субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:40

Монографија о Марку Челебоновићу

Дело које обједињује текстове пет аутора, уз 449 репродукованих радова, биће престављено јавности у уторак увече у Музеју савремене уметности Београд
Аутор: М. Ди­ми­три­је­вићпонедељак, 26.03.2018. у 21:21
„Акт с ле­ђа”, уље на плат­ну, 1924 , при­ват­но вла­сни­штво

Ви­ше од 350 стра­на ре­зер­ви­са­них са­мо за ре­про­дук­ци­је ра­до­ва јед­ног од на­ших нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих сли­ка­ра ин­ти­ми­зма – и то 449 уља на плат­ну, па­сте­ла и цр­те­жа – већ на пр­ви по­глед го­во­ре зна­ти­жељ­ном чи­та­о­цу, ко­ји у ру­ка­ма има но­ву мо­но­гра­фи­ју о Мар­ку Че­ле­бо­но­ви­ћу (Га­ле­ри­ја Ри­ма, 2017), да је реч о озбиљ­ном из­да­вач­ком по­ду­хва­ту.

Да­ље ли­ста­ње са­мо по­твр­ђу­је овај ини­ци­јал­ни ути­сак јер је пр­ви пут у пу­бли­ка­ци­ји о овом зна­чај­ном умет­ни­ку оку­пље­но пе­то­ро ауто­ра: Је­ша Де­не­гри, Ли­ди­ја Ме­ре­ник, Не­ве­на Мар­ти­но­вић, Ана Бог­да­но­вић и Со­фи­ја Ми­лен­ко­вић, ко­ји из раз­ли­чи­тих струч­них, ге­не­ра­циј­ских и лич­них пер­спек­ти­ва ана­ли­зи­ра­ју Че­ле­бо­но­ви­ћа, и чи­ји су тек­сто­ви упот­пу­ње­ни де­таљ­ним би­о­граф­ским по­да­ци­ма и оби­љем ар­хив­ских и по­ро­дич­них фо­то­гра­фи­ја.

Из овог шти­ва за­и­ста се о јед­ном од нај­и­стак­ну­ти­јих ауто­ра на­шег мо­дер­ног сли­кар­ства мо­же са­зна­ти го­то­во све, а ис­црп­ни­је о то­ме шта је то све мо­же се чу­ти у уторак, у 19 са­ти, у Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти Бе­о­град, где ће би­ти јав­но­сти пред­ста­вље­но ово де­ло. 

Је­ша Де­не­гри сво­ја гле­ди­шта на­сло­вио је са „Мар­ко Че­ле­бо­но­вић и па­ра­диг­ма умет­ни­ка као про­гре­сив­ног гра­ђа­ни­на”, ана­ли­зу Ли­ди­је Ме­ре­ник об­је­ди­њу­је син­таг­ма „Про­сто­ри вре­ме­на и вре­ме про­сто­ра, фраг­мен­ти о де­лу Мар­ка Че­ле­бо­но­ви­ћа”, док се Не­ве­на Мар­ти­но­вић фо­ку­си­ра­ла на је­дан део ње­го­вог ства­ра­ла­штва у тек­сту „Па­сте­ли Мар­ка Че­ле­бо­но­ви­ћа: од од­ра­за до ослон­ца ства­ра­лач­ког иден­ти­те­та”. Ана Бог­да­но­вић аутор је сег­мен­та „Не­ко­ли­ко раз­ми­шља­ња о по­гле­ду пред­ме­та у сли­кар­ству Мар­ка Че­ле­бо­но­ви­ћа”, док је при­каз „Три породице” о три Че­ле­бо­но­ви­ће­ве истоимене слике при­ло­жи­ла Со­фи­ја Ми­лен­ко­вић. 

Ва­жно је на­по­ме­ну­ти да се им­по­зан­тан број ре­про­ду­ко­ва­них де­ла од­но­си на ра­до­ве из чак 14 др­жав­них и му­зеј­ских збир­ки, ви­ше при­ват­них ко­лек­ци­ја из зе­мље и ино­стран­ства и оне у вла­сни­штву на­след­ни­ка из по­ро­ди­це бра­ће Че­ле­бо­но­вић – Мар­ка и Алек­се, што на­во­ди на за­кљу­чак да је реч о је­дин­стве­ном при­ка­зу ње­го­вог опу­са ко­ји се мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као све­о­бу­хва­тан.   

Под­се­ти­мо, по­ну­ђе­не ана­ли­зе и ту­ма­че­ња до­дат­но осве­тља­ва­ју ауто­ра ко­ји је био ђак Ан­то­а­на Бур­де­ла, ко­ји је об­је­ди­нио па­ри­ску и бе­о­град­ску шко­лу, ко­ји је био пр­вен­стве­но ко­ло­ри­ста, али и вир­ту­о­зни цр­тач, ка­ко је то при­ме­ће­но у ка­та­ло­гу „Ака­де­ми­ци – ли­ков­ни умет­ни­ци” Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, чи­ји је Че­ле­бо­но­вић (Бе­о­град, 1902 – Сен Тро­пе, 1986) од 1958. био пр­во до­пи­сни, а од 1968. и ре­дов­ни члан. Шко­ло­вао се у Ци­ри­ху, Окс­фор­ду и Па­ри­зу, пр­ви пут је из­ла­гао 1925. у Са­ло­ну Ти­ље­ри у фран­цу­ској пре­сто­ни­ци, а са­мо­стал­но 1926. у Га­ле­ри­ји Кам­пањ. 

Дру­ги свет­ски рат про­вео је у Фран­цу­ској (где је и жи­вео од 1925, са кра­ћим пре­ки­ди­ма), уче­ству­ју­ћи у По­кре­ту от­по­ра, а на­кон за­вр­шет­ка ору­жа­них су­ко­ба пре­да­вао је у два на­вра­та на Ака­де­ми­ји ли­ков­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду и био је и је­дан од пот­пред­сед­ни­ка Ме­ђу­на­род­ног удру­же­ња ли­ков­них умет­ни­ка при Уне­ску. Био је члан гру­па „Об­лик” (1929), „Два­на­е­сто­ри­ца” (1938) и „Са­мо­стал­ни” (1953), уче­ство­вао је на број­ним по­став­ка­ма и пред­ста­вљао је на­шу умет­ност на ин­тер­на­ци­о­нал­ним из­ло­жба­ма у Па­ри­зу 1937, То­ки­ју 1957, Бри­се­лу 1958, Њу Дел­хи­ју 1967… До­бит­ник је мно­го­број­них на­гра­да и при­зна­ња.


Коментари1
5d828
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Divno, Marko Čelebonović je intelektualac među slikarima, aristokratskog stila, erudita, nosioc modernog na našoj likovnoj sceni. Ovo je nadam se " renesansa" na našoj likovnoj sceni i kulturnoj politici koja je decenijama degradirana u ovom zapuštenom društvu NE ukusa, kiča i šunda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља