уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Активнија улога Москве у косметском процесу

Русија ће бити више присутна и то се Западу очигледно не допада, али добро је за дијалог и српску страну, оцењује бивши амбасадор Срећко Ђукић
Аутор: Биљана Баковићчетвртак, 29.03.2018. у 22:00
Владимир Путин (Фото А. Дружињин, Спутњик/АП)

„Не постоји нико у Европи ко не разговара с Путином”, нагласио је Александар Вучић на Пасуљанским ливадама, наводећи да му сметају оцене неких медија у којима га критикују због разговора с председником Русије. Очигледно задовољан телефонским разговором са руским лидером Владимиром Путином, председник Србије је навео и да је тешко разговарати са неким ко је спонзор независности Косова, а то су САД.

Поред свих досадашњих хладноратовских фронтова на којима су се сучелили Кремљ и западне престонице, пре свега Вашингтон, поставља се питање да ли би сада могао додатно да се разгори и – косовски. Разговор Вучића и Путина поводом ескалације насиља у Косовској Митровици у понедељак и нове напетости у односима Београда и Приштине добили су простор у утицајним западним медијима. Агенција Блумберг оценила је да тражењем савета од Русије о томе како да одговори на пораст тензија на Косову и Метохији Србија ризикује да доведе до ескалације битке Истока и Запада за утицај на Балкану.

Блумберг констатује, између осталог, да „Вучић зависи од помоћи Русије у блокирању признавања Косова у међународним организацијама”. „Са своје стране, Путинова влада покушава да се супротстави даљем ширењу ЕУ у бившим комунистичким европским земљама и да повећа свој утицај кроз инвестиције, војну подршку и друге начине на Балкану, попришту сукоба током деведесетих година прошлог века – најкрвавијих у Европи после Другог светског рата”, наводи се у анализи, преноси Танјуг.

И Асошијетед прес (АП) оценио је да би „укључивање Русије у конфликт Србије и Косова могло да закомпликује напоре под покровитељством ЕУ да се пронађе мирно решење и заустави прокламоване циљеве обе земље за чланство”. И АП наводи да Русија покушава да прошири свој утицај на Балкану „углавном преко свог традиционалног словенског савезника Србије”.

Министар у Влади Србије Ненад Поповић, међутим, веома позитивно тумачи развој односа на линији Београд–Москва, оцењујући Путинову поруку српском народу, Србији и председнику Вучићу – историјском. Осврћући се на извештај агенције АП, Поповић је, гостујући на Јавном сервису, рекао да је све супротно од онога што тврди АП, јер је порука Владимира Путина порука мира и стабилности.

Оно што је саопштено из разговора Путина и Вучића, за саговорнике „Политике” Срећка Ђукића и Влада Радуловића знак је да се Русија дефинитивно активније укључује у косовски процес. Међутим, Ђукић, који је каријерни дипломата, оцењује то као позитиван сигнал, док Радуловић, извршни директор Атлантског савета, препоручује опрез са таквим намерама.

„Не мислим да ће Русија, која је и до сада активно пратила преговоре у Бриселу, формално узети учешћа у том процесу, али ће својим изјавама, ставовима, својим деловањем, дипломатским и јавним, бити више присутна. А Западу се то очигледно не допада”, оцењује Срећко Ђукић, који сматра да је укључивање Русије добро за дијалог и за српску страну. Подсећа да се пре свих разговора у Бриселу обавезно води разговор и Београда и Приштине са представником САД у некој од соба у седишту ЕУ: „Зашто онда и Србија не би имала неког саветника, у лику Русије, Кине, неког политичара, интелектуалца, неки ауторитет? Јер тражи се формула за једно крајње сложено, компликовано питање, коју је немогуће наћи у неком уском кругу. И не знам зашто то није и раније учињено и зашто ми немамо још јаснији став, издискутован са многим земљама у свету и, наравно, са свим нашим политичким представницима у земљи.”

Владе Радуловић, пак, каже да је добро имати некога на кога се можете ослонити, али да би он у овом тренутку био обазрив и не би позитивно оцењивао евентуално додатно уплитање у косовско питање ни са истока, ни са запада. Слаже се са оценама АП и Блумберга да би укључивање Русије заоштрило прилике: „Нама је заиста битно да не затежемо додатно ситуацију. Србија би требало да покуша да пронађе што је могуће бољи облик сарадње, неки компромис и са САД и са ЕУ. И зато кажем, бојим се да би увлачење Русије нама додатно погоршало позицију у којој се налазимо, јер би то онда било директно упирање прстом у оне који подржавају Приштину, а то нама никако не иде у прилог.”

Објашњавајући своје становиште, Радуловић додаје запажање из разговора са неколико пријатеља „и из западних и из источних амбасада” у понедељак увече, поводом ситуације у Косовској Митровици. „Апропо прича да се знало да се нешто спрема, приметио сам да су сви били затечени ситуацијом, врло сумњичави, врло обазриви. Нисам чуо ниједног дипломату, ни са истока ни са запада, да је коментарисао у смислу да су догађаји на северу Косова изрежирани или да ће то све бити у реду. Сви су били забринути, због чега сам имао додатну аргументацију, у разговору с њима, за тврдњу да косовско питање ипак није баш тако лако за решавање. И једни и други заузели су исти став да је стање врло опасно и да може да поремети све досадашње напоре да се успоставе мир и стабилност”, каже Радуловић.

Америчка амбасада на Косову, иначе, упозорила је своје грађане на повећани ризик од терористичких напада на Косову, посебно за време ускршњих празника. У упозорењу амбасаде, које је издато у уторак, преноси Б92, наглашава се да екстремисти настављају да се усредсређују на туристичке локације, тржне центре, барове, верске објекте и друге „лаке” мете.

Кремљ: Решење само на основу Резолуције 1244

Москва – Председници Русије и Србије, Владимир Путин и Александар Вучић, разговарали су у среду телефоном о питањима у вези с решењем проблема Косова у контексту „провокативне акције против директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, коју су спровеле приштинске власти у Косовској Митровици 26. марта”, саопштио је Кремљ. У саопштењу се наводи да је Путин изразио „снажну осуду акција којима се крши Резолуција 1244 Савета безбедности УН”. Он је нагласио, преноси Танјуг, да „примена ове резолуције, која не сме да изостане, треба да буде у основи било каквог решења за Косово”. Истиче се да су двојица лидера разговарала и о актуелним питањима руско-српског стратешког партнерства, а председник Вучић изразио је саучешће поводом трагедије у Кемерову. Вучић је, такође, честитао Путину на победи на председничким изборима.Антрфиле

Билт позвао ЕУ да појача напоре у региону

Бивши шведски премијер Карл Билт, после разговора са државним врхом у Београду, позвао је Европску унију да више учини за напредовање региона западног Балкана. „Хитно превазићи садашњу кризу и појачати дијалог Београд–Косово. ЕУ и други морају појачати напоре за напредовање региона. Увек постоји ризик да склизне у старе навике”, навео је Билт на „Твитеру” на крају посете Београду, где је разговарао са председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Копредседавајући Европског савета за спољне односе (ЕЦФР) кратку посету Београду, преноси Бета, оценио је као „брзу, али продуктивну”.

Лукашенко: Белорусија зна са каквим се проблемима Србија сусреће

Председник Белорусије Александар Лукашенко рекао је, после сусрета са специјалним изаслаником председника Србије Александра Вучића министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, да Белоруси гаје веома топле односе према српској браћи. Белоруски председник је нагласио да Белорусија зна са каквим се проблемима Србија сусреће ових дана. „Није вам лако, као ни нама. Али преживели смо и наставићемо да живимо”, истакао је Лукашенко. На састанку је било речи о свим важним аспектима белоруско-српске сарадње, а агенција Бета је подсетила да је Лукашенко у среду телефоном разговарао са Вучићем. Председници су се сагласили да обе земље имају исте ставове у вези са регионалним и међународним питањима. Вучић је позвао Лукашенка да дође у званичну посету Србији, што је белоруски председник прихватио.


Коментари37
8fd4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Петковић
Ми смо савезници са Русијом због православља, а не словенског порекла! Наравно да је оно битно и има везе, али је религија кључна.
Рус Михаил
@Игор Г. Neki "najbistriji, najobrazovaniji, najnatprosecniji ljudi" koriste tudje misli i ideje u obliku citata, posto nemaju svoje. Predlazem da u jednom od komentara iznesete sve citate, kojima raspolazete (zajedno sa grckim kalendama).
Радо Мир
Зашто је глупо поредити војне издатке држава? Изванредан текст: ''Nothing Exceeds Like Excess'' (Ништа не прелива као вишак) - Jeff Thomas. Елем: у САД, само је издавање за Социјално веће од оног за наоружавање. За 2019. планира се 2 пута веће од оног из 2013. Званично: 682 базе у 63 земље, незванично >1000 у 156 земаља. Па, иако све попуњено оружјем и опремом, залихе истога код куће су толике да је стварни проблем складиштење. На слици (из ваздуха, Tucson, Arizona), види се само део поређаних летилица (на хиљаде) а које, технолошки већ превазиђене, никада неће ни бити распоређене. Ипак, гомилање нових непрекидно траје и овога часа. Зашто се не распродају или рециклирају?! Е, тиме би се признало да су потпуно непотребно и 'набављане'. Решење - непрекидно ратовање на више фронтова, небитно од исхода. Битно да се троши. Само тако Војно-Инд. Комплекс може захтевати нова средства. Куриозитет: Један дан ратовања у Авганистану (већ 17 година) САД кошта као један дан ратовања у II Св. рату.
Иван С. Белић
Господине Радомире, ја сам вам дао ник на изванредан коментар, поткрепљен чињеницама. Али немојте да опсењујете простоту убацивањем оргиналних назива са енглеском транскрипцијом и тако демонстрирте да сте са хрватског говорног подручја. Због тога су Хрвати и добили негативне поене па их Евр.комисија рангира на последње место по читалачкој писмности*. Код нас се, по Вуку, и савим логично, каже: Пиши као што говориш и читај као што пише! Замислите да читате "Олују" од Иље Ернбурга где он описује догађаје у Италији, Француској, Немачкој и Русији и да се све личне и географске именице пишу на транскрипцији тих језика. Нормалн читаоц, ако није полиглота, то не може да чита. И зато сам ја ту књигу, СА ХРВАСКИМ ПРЕВОДОМ, БАЦИО У ЂУБРЕ!
Препоручујем 4
Рус Михаил
@ Игор Г. Pokusavate da igrate sahovsku simultanku istovremeno sa vise komentatora. Ali Vam ne polazi za rukom da njih pobedite (uporedite poene), jer precenjujete svoje "majstorstvo", a i cesto omalovazavate protivnike, a to ne mogu da prihvate kolege komentatori. Budite barem malo skromniji.
Игор Г.
„Bistri ljudi diskutuju o idejama - prosečni ljudi o onome što se svakodnevno dešava. Neobrazovani ljudi o drugim osobama“
Препоручујем 4
Игор Г.
„Bistri ljudi diskutuju o idejama - prosečni ljudi o onome što se svakodnevno dešava. Neobrazovani ljudi o drugim osobama“
Препоручујем 1
Ivan Ivanovic
Ako neko misli da ce komadanje Srbije da prestane sa priznanjem Kosova,taj se grdno vara. Pogledajmo sta je obecavano jos pre Kosovske nezavisnosti pa imate mogucnost da vidite da se nista dobro nece desiti. EU ili Kosovo- lazna dilema-stap i sargarepa. Urediti svoju drzavu po meri,doneti zakone i jos bitnije sprovoditi ih u delo, podizati standard i stimulisati ljude da ostanu boljim platama i standardom-pola posla odradjeno. Ne priznati Kosovo i cekati momenat- vreme radi za nas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља