Навршило се 19 година од када су амерички авиони први пут употребили осиромашени уранијум током бомбардовања Србије, а том приликом на Србију је бачено чак 15 тона уранијума. Радиоактивне честице разнете су по целој Србији, али и по Балкану, подсетили су на јучерашњој конференцији за новинаре чланови Друштва Србије за борбу против рака.

Представници овог друштва данас ће имати састанак у Влади Србије, на предлог Министарства екологије, јер су захтевали да држава оформи координационо тело које ће се проучавати последице бомбардовања, утицај осиромашеног уранијума на животу средину и здравље људи, а посебно на војнике и полицајце.

Проф. др Слободан Чикарић, председник Друштва за борбу против рака, упозорио је јуче да је број оболелих од канцерогених болести све већи. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2015. године од рака је оболело 38.066 људи, а годину дана раније тај број је био за скоро 3.000 мањи (35.319).

Истовремено, како је истакао овај признати онколог, расте и број умрлих. Од канцерогених болести током 2015. умрло је 21.865 оболелих, а годину дана касније преминула су 22.004 најтежа болесника.

Др Чикарић је истакао да држава сада издваја много више новца за лечење малигних болести. Наиме, 2004. године, како је рекао, за цитостатике се из републичког буџета издвајало 9,5 милиона евра годишње, а 2016. године чак 64,4 милиона евра. Делимично, то је резултат високих цена нових лекова који тек почињу да се употребљавају, али, с друге стране, ова цифра веома добро илуструје колико је болест узела маха.

– Сваке године број оболелих од канцера увећава се за два одсто, а у првој деценији 21. века број оболелих увећан је за 20 одсто, што је више него забрињавајуће – изјавио је јуче др Чикарић.

Ова суморна статистика, уверен је наш саговорник, резултат је бомбардовања. Бар 10 одсто људи, како је нагласио, оболело је због бомбардовања НАТО-а, а због осиромашеног уранијума у периоду од 2001. до 2010. године умрло је између десет и осамнаест хиљада људи.

На коментар новинара да се у јавности водила жестока полемика око повезаности бомбардовања и повећане стопе оболевања од рака, др Чикарић је истакао да је стопа оболелих у Србији заиста изједначена са европском стопом оболевања.

– Сви они заборављају да је пре „Милосрдног анђела” стопа оболевања од рака у нашој земљи била двоструко мања од европског просека. Док се у Србији ова стопа сваке године увећава, у САД опада за 0,6 одсто годишње – одговорио је овај онколог.

Генерал у пензији Слободан Петковић, некадашњи помоћник министра одбране, изјавио је на јучерашњој конференцији да питање осиромашеног уранијума није питање науке, већ политике.

Петковић је објаснио да је годинама уназад, неколико пута, писао свим министарствима захтевајући да држава организује рад стручњака зарад истраживања последица бомбардовања. Одговор је добио тек у септембру прошле године.

– Војска је, заједно са стручњацима из Института за нуклеарне науке Винча, извршила деконтаминацију дела јужне Србије. Делимично су очишћена, означена и ограђена места која су највише загађена. Ипак, људи данас скидају те знакове и кидају жичану ограду како би напасали стоку. Очигледно је да не схватају колико је то опасно – упозорио је овај генерал у пензији.

Он је подсетио да је неколико година после бомбардовања Војска надзирала стање војника који су били на најугроженијим местима.

Овај надзор, како је рекао, прекинут је уз образложење да нема више новца.

– Мислим да новац нема никакве везе с тим – кратко је прокоментарисао Петковић.

Стручњаци су јуче подсетили да радиоактивне честице не изазивају тренутну појаву малигног тумора, већ се ова болест јавља тек после деценију или две. Када се томе дода чињеница да честицама осиромашеног уранијума треба 4,5 милијарди година да се разграде, јасно је да ће се последицама бомбардовања бавити и будуће генерације.

​Рак плућа најсмртоноснија канцерогена болест

Када је реч о оболевању од канцерогених болести, у нашој земљи најчешће се јавља рак плућа, који односи и највећи број живота. Следе рак коже, карцином дебелог црева, дојке, простате, мокраћне бешике, леукемија, рак грлића материце, желуца...

Осим рака плућа, пацијенти најчешће умиру од рака дебелог црева, рака дојке и леукемије. Истраживања указују да је дуван директан узрочник оболевања трећине пацијената, а међу оболелима доминира мушка популација.