четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.03.2018. у 22:02 Горан Весић
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Креативна индустрија и „анђели инвеститори”

(Фото Петар Мирковић)

Изгубио сам опкладу. Кладио сам се са пријатељем да ли ће лажна српска елита да нападне председницу владе Ану Брнабић и тек формирани Савет за креативне индустрије. Веровао сам да нико нормалан не може да се супротстави нечему што Србију приближава развијеном свету. Није прошло неколико сати, а чланови савета су називани најпогрднијим именима, лажна елита их се ритуално одрицала на друштвеним мрежама, а премијерку Брнабић су вређали да је марионета. Мој пријатељ je био у праву. Лажној елити са друштвених мрежа није важно да Србија напредује, да се реформише и развија, а да наши људи живе и раде у својој земљи. Они живе од тога што мрзе Вучића и свака несрећа им је добра ако то изазива потресе у друштву.

Формирајући Савет за креативне индустрије премијерка је урадила оно што је њен посао. 

Препознала је индустрију која у Србији расте изнад просека привреде, разумела је да се то уклапа у светске економске трендове и видела у томе шансу за развој наше земље. Креативне индустрије стварају више од седам одсто бруто друштвеног производа у свету са растом од око 10 одсто годишње, док је у најразвијенијим земљама овај раст и до 20 одсто годишње. Ова индустрија у Србији већ сада запошљава више од 100.000 људи, углавном старости између 25 и 44 године од којих велики број чине жене. Укупни приходи српске креативне индустрије чине 13,5 одсто бруто друштвеног производа, односно 4,7 милијарди евра у 2016. години, уз просечни раст од 6,4 одсто годишње у последње три године. Имамо ли ми било коју другу индустрију са оваквим резултатима? Немамо. Зато су „креативне индустрије наша шанса за бржи привредни раст и развој друштва и економије”, како је то рекла премијерка.

Оснивање савета требало би да омогући још бржи развој тог сектора кроз предлагање јавних политика везаних за развој креативних индустрија у Србији. Сектор креативне индустрије почива на таленту, вештинама и креативности носилаца пословања, а поред културне остварује и значајну економску мисију. Креативност је стратешки ресурс за повећавање конкурентности у економији заснованој на знању. Сектор обухвата графичку, рекламну, музичку и филмску индустрију, издаваштво, штампане и електронске медије, индустрију игара на срећу, а посебно место заузима спорт са пратећим објектима и организацијама. Управо зато ће Београд у наредним годинама тражити шансу у развоју креативних индустрија и стартап пројеката.

Недавно смо на састанку са премијерком Брнабић одредили неколико пројеката за развој креативности и талената наших људи. Најважнији од тих пројеката је преуређивање простора на коме се данас налази Марина „Дорћол” и запуштена зграда старе електричне централе која је још од 1893. године снабдевала град електричном енергијом. Стара централа ће постати Научно-истраживачки центар „Никола Тесла” у оквиру кога ће се налазити Музеј „Николе Тесле”, библиотекa, кампус за студенте и професоре из целог света, али и простор за развој креативности и талента наших људи. Музеј „Никола Тесла” ће имати простор од више хиљада квадратних метара, уместо 300 квадрата колико има зграда у којој се сада налази. Београд ће изградњом овог научно-истраживачког центра постати светски центар када је у питању меморијализација и истраживање живота и рада Николе Тесле. Град и влада ће одређене просторе, углавном бивше индустријске објекте, откупити из стечаја или пренаменити оне који су у нашем власништву и претворити их у центре у којима ћемо омогућити да млади и талентовани људи почну да раде, развијају своје идеје и запошљавају друге. Занимљиви простори су нам ложионица у оквиру „Београда на води”, Стара шећерана на Чукарици као и запуштени комплекси у Раковици.

Посебну пажњу ћемо посветити развоју стартап пројеката у Београду. Децембра прошле године видео сам како Израел и Тел Авив то раде. Њихови стартап пројекти генерисали су 9,5 милијарди долара, а доприносе извозу са 15 одсто. Имају чак 300 развојних центара престижних светских компанија. Израел гаји културу иновативности међу својим младим људима, од стварања инкубатора на свим универзитетима, па све до војске која своје припаднике подучава информационим технологијама и иновацијама. Тел Авив, као највећи израелски град, посебно подржава креативне индустрије и стартап пројекте и то је пут којим Београд треба да иде. Наша београдска стратегија биће да подржавамо ову врсту пројеката путем субвенција, институције „анђела инвеститора”. Субвенције иновативним и стартап пројектима требало би да се дају у износу од 50 до 80 одсто на основу одрживог бизнис плана. У Израелу чак 61 одсто ових фирми наставља свој развој. Наравно, помоћ ћемо давати и у виду правних савета и ниских ренти пословног простора у власништву града и државе. Анђели инвеститори су људи који улажу новац у стартап фирме, а за узврат добијају удео у власништву фирме. У Израелу, велики број оваквих инвеститора, поготово у зачетку, представљали су имућни припадници дијаспоре. Овај принцип требало би применити и у Србији. Верујем да ће наредне деценије бити ново златно доба развоја Србије и Београда. Као што верујем да су развој креативности и талента кроз графичку, рекламну, музичку и филмску индустрију као и издаваштво, штампане и електронске медије шанса за наш град. Као што је рекао Слободан Јовановић: „У утакмици народа српски народ може да наступи само као културна снага.”

Коментари1
2c2df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Matic
Stvaro? Savet za sta? Za mikroprocesore? Robotiku? Big Data? Ili mozda za 3D printing? Gospodine, ucinite uslugu Srbiji i sklonite se u penziju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља