петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:27

Мигрантска „прича” и у нашем генетском коду

Ваљевац Андреј Старовић, археолог, учествовао је у великом међународном истраживању у којем је први пут добијена ДНК слика древног становништва на простору наше земље
Аутор: Слободан Ћи­рићчетвртак, 29.03.2018. у 22:00
По­да­ци са ло­ка­ли­те­та Ле­пен­ски вир, Вла­сац, Ај­ма­на кључ­ни су за раз­у­ме­ва­ње ме­ха­ни­за­ма ге­нет­ских ме­ша­ња из­ме­ђу ло­вач­ко-са­ку­пљач­ких ста­ро­се­де­ла­ца и но­во­при­до­шлих фар­ме­ра (Фото Википедија)
Фигурине из Лепенског вира (Фотодокументација „Политике”)

Ва­ље­во – Не­ке од од­го­во­ра на пи­та­ња ко су Евро­пља­ни, ко смо ми ко­ји да­нас жи­ви­мо на про­сто­ру од Бал­ти­ка до ју­га Грч­ке, од Кав­ка­за до Ибе­риј­ског по­лу­о­стр­ва, тра­жи и ну­ди ве­ли­ко ис­тра­жи­ва­ње по­све­ће­но исто­ри­ји ге­но­ма, ге­нет­ског ко­да, на­след­не „ши­фре” љу­ди ко­ји су на­се­ља­ва­ли ју­го­и­сточ­ну Евро­пу од два­на­е­стог до пр­вог ми­ле­ни­ју­ма пре Хри­ста. Тај ис­тра­жи­вач­ки по­ду­хват у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на ре­а­ли­зо­ва­ла је им­по­зант­на ме­ђу­на­род­на еки­па од 117 ис­тра­жи­ва­ча – ар­хе­о­ло­га, ан­тро­по­ло­га, би­о­ло­га, ге­не­ти­ча­ра – из 80 ре­но­ми­ра­них на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја из це­лог све­та.

Ме­ђу они­ма ко­ји су све­ту на­у­ке и све­ту уоп­ште по­ну­ди­ли но­ва са­зна­ња о ДНК и ге­но­ми­ма древ­них по­пу­ла­ци­ја, са­оп­ште­на у сту­ди­ји „The Ge­no­mic Hi­story of So­ut­he­a­stern Euro­pe”, пу­бли­ко­ва­ној у јед­ном од нај­у­глед­ни­јих свет­ских на­уч­них ча­со­пи­са, лон­дон­ском „На­ту­ре”, на­шао се и Ан­дреј – Ду­да Ста­ро­вић, Ва­ље­вац, ар­хе­о­лог, ви­ши ку­стос На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду. Не­ка­да­шњи ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма у Ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци Пет­ни­ца, за­јед­но са још дво­је срп­ских на­уч­ни­ка, ар­хе­о­ло­зи­ма Ду­ша­ном Бо­ри­ћем и Дра­га­ном Ан­то­но­вић, ра­дио је у ели­ти ко­ја је прак­тич­но са­мо по­че­ла ре­а­ли­за­ци­ју јед­ног од нај­ве­ћих свет­ских про­је­ка­та ове вр­сте ика­да ура­ђе­них, по­ду­хва­та ко­ји је већ са­да при­ву­као огром­ну па­жњу струч­не јав­но­сти це­ле пла­не­те.

– Без об­зи­ра на све мо­гу­ће по­ку­ша­је, и кроз исто­ри­ју и у мо­дер­но вре­ме, да се де­ли­мо, да се одва­ја­мо у кла­но­ве, да се на би­ло ко­ји на­чин мар­ки­ра­мо као ми и они дру­ги, по­сто­ји мно­го то­га што је за­и­ста за­јед­нич­ко за Евро­пу и Евро­пља­не. Од­го­во­ре на кључ­на пи­та­ња, шта је на­ше по­ре­кло и ода­кле су на­ши пре­ци до­шли, у но­ва вре­ме­на по­ну­ди­ла су ге­нет­ска ис­тра­жи­ва­ња уте­ме­ље­на на ем­пи­риј­ски до­ка­зи­вим по­да­ци­ма – на­во­ди Ста­ро­вић. Под­се­ћа да је при­ча о ка­рак­те­ри­за­ци­ји ге­но­ма у пр­ви план ушла пре се­дам го­ди­на ка­да је не­мач­ки ин­сти­тут „Макс Планк” из Је­не раз­вио ме­то­де да се из пот­пу­но фо­си­ли­зо­ва­них људ­ских ко­сти­ју, ко­је мо­гу би­ти ста­ре и по не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да го­ди­на, из­вла­че ма­те­ри­ја­ли и узор­ци, ко­ји­ма се мо­же ре­кон­стру­и­са­ти ге­ном древ­них љу­ди. Ис­тра­жи­ва­њем у ко­јем је Ва­ље­вац уче­ство­вао ана­ли­зи­ра­но је 225 ске­лет­них оста­та­ка ко­ји по­ти­чу из раз­до­бља ду­гог пре­ко 11.000 го­ди­на, за­вр­ше­ног кра­јем по­след­њег ми­ле­ни­ју­ма ста­ре ере. Ста­ро­вић и ко­ле­ге узор­ко­ва­ли су ске­ле­те укуп­но 40 осо­ба са шест-се­дам ло­ка­ли­те­та у Ср­би­ји и ма­те­ри­ја­ле по­сла­ли ре­но­ми­ра­ној ла­бо­ра­то­ри­ји у ир­ском Да­бли­ну, ода­кле су по­сле се­дам ме­се­ци по­че­ли да сти­жу пр­ви ре­зул­та­ти...

– Ово је би­ло пр­ви пут да је до­би­је­на ДНК сли­ка древ­ног ста­нов­ни­штва на про­сто­ру на­ше зе­мље. Ис­по­ста­ви­ло се да су у чи­та­вој Евро­пи срп­ско По­ду­на­вље, Ђер­дап и овај део Бал­ка­на бу­квал­но кључ при­че! – ис­ти­че Ан­дреј Ста­ро­вић. 

Ре­зул­та­ти сту­ди­је до­но­се са­свим но­ве, по­не­где и из­не­на­ђу­ју­ће за­кључ­ке о по­ре­клу европ­ског ста­нов­ни­штва, а по­да­ци са ло­ка­ли­те­та Ле­пен­ски вир, Вла­сац, Ај­ма­на кључ­ни су за раз­у­ме­ва­ње ме­ха­ни­за­ма нај­ста­ри­јих ге­нет­ских ме­ша­ња из­ме­ђу ло­вач­ко-са­ку­пљач­ких ста­ро­се­де­ла­ца и но­во­при­до­шлих фар­ме­ра. Те­ри­то­ри­ју Евро­пе ве­о­ма ду­го су на­се­ља­ва­ли лов­ци и са­ку­пља­чи, све до сре­ди­не сед­мог ми­ле­ни­ју­ма пре но­ве ере. А он­да, нај­пре на про­стор Бал­ка­на и По­ду­на­вља, из Ана­до­ли­је при­сти­жу са­свим но­ве по­пу­ла­ци­је ко­је жи­ве и из­гле­да­ју са­свим дру­га­чи­је. Они по­зна­ју по­љо­при­вре­ду, има­ју пр­ве жи­та­ри­це, са со­бом до­во­де сто­ку – ов­це, ко­зе, го­ве­да... 

– Не­где око 6200. го­ди­не пре на­ше ере ов­де до­ла­зе пр­ви ми­гран­ти, чак при­сти­жу истим пу­те­ви­ма као и да­на­шњи – пре­ко Ма­ке­до­ни­је, оба­лом Ја­дра­на... Ми­гран­ти до­но­се цео до та­да не­ви­ђе­ни „па­кет аран­жман” са жи­та­ри­ца­ма, до­ма­ћим жи­во­ти­ња­ма. Они по­чи­њу да се ме­ша­ју са ста­ро­се­де­о­ци­ма и то је пра­ви „хит” кул­ту­ре Ле­пен­ског ви­ра. Ова ге­ном­ска ис­тра­жи­ва­ња по­твр­ђу­ју да је то би­ло пот­пу­но је­дин­стве­но у исто­ри­ји Евро­пе! Ни­шта слич­но се ниг­де до та­да ни­је до­го­ди­ло – ис­ти­че Ста­ро­вић, и до­да­је да у свим дру­гим та­квим си­ту­а­ци­ја­ма у сред­њој и за­пад­ној Евро­пи до­шља­ци жи­ве одво­је­но од ста­ро­се­де­ла­ца, не­ма ме­ша­ња. У Ле­пен­ском ви­ру, по­на­вља, већ пр­ва ге­не­ра­ци­ја до­ђо­ша ме­ша се са ло­кал­ним ста­нов­ни­штвом и тад кул­ту­ра Ле­пен­ског ви­ра до­жи­вља­ва „бум”.

– Ов­де се до­го­дио су­срет ко­ји ће де­фи­ни­тив­но про­ме­ни­ти Евро­пу. Тек у том су­сре­ту на­ста­је ори­ги­нал­ни бал­кан­ски нео­лит, нај­о­ри­ги­нал­ни­ја по­ја­ва у чи­та­вој пра­и­сто­ри­ји Евро­пе ко­ја је уте­ме­љи­ла све оно што да­нас зна­мо – кон­цепт се­ла, тр­га, по­ро­ди­це... Ода­тле се та­кав кон­цепт ши­ри и пре­пла­вљу­је кон­ти­нент – об­ја­шња­ва Ан­дреј Ста­ро­вић. До де­сет од­сто на­шег ге­но­ма по­ти­че од та­да, ми има­мо до де­сет од­сто те „ми­грант­ске при­че”, до­да­је. Већ са­да на­слу­ћу­је да ће ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња, у ко­јем је уче­ство­вао, до­не­ти низ ин­фор­ма­ци­ја ко­је ће озбиљ­но раз­би­ти мно­ге сте­ре­о­ти­пе ко­је има­мо о про­шло­сти и за ко­је ми­сли­мо да су исто­риј­ски „за­ку­ца­ни”.

– Пи­та­ња на­ро­да и на­ци­је, ко­ји су мно­го ка­сни­је, по­зни­је ка­те­го­ри­је, у од­но­су на ово што је био пред­мет ис­тра­жи­ва­ња, не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе са би­о­ло­ги­јом и ге­не­ти­ком. Ге­не­ти­ка је не­у­мо­љи­ва. Мо­же сва­ко од нас да ми­сли о се­би да је ово или оно, али у ге­нет­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма по­сто­ји „ре­цеп­ту­ра” ко­ја је про­вер­љи­ва и ко­ли­ко год пу­та се­би да по­ста­ви­мо ова­ква пи­та­ња, ко­ја се ти­чу ге­нет­ског ко­да, увек ће­мо до­би­ти исте од­го­во­ре – по­ру­чу­је Ста­ро­вић. 

Пра­и­сто­риј­ска ар­хе­о­ло­ги­ја Ср­би­је тек са­да по­ста­је озби­љан иза­зов. Све оно што зна­мо, и што је ве­ли­ким тру­дом ге­не­ра­ци­ја ис­пред нас от­кри­ве­но, да­нас се мо­же по­гле­да­ти и „дру­гим на­о­ча­ра­ма”, за­кљу­чу­је он. На­ја­вљу­је да се екс­пли­цит­ни­ји по­да­ци ис­тра­жи­ва­ња, у ко­јем је уче­ство­вао, тек оче­ку­ју...


Коментари2
5a9ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Петковић
У тексту се спомиње "Анадолијска хипотеза", која је насупрот "Курганској хипотези" о досељавању. Пошто друга није споменута као да се тиме каже да је прва ипак тачнија и утемељенија, иако је она прихваћена од академске мањине.
Maja
Ništa slično se ne pominje u tekstu
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља