уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29
ИНТЕРВЈУ: ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ, глумац

Од Светог Саве нисмо имали вештијег преговорача

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 28.03.2018. у 22:00
(Фото Жељко Јовановић)

Током каријере глумац Војин Ћетковић оживео је на сцени велики број занимљивих ликова из ближе и даље историје.

Док га телевизијска публика прати у улози Стефана Првовенчаног у серији „Немањићи”, у уторак 3. априла позоришној публици представиће се у лику Жупника у представи „Краљ Бетајнове” Ивана Цанкара у режији Милана Нешковића, на Сцени „Љуба Тадић” матичног Југословенског драмског позоришта.

Цанкареве јунаке тумаче и Ненад Јездић, Михаило Јанкетић, Никола Ракочевић, Јасмина Аврамовић, Милена Живановић, Небојша Миловановић, Анђелика Симић.

Како се ваш Жупник уклапа у ову причу о Кантору, незадовољству друштва, прљавом лобирању, свету интрига с почетка прошлог века?

Реч је о савременој причи у којој ћемо сви да се препознамо. Покушали смо да у драми „Краљ Бетајнове”, која јесте у суштини политичка и обухвата шире слојеве друштва, испитамо како те спољне ствари утичу на живот једне наизглед обичне породице. Како спољашњи фактори делују на човека који је одлучио да направи нешто у животу: шта је све у стању да уради да би дошао до власти и да би заштитио своје богатство, породицу, да би омогућио унуцима да наставе тамо где је он стао.

Жупник је свештено лице које саучествује у Канторовим криминалним махинацијама. Жупник је метафора чега?

Он је метафора власти. Нисмо експлицитно хтели да одредимо било коју цркву, у овом случају реч је о човеку који има највише политичког утицаја у том малом месту. Јављају се социјални немири у самој Бетајнови: појава комунизма, комуниста, социјалиста. Радници су кренули да се буне, самим тим ту је и појава нове идеологије која отима вернике, гласачко тело, тако да су Жупникови мотиви да уз помоћ Кантора сачува своје стадо.

Мало знамо о нашој историји. Како се и зашто десило да заборавимо Немањиће? Колико је било узбудљиво уронити у свет који је постојао пре 800 година?

Мислим да нисмо заборавили Немањиће, већ да никада нисмо имали адекватне услове да снимимо причу о њима, јер толико дубоко задире у наше гене и наша најтананија осећања. Свако од нас има страхопоштовање, одговорност и када прича о Немањићима, а не само ако покуша да их екранизује. И коначно, после толико година, десило се да се серија поклопи са обележавањем 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног. Указала се прилика да уз помоћ најновије технологије успемо да се са релативно мало новца усудимо да испричамо причу о нашем првом крунисаном краљу. То је пионирски подухват и само прва у низу прича о Немањићима.

Серија је већ у старту оспоравана, дочекана на ножКакав је ваш коментар на бројне негативне коментаре на рачун језика, поетике ове серије?

Логично је да наиђемо на критике. Још на почетку снимања рекао сам да је то нормално, баш зато што Немањићи припадају свима нама. Нећу ни да се правдам, нити да тражим разлоге у немању довољно средстава. Све критике су добре и добродошле, нећу да улазим у то да ли је неко имао зле намере или није. Неке сам прихватио добронамерно, као и чланови ауторске екипе. Једноставно, сматрам да је важно да смо се усудили да проговоримо о Немањићима. Сматрам да начин на који смо покушали да испричамо причу није увредио никога. Када се говори о таквим личностима, осетљивим догађајима у времену које је овакво какво је, неопходно је бити пажљив. Уосталом, ако и дође до снимања нових епизода наредне године, аутори ће узети у обзир сугестије и критике о којима сте читали и које смо и ми пажљиво слушали.

Радећи лик Стефана Првовенчаног нисте се, тврдите, оптерећивали светошћу свог јунака и његовим местом у историји, већ човеком. Које су, по вашем мишљењу, људске и владарске дилеме Стефана Првовенчаног?

Као и сваки човек, имао је своје људске дилеме, а на све то надовезују се дилеме једног владара. Имао сам срећу да сам током каријере играо људе који су били моћни владари, војсковође, историјске личности, тако да сам отприлике могао да спознам какве су их дилеме мучиле. Мислим да би погрешно било да сам од почетка играо светог човека, јер то је резултат нечијег живота. А да сам осећао велику одговорност и част – јесам, али ниједног тренутка ме то није спутавало, напротив.

Стефан Првовенчани је веровао да се, када је то могуће, више може урадити дипломатијом и преговорима него ратом и људским жртвама. Како би се он данас уклопио у нашу стварност?

Стефан Првовенчани је преговарао, али се и тукао, водио доста ратова. Међутим, имао је огромну подршку човека за којег мислим да је и најзначајнији кад је реч о нашој државности, наставку лозе Немањића, опстанку на власти, преговорима и свему осталом – Светог Саве, рођеног брата, који је био његов духовни, политички и крвни савезник. То је огромна ствар. Тек ћете гледати те епизоде. Покушали смо да направимо такав однос да се схвати да ту није само један човек важан. Проучавајући и једног, и другог, и трећег брата схватио сам да, заправо, од Светог Саве нисмо имали вештијег преговорача, политичара, уз то духовнијег, значајнијег човека за нашу историју. Наравно, нисмо ми могли све то ни да дочарамо, али смо покушали да на неки пријемчив начин испричамо причу о временима која су била много турбулентнија од наших.

Серија „Немањићи” начиње и питање породице, љубави… Шта се десило са породицом данас?

Мислим да је апсолутно све урађено од свих глобалиста света да породицу униште до краја. Што нас је више удружених око било чега, то смо опаснији по било који систем, организацију. Породицу треба заштитити. Ћутати и некако је сакрити од свакодневице.

Лик Вукана Немањића тумачи ваш колега са класе и кум Небојша Глоговац, који нас је недавно напустио. Како даље без Глоговца?

Никоме нисам још ништа рекао. Не могу. Надам се да разумете.

Због представа ЈДП-а сам и постао глумац

Представом „Краљ Бетајнове”  ЈДП обележава седам деценија постојања. Са каквим се емоцијама сећате времена када сте ушли у ову позоришну кућу?

Због представа овог позоришта ја сам и постао глумац. Најјачи доживљај позоришта који сам икада имао био је када сам гледао представе Дејана Мијача још као крушевачки средњошколац. Тада је ово позориште имало 75 глумаца, па 57 када сам први пут заиграо на сцени ЈДП-а, а данас нас има свега 24. Бројке најбоље говоре докле смо стигли. Ово позориште је једно од најзначајнијих, не само у региону, него и у Европи, ми смо чланови Европске уније позоришта, а немамо апсолутно никакве услове. Једва преживљавамо, једва опстајемо. Наше позориште траје искључиво захваљујући ентузијазму глумаца и неких људи који ипак хоће да чују за наше проблеме, па нам повремено спонзоришу пројекте. Имамо чак и технике три пута мање него што нам треба.


Коментари3
e88fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nemanjic
Od Trebinja do Bilece ni jedna me cura nece, od Bilece do Korita po dje koja za me pita...
Mile
To je filmska masta u projekciji dogadja, naslonjenog na istoriju .To je daleko od realnosti.Gluci furaju svoju pricu ,sto je za njih ok .A sada su s e predimenzionirali , pa zele da stavraju mitove ? Razultati srpske stvarnosti kroz vekove , pa i danas , su cinjenice uspeha.A razultati su jako losi .
Данило
Филм није стваран, него виртуалан свет. Када филмаџије почну о политици и уместо стварних стварати виртуална села није добро. Они нису у стању ни име српског светитеља и просветиља изговорити са краткосилазним акцентом на "а" а камо ли сагледати дубину Његове мисли. То је по генетском коду могао само покојни Глоговац зато што му је отац свештеник и Србин из Херцеговине. Имасли смо ми кроз векове и мудре дипломате, Сава Владисавић је много урадио за Русију. Остале који су остали у земљи све смо скратили за главу а увек ишли за букоњама, а парнице по народу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља