­ор­га­ни­за­ма и мо­гућ­но­сти про­из­вод­ње ефи­ка­сних ле­ко­ва или вак­ци­на. Ве­о­ма је ва­жно и от­по­че­ти на вре­ме опре­ма­ње ла­бо­ра­то­ри­ја са­вре­ме­ном опре­мом и обу­ком ка­дро­ва у ма­ње раз­ви­је­ним др­жа­ва­ма – ис­ти­че др Ма­гић.

И епи­де­ми­о­лог про­фе­сор др Зо­ран Ра­до­ва­но­вић сма­тра да не­ма ме­ста па­ни­ци јер је по­ен­та у то­ме да мо­ра­мо да се на­вик­не­мо да жи­ви­мо стал­но све­сни ри­зи­ка од по­ја­ве ми­кро­ор­га­ни­за­ма.

– Не по­сто­ји бо­лест икс као ен­ти­тет опи­сан у ли­те­ра­ту­ри. То је нео­д­ре­ђе­на и бли­же не­де­фи­ни­са­на прет­ња ко­ја би мо­гла да угро­зи чо­ве­чан­ство у бли­ској бу­дућ­но­сти. Узроч­ник би био до са­да не­по­знат ми­кро­ор­га­ни­зам, нај­ве­ро­ват­ни­је ви­рус. Не­дав­но сам из­ја­вио да ни­је нај­ве­ћа прет­ња не­ка кли­ца из ве­чи­тог ле­да (пер­ма­фро­ста) ко­ји се то­пи, већ но­ви ви­рус из до са­да не­при­сту­пач­них пра­шу­ма или му­ти­ра­ни по­сто­је­ћи ви­рус. И но­бе­ло­вац Џо­шуа Ле­дер­берг је ре­као да је ви­рус нај­ве­ћа прет­ња оп­стан­ку чо­ве­ка на пла­не­ти. До са­да се пред­ви­ђа­ло да би мо­гла да се оче­ку­је епи­де­ми­ја ебо­ле, ла­са гро­зни­це и слич­них бо­ле­сти, а са­да по­сто­ји са­гла­сност да је узроч­ник на­ред­не ве­ли­ке епи­де­ми­је не­по­знат. Оту­да се и ефек­ти до ко­јих би до­вео озна­ча­ва­ју као бо­лест икс – по­ја­шња­ва др Ра­до­ва­но­вић.

Др­же­ћи се тих екс­перт­ских про­це­на, наш са­го­вор­ник под­се­ћа да је Бил Гејтс не­дав­но из­ја­вио да би та­ква бо­лест у јед­ном ма­ху мо­гла да од­не­се 30 ми­ли­о­на људ­ских жи­во­та. Ме­ђу­тим, не по­сто­ји не­по­сред­на опа­сност јер је СЗО дао упо­зо­ре­ње да здрав­стве­не слу­жбе свих зе­ма­ља тре­ба да се при­пре­ме за та­кве опа­сно­сти.

Уло­га на­у­ке кључ­на

Про­фе­сор др Во­јин Ра­кић, ди­рек­тор Цен­тра за би­о­е­тич­ке сту­ди­је и шеф Уне­ско­ве Ка­те­дре за би­о­е­ти­ку за Евро­пу, сма­тра да је бо­лест икс за­пра­во хи­по­те­тич­ка за­ра­зна бо­лест за ко­ју се при­пре­ма СЗО. Икс озна­ча­ва не­што не­по­зна­то и нео­че­ки­ва­но. 

– Пре­вен­ци­ја се са­сто­ји у при­пре­ми при­ла­го­дљи­вих вак­ци­на у ко­је би се се­квен­ци­ра­ла је­дин­стве­на ге­не­ти­ка не­ког ви­ру­са ка­да се овај по­ја­ви. То би омо­гу­ћи­ло бр­зу ре­ак­ци­ју и ефи­ка­сну за­шти­ту ста­нов­ни­штва. У по­ду­хва­ту пре­вен­ци­је бо­ле­сти икс кључ­на је уло­га на­у­ке. Бо­лест икс мо­же да на­ста­не при­род­ним пу­тем, али и не мо­ра јер мо­же да је иза­зо­ве и би­о­те­ро­ри­зам. На­пре­дак би­о­тех­но­ло­ги­ја но­си опа­сност и од то­га да оне до­спе­ју у ру­ке оних ко­ји же­ле да на­не­су зло чо­ве­чан­ству – ис­ти­че др Ра­кић.

Не­ки ети­ча­ри сма­тра­ју да је јед­ној ин­ди­ви­дуи лак­ше, у тех­нич­ком сми­слу, да на­не­се зло ве­ли­ком бро­ју љу­ди, не­го да учи­ни до­бро ве­ли­ком бро­ју љу­ди – осим ако се про­пу­шта­ње да се учи­ни до­бро не ква­ли­фи­ку­је као зло. 

– Без об­зи­ра на то ка­ко де­фи­ни­ше­мо до­бро и зло у том сми­слу, има­мо мо­рал­ну ду­жност пре­ма чо­ве­чан­ству да се што бо­ље при­пре­ми­мо за пан­де­ми­је, би­ло да су оне иза­зва­не при­род­ним пу­тем или би­о­те­ро­ри­змом. То ва­жи и за бо­лест икс – на­гла­ша­ва др Ра­кић.