недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

Документа о немачкој обавештајној служби понуђена Јад Вашему

Челници Музеја жртава геноцида у Београду присуствовали 6. Глобалном форуму за борбу против антисемитизма, одржаном у Јерусалиму
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 27.03.2018. у 21:51
Епи­скоп Јован (лево), Вељ­ко Ђу­рић (десно) са генералом у пензији Шмуелом Авиатаром (Фото Лична архива)

Слу­жбе­ни­ци Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра Јад Ва­шем у Је­ру­са­ли­му по­ка­за­ли су го­сти­ма из Ср­би­је до­ку­мен­та о не­мач­кој по­ли­ти­ци пре­ма при­пад­ни­ци­ма је­вреј­ског на­ро­да. Ди­рек­тор Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да из Бе­о­гра­да др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на и епи­скоп сла­вон­ски Јо­ван Ћу­ли­брк, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Му­зе­ја, сво­јим до­ма­ћи­ни­ма у Је­ру­са­ли­му по­ну­ди­ли су ком­плет збор­ни­ка до­ку­ме­на­та о Не­мач­кој оба­ве­штај­ној слу­жби. Тих де­вет књи­га до­ку­ме­на­та са­бра­ле су ју­го­сло­вен­ске вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе од 1946. го­ди­не. У пр­вој књи­зи ис­тра­жу­је се пе­ри­од де­ло­ва­ња не­мач­ке оба­ве­штај­не слу­жбе из­ме­ђу два свет­ска ра­та у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, а оста­лих осам го­во­ре о де­ло­ва­њу Хи­тле­ро­вих оба­ве­шта­ја­ца то­ком Дру­гог свет­ског ра­та. 

– До­го­во­ри­ли смо се и да им до­ста­ви­мо по­себ­ну до­ку­мен­та­ци­ју о исе­ља­ва­њу Је­вре­ја из Ју­го­сла­ви­је од 1948. го­ди­не, по­сле ства­ра­ња др­жа­ве Изра­ел – су­ми­ра др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на уче­шће на Гло­бал­ном фо­ру­му за бор­бу про­тив ан­ти­се­ми­ти­зма, одр­жа­ном од 19. до 21. мар­та у Је­ру­са­ли­му. Овом ме­ђу­на­род­ном ску­пу, ор­га­ни­зо­ва­ном уз по­др­шку Вла­де Изра­е­ла и Свет­ског је­вреј­ског кон­гре­са, при­су­ство­ва­ло је око 600 зва­ни­ца из 83 др­жа­ве, до­при­но­се­ћи очу­ва­њу исти­не о исто­ри­ји и стра­да­њу је­вреј­ског на­ро­да.

Дру­ги део по­се­те Је­ру­са­ли­му био је по­све­ћен ме­мо­ри­јал­ном цен­тру Јад Ва­шем. 

– Има­ју­ћи у ви­ду да је епи­скоп Јо­ван про­вео осам го­ди­на у Је­ру­са­ли­му и та­мо ма­ги­стри­рао и за­по­чео рад на док­тор­ској ди­сер­та­ци­ји, као и да је про­вео знат­но вре­ме у Јад Ва­ше­му и упо­знао љу­де на ру­ко­во­де­ћим функ­ци­ја­ма, ла­ко је би­ло са­чи­ни­ти рас­по­ред по­се­те. По­ред раз­гле­да­ња го­то­во свих де­ло­ва Ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са, при­ми­ли су нас и ру­ко­во­ди­о­ци ва­жних ин­сти­ту­ци­ја, као што су ар­хив, би­бли­о­те­ка, Ин­сти­тут за ис­тра­жи­ва­ње хо­ло­ка­у­ста, Оде­ље­ње за ме­ђу­на­род­не од­но­се. У би­бли­о­те­ци је епи­скоп Јо­ван ука­зао на по­тре­бу из­два­ја­ња ли­те­ра­ту­ре на срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­ли­ци у по­себ­ну це­ли­ну. Ме­не је ви­ше ин­те­ре­со­ва­ло да ли има­ју из­да­ња на­шег Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да. Раз­го­ва­ра­ли смо о то­ме ка­ко да по­ве­ћа­мо раз­ме­ну, ка­ко књи­га, та­ко и до­ку­ме­на­та у елек­трон­ској вер­зи­ји – при­ча Ми­ши­на и на­по­ми­ње да се кан­це­ла­ри­ја ди­рек­то­ра го­то­во не раз­ли­ку­је од кан­це­ла­ри­је обич­ног му­зеј­ског рад­ни­ка. 

Ми­ши­на и епи­скоп Ћу­ли­брк на­ро­чи­то су се ин­те­ре­со­ва­ли за струк­ту­ру Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра Јад Ва­шем, ње­го­во фи­нан­си­ра­ње и од­нос изра­ел­ске др­жа­ве пре­ма Цен­тру, ка­ко би ис­ку­ства из Изра­е­ла мо­гли да ис­ко­ри­сте за про­грам ме­мо­ри­ја­ли­за­ци­је Ста­рог сај­ми­шта у Бе­о­гра­ду. Ка­ко су чу­ли од изра­ел­ских до­ма­ћи­на, у фи­нан­си­ра­њу Јад Ва­ше­ма др­жа­ва уче­ству­је са­мо са 14 од­сто, док оста­так чи­не до­на­ци­је Је­вре­ја из це­ло­га све­та. 

– Су­ге­ри­са­но нам је да се пу­тем огла­са у ра­зним фор­ма­ма за по­моћ обра­ти­мо по­том­ци­ма оних ко­ји су би­ли за­то­че­ни или стра­да­ли у ло­го­ру на Ста­ром сај­ми­шту. У то­ку су и пре­го­во­ри о еми­то­ва­њу на­шег до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Зе­мун” на не­кој од др­жав­них те­ле­ви­зи­ја у Изра­е­лу. Овај филм ура­ђен је у про­дук­ци­ји Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да. Ми смо по­ну­ди­ли за­јед­нич­ке на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке про­јек­те о кон­крет­ним исто­риј­ским те­ма­ма, док су до­ма­ћи­ни пред­ло­жи­ли да Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да по­мог­не у из­бо­ру и сла­њу исто­ри­ча­ра на пост­док­тор­ске сту­ди­је у тра­ја­њу од шест ме­се­ци у Јад Ва­шем, где би до­ма­ћин сно­сио све тро­шко­ве – ис­ти­че ди­рек­тор Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да, на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке уста­но­ве ко­ја је је­дин­стве­на у овом де­лу Евро­пе. Иако не­ма од­го­ва­ра­ју­ће усло­ве – по­став­ку, де­по, а има све­га шест за­по­сле­них – сво­јим ак­тив­но­сти­ма по­ку­ша­ва да са­чу­ва се­ћа­ње на ве­ли­ка стра­да­ња Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и оста­лих на­ро­да на овим про­сто­ри­ма у 20. ве­ку. 

За про­те­кле две де­це­ни­је Му­зеј је ус­по­ста­вио кон­так­те са по­је­дин­ци­ма и уста­но­ва­ма ко­ји се ба­ве ис­тра­жи­ва­њем стра­да­ња од­ре­ђе­них за­јед­ни­ца. Јед­на од та­квих ин­сти­ту­ци­ја је упра­во Ме­мо­ри­јал­ни цен­тар Јад Ва­шем у Је­ру­са­ли­му. Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да и Јад Ва­шем ор­га­ни­зо­ва­ли су 2006. ме­ђу­на­род­ни скуп „Изра­ел­ско-срп­ска на­уч­на са­рад­ња у про­у­ча­ва­њу хо­ло­ка­у­ста” и об­ја­ви­ли збор­ник ра­до­ва на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку. По­чет­ком де­цем­бра 2017. го­ди­не Јад Ва­шем је ор­га­ни­зо­вао се­ми­нар за ар­хи­ви­сте и му­зе­ал­це из Ср­би­је. 


Коментари1
297bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ministar
Zasto Muzej zrtvama genocida ne prikuplja zrtve logora Jasenovca, Jadovna, Siska i drugih ustasko-hrvatskih logora? Da hrvati mogu da kazu da je 90.000 ubijenih u Jasenovcu? Sta na to kaze nadlezno Ministarstvo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља