среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
65. МАРТОВСКИ ФЕСТИВАЛ

Филм о узроцима Великог рата

Премијера „Дугог путовања у рат” Милоша Шкундрића у петак увече у Дому омладине. – Саговорници у филму историчари од Москве до Оксфорда
Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 29.03.2018. у 22:00
Милош Шкундрић (Фото: Ж. Јовановић)

Шта је узрок а шта повод за Први светски рат? Ко је и због чега започео овај сукоб? О томе своје мишљење износи десет водећих европских интелектуалаца који се појављују у документарном филму „Дуго путовање у рат” Милоша Шкундрића, чија је премијера у петак увече у Дому омладине у оквиру 65. Мартовског фестивала у 21 час.

Ставове укрштају Џон Рол, аутор књига „Пут у Сарајево” и „Кајзер Вилхелм Други и узроци Првог светског рата”, Доминик Ливен са универзитета у Кембриџу, стручњак из Москве Олег Ајрапетов, Жан Пол Блед, германолог и професор емеритус на Сорбони, који је изабран и за иностраног члана САНУ, иначе писац биографија Ота фон Бизмарка, цара Фрање Јосифа и Франца Фердинанда, Хју Строн, професор на универзитету Оксфорд и Сент Ендрјус...

– Немачки генералштаб још од 1875. покушавао је да предупреди могућност рата на два фронта и због тога захтевао од владе у Берлину да покрене „превентивни” рат против Француске или Русије. За победу у оваквом рату Немачкој је била неопходна подршка Аустроугарске – каже сценариста, редитељ и продуцент филма Милош Шкундрић.

Аустроугарски највећи проблем, како додаје, јесте Србија, чији се раст и развој сагледавају у Бечу као велика претња по опстанак империје.

– Од 1908. Аустроугарска жели свој мали рат којим би уништила Србију, док од немачког савезника очекује заштиту од могуће руске интервенције. Немачка схвата да је за остварење њених интереса рат Аустроугарске против Србије најпогоднија прилика и Балкан постаје подручје главног немачког интереса. Одлука да се Аустроугарска подржи и да нападне Србију и тако се отвори пут ка општем рату у Европи, донета је у Берлину 1912. године – истиче наш саговорник који је користио материјале из архива Британије, Француске, Немачке, Аустрије, Чешке, Холандије, Русије и Србије.

Стручни консултант филма био је Милош Војиновић, историчар из Балканолошког института САНУ, а једини саговорник у филму из Србије је недавно преминули директор овог института др Душан Батаковић. Наратор је британски глумац Пол Мориарти.

У филму који гледаоца води кроз закулисне политичке игре, где се анализира шири контекст и износе детаљи ситуација у којима се одлучивало о судбини Европе, анимиране су старе историјске мапе и оживљени портрети историјских личности уз помоћ 3Д технологије.

– Ово је филм о узроцима рата, не о самом рату. Гледаоци ће поред тога што ће чути важне чињенице, добити исти утисак као када гледају играни филм. Желео сам визуелно атрактиван филм, занимљив и људима који нису нарочито заинтересовани за историјске теме. У томе смо успели захваљујући холивудском приступу у дизајну звука и музици Немање Мосуровића – каже Шкундрић, додајући да је буџет био 120.000 евра, монтажа трајала више од годину дана и да у филму од 115 минута има више од хиљаду резова.

Подршку за своје прво дугометражно остварење овај аутор добио је на конкурсима Министарства културе и Филмског центра Србије.

– Тада је министар био Иван Тасовац. Позвао ме је чим је видео трејлер и пријавили смо се на конкурс. Филм сада иде на стране фестивале и извесно је да ће га видети публика у Француској и Британији. Код нас ће бити приказан крајем октобра на РТС-у. За два месеца видеће га и гледаоци на фестивалу који организује руски глумац Николај Бурљајев на Криму – наводи Шкундрић који је дипломирао режију на Факултету драмских уметности и више пута био награђиван на Мартовском фестивалу („Шахт”, Was ist Life”).

– Ситуација у домаћем филму се поправља. Важно је што су комисије које Филмски центар ангажује за избор филмова састављене од правих људи. Министарство културе је ове године дало значајнија средства за филм и то ми даје наду за српске филмове у будућности – каже редитељ.

У плану му је филм „Шифра Вук” о југословенском ваздухопловству које је седамдесетих година 20. века ишло у потрагу за НЛО објектима, што је засновано на истинитом догађају.


Коментари4
80acb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДбР
Сјајан филм. Која год европска телевизија, која иначе приказује документарне и/или историјске филмове, не уврсти "Дуго путовање у рат" у своју програмску схему, то ће учинити искључиво из политичких разлога.
Stevo
Koliko se secam i Lenjin je dao duboku i sveobuhvatnu analizu uzroka i povod Prvom svetskom ratu. Nemoguce da je izostavljen ili ga prdstavlja strucnjak iz Moskve? U svakom slucaju, uvek je zanimljivo poredjenje misljenja.
Sasa Trajkovic
Revizija istorijskih činjenica je posledica pada svih moralnih i etičkih vrednosti savremenog zapadnog društva i činjenice da su poražene strane u oba svetska rata na kraju izašli kao pobednici. Nadam se da će ova dokumentarna forma filma otvoriti neke nove vidike na ovaj problem koji preti ne samo da prekraja granice Evrope već i istoriju te iste Evrope koja nije samo EU.
Obrad Lipovac
Dobro jutro Kolumbo! Posle 100 godine neki misli da ima novosti za nas. Opšte je mesto, naravno ako se koriste relevantni izvori, da je Prvi svetski rat vođen zato što je svima trebao i svima odgovarao. Da ga nije bilo, iz našeg ugla, ne bi Karađorđevići i njihova vlada na čelu sa Pašićem imali priliku da pokore južnoslovenske narode i prošire teritoriju za 200%. Karađorđevićevskoj Srbiji je taj rat bio neophodan, a naša "slavna" dinastija nije mnogo brinula o životima svojih sunarodnika. Često se čuje kako su "komunisti žrtvovali srpsku mladost na Sremskom frontu" (13500 mrtvih/6 meseci) ali se nikad ne čuje za Kolubarsku operaciju (125000/30 dana) ili Cersku bitku (20000/2 dana).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља