недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Новине у служби брака

Мита је решио да се жени чим се врати и, како је сад већ „видео света“ и научио како се свет тамо у „иностранству“ жени, то је и он, по повратку у Отаџбину, редовно почео да прати огласе у новинама у којима се удаваче нуде
Аутор: Бранислав Нушићуторак, 27.03.2018. у 14:51
Бранислав Нушић и муза - цртеж Бете Вукановић 1924. године

Господин Мита је у избеглиштву, за време великога рата, осетио тек шта значи бити самохран у свету. Није то била нега која му је недостајала – стари нежења је већ навикао био да сам себе негује – али би га обузела носталгија, када би сви око њега пожелели кога свога који је остао у Отаџбини, а он није имао никога да пожели.

Тада се решио да се жени чим се врати и, како је сад већ „видео света“ и научио се како се свет тамо у „иностранству“ жени, то је и он, по повратку у Отаџбину, редовно почео да прати огласе у новинама у којима се удаваче нуде.

Како су ти огласи после рата били многобројни, то г. Мита, да би могао држати тачну евиденцију, исецао их је из новина и лепио у једној нарочитој књизи. Када би увече легао у свој момачки кревет, то би му била најпријатнија лектира.

А било је у тим огласима опет свега и свачега: и „самохрана удовица која би се утехе ради удала“ и „старија девојка која тражи озбиљног господина“ и „удовица у најбољим годинама која тражи друга у животу“ и „добро васпитаних“ и „добро држећих“ и „са извесним миразом“ и „са знањем страних језика“ и „са беспрекорном прошлошћу“ и „са непокретним имањем“ и „са потребним искуством у животу“.

Све је те огласе г. Мита сваке вечери прочитавао од првога до последњега и сам са собом водио разговоре:

– Ова самохрана удовица, која бе се утехе ради удала, није брате, за мене! Откуд ја знам хоћу ли умети да је утешим, па тек једнога дана да ми каже: Знаш шта је, Мито друже, ниси ме утешио, па то ти је! Не, нећу да рескирам!

– А ова опет старија девојка, може лако да буде каква другарица моје покојне мајке, јер тек девојка неће за себе рећи да је старија пре шездесете године.

– Ова опет удовица у најбољим годинама може да буде врло опасна ствар. Можда грешим душу, можда је добра домаћица и лепо васпитана женска, али тек не волим то „у најбољим годинама“. Све изгледа као да нешто прети тиме.

– Ова добро васпитана могла би бити добра прилика за мене, само ко би знао ко је васпитао.

– Ова добро држећа, то му некако дође као стара кућа, па префарбана и молована, а ова са извесним миразом врло ми је некако неопредељена. Извесни мираз може да буде сваки ђаво. Ја сам имао једну тетку која је један пар старих минђуша сматрала као извесан мираз.

– Ова опет са знањем страних језика сасвим ми је излишна. Са мном не може разговарати страним језицима: а с другима да разговара а ја да не разумем и то не иде.

– Ова са беспрекорном прошлошћу, некако ми чудно дође. Чисто ми дође нека туга кад прочитам овај оглас. Који је ђаво тера да помиње прошлост. Не волим женску која ми помиње прошлост, па макар и беспрекорна била.

– На овој са непокретним имањем могао би се човек задржати, само некако та имања која иду као мираз имају чудну особину. Испросиш женску са непокретним имањем и док догураш до свадбе, док се венчаш, тек видиш оно имање претворило се у покретно имање. Врло сам неповерљив и према тим женским непокретним имањима.

Ова опет са потребним искуством у животу, некако му такође незгодно дође. Не видим ни мало да ми је у браку потребно женско искуство. Кад ја већ имам искуства, не знам што ће ми женско искуство.

Када се већ његова књижица испунила сва огласима, те није имао где више нове да лепи, он седе једно вече и реши се да једним колективним погледом обухвати све кандидаткиње, што му никако није пошло за руком, те увиде да се сад тек, кад се налази пред сто и двадесет кандидаткиња, колико их је било у његовој књизи, не уме да определи.

Остаде му још једини излаз: да позове свога приснога пријатеља господина Симу Јагодића и да га запита за савет, утолико пре што је г. Сима од увек важио као познавалац женских.

Сутра дан, он је већ г. Сими читао редом све огласе од првога до последњега. Г. Сима, човек који се разуме у женскињама, пошто је стрпљиво саслушао од првога до последњега, зналачки је одмакнуо руком и додао:

– Пљуни ти на све то! Све су то новинарске фразе. Него, ако ти хоћеш да се жениш, остави ти то мени, ја ћу теби наћи друга!

– Ти?

– Јест ја! Наћи ћу ти и друга и пријатеља и домаћицу, па да ме благосиљаш целога живота.

И г. Мита је послушао свога пријатеља, књигу са огласима је бацио у пећ и предао се сав пријатељу који га је оженио.

– Остави се ти новина – говорио му је Сима. – Ово брате, знам женску, познајем је, а друго је то кад познајеш еспап који нудиш!

И тако се г. Сима једнога дана оженио еспапом који је г. Сима познавао.

Како су г. Мита и госпођа Персида живели у браку, то нико од нас не зна и једно што се зна то је: да г. Мита истина сад више не чита женидбене огласе али стално сам даје оглас у новине. Први његов оглас гласио је:

„Умољава се г. Сима Јагодић да се јави своме пријатељу Мити.“

Како је тај оглас остао без успеха, иако је одштампан шест пута, Мита је дао други оглас овакве садржине:

„Позива се г. Сима Јагодић да се неизоставно јави своме пријатељу Мити коме је био проводаџија.“

А када је и тај оглас остао без успеха, г. Мита је написао и трећи оглас:

„Награда од триста динара ономе ко потписаноме прокаже где се може наћи г. Сима Јагодић.“

Ни тај оглас није помогао г. Мити да пронађе свога проводаџију, па је написао и последњи оглас, који је гласио овако:

„5.000 динара награде ономе ко убије мога проводаџију г. Симу Јагодића.“

Штета што му тај оглас, с обзиром на законске прописе, новине нису хтеле штампати.

 

Бен-Акиба  -  (Политика, 1929. година)

 

 


Коментари1
f0a62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вукица
Прохуја читавих сто година од тада, добри наш Нушићу, а начин избора “боље половине” у Србији се много не промени: слични огласи, сличне дилеме, исти промашаји, скоро исто бежање од сопствене одговорности за пропале бракове, пребацивање кривице на “проводаџију”... Само што то више не изазива смех, као у твоје време, него отворену тугу и прикривени страх да, као народ, полако, али сигурно-нестајемо!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља