„Последњи пут сам био на београдском сајму аутомобила пре 11 година и тада је било и трактора и камиона на продају, а данас их нема. Овде мора да се нађе и оно што зарађује паре, а не само оно што троши”, рекао је Драган Марковић Палма на Сајму аутомобила. „Морамо да обновимо производњу српских трактора, две најпознатије марке у Европи, ИМТ и ИМР, Раковицу и Фергусон. ИМТ је некада производио 40.000, а ИМР 70.000 трактора годишње. Имамо добре стручњаке, имамо ливнице за производњу трактора које тренутно не раде”, рекао је Марковић.

Према његовим речима, када бисмо вратили производњу трактора у Србији, запослило би се минимум 3.000 радника. „Морамо да искористимо међународну популарност и политичку стабилност у Србији и да извозимо тракторе у целом свету...

Мој слоган је: 'Купујмо наше тракторе и наше пољопривредне производе'.”

Он је пред новинарима на сајму додао да је приликом прошлонедељне посете Турској обишао фабрику трактора „Хатат трактор” у индустријској зони Черкезкој, недалеко од Истанбула, што га је мотивисало да види како да Србија поново буде произвођач трактора светског реномеа.

Жал за тракторима домаће производње председника Јединствене Србије изазвала је реакције стручњака. Оптимизму градоначелника Јагодине уследио је песимизам стручњака.

Оживљавање некадашњих великих фабрика у Србији готово је „немогућа мисија” јер су скоро потпуно уништене и требало би много новца да се подигну, нова технологија производње и обезбеђено тржиште, тврде економисти.

Економски консултант Драгован Милићевић рекао је за Бету да тракторе, које је производио ИМТ, пољопривредници могу сада да користе само да се одвезу до продавнице да попију пиво. Оспособљавање тог предузећа за производњу и извоз, према његовим речима, подразумевало би да „неки страни партнер постане заинтересован и уложи много новца и донесе нову технологију”.

Пољопривредницима, чак и српским чији је возни парк стар преко 30 година, како је рекао, данас су потребни трактори са 120 или 200 коњских снага, а не са 45 или 60 какве је производио ИМТ. „И када би се пронашао инвеститор за покретање ИМТ тешко би било обезбедити тржиште јер Турска осваја Европу јефтиним тракторима, а нуде их и Индијци, којима је наша фабрика својевремено продала лиценцу”, рекао је Милићевић.

Милићевић је истакао да је тешко разумети да Србија „финансира индустрије с краја 19. и 20. века као што је текстилна индустрија и њој сличне”.

Економиста Иван Николић рекао је да је покретање пропалих фабрика тежак пут и да би морао да се разматра „проблем од случаја до случаја јер нема универзалног решења”. „ИМТ би могао да се покрене само ако би се појавио неки инвеститор који би био спреман да финансира нову технологију јер је постојећа застарила, и ако би се нашло тржиште на Блиском истоку и у арапским земљама”, рекао је Николић.

Он је рекао да и ако постоји заинтересовани инвеститор за стратешко партнерство са државом, или сличан модел финансирања, Србија би пре тога требало да направи стратегију развоја како би се утврдило „који су приоритетни сектори за подстицање развоја, а не да се то ради стихијски”. Додао је да ниједна европска земља не заснива свој развој на пољопривреди, па не би требало ни Србија, посебно и због тога што јој требају високе стопе раста како би смањила заостајање за другим земљама, а што аграр не може да обезбеди.

Премијерка Србије, Ана Брнабић, рекла је недавно да је, заједно са Министарством привреде и осталим ресорима покренула питање „оживљавања препознатљивих брендова и великих погона”, попут „Магнохрома” и ИМТ-а.