среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24
БОРБА ЗА УЧЕШЋЕ НА СВЕТСКОМ ФУДБАЛСКОМ ПРВЕНСТВУ 1938. ГОДИНЕ

Неуспео покушај да Југославија замени Аустрију

Париски лист „Ото” предложио да после Аншлуса наша репрезентација добије упражњено место, али Фифа, којом су руководили Французи (председник Риме и секретар Делоне), то није узела у разматрање
Аутор: Иван Цветковићчетвртак, 29.03.2018. у 21:44
Стрелац јединог гола против Пољака: Благоје Марјановић
Тражила се карта више: улазница за утакмицу Југославија–Пољска 1938.

Сви којима је стало до нашег фудбала сада брину како ће Србија да прође на Светском првенству у Русији (14. јун – 15. јул). У ово време, пре 80 година, нашу јавност је заокупљало питање да ли 3. априла 1938. репрезентација Југославије у Београду може да надокнади пораз од Пољске у Варшави с 4:0 и пласира се на Светско првенство које се тог лета играло у Француској (5-19. јун).

Додатни трачак наде дао нам је тада чувени париски лист „Ото” (1900-1944, претеча „Екипа”), предложивши да независно од исхода реванша с Пољацима Југославија заузме место Аустрије, која је у марту те године нестала као држава, јер ју је Немачка припојила себи (Аншлус). 

Дописник тадашњег београдског „Времена”, које је важило за провладин лист, закуцао је на врата Жила Римеа с надом да ће у нашу земљу да пошаље лепу вест.

„У доба кад је политичка заједница народа пољуљана, спортска заједница 54 народа, изражена у Фифи, претставља данас најјачи међународни чинилац”, каже М. Станковић у уводу свог текста објављеног у „Времену”, 26. марта 1938. „Досада ниједан члан није иступио из Фифе. Питање Аустрије, које се сада намеће, први је проблем те врсте. То питање довело ме је у прилику да разговарам с председником Фифе и Француске фудбалске федерације. Г. Жил Риме ни у своме приватном предузећу не одбија да говори о футбалу. Седе косе али ведра изгледа, г. Риме оставља хрпе аката и задовољан је што може да говори о спорту коме је посветио деценије свога јавног рада.”

На питање да ли би Аустрија и после Аншлуса могла да остане члан Фифе Риме је одговорио:

– Још нисмо добили никакву званичну претставку од аустријског или немачког савеза, и по томе питању још није донета никаква одлука. Фифа је у ставу очекивања. Према нашим правилима, чланови су суверене државе, али чланство могу затражити, такође, колоније, доминиони и државе под протекторатом у сагласности са савезом метрополе. По одобрењу Холандије такмичиће се за првенство света холандска Индија. Колоније и доминиони Енглеске и Француске не учествују у међународним такмичењима; њих претставља метропола. Разлози су нема сумње политички. Образовање колонијалних екипа и њихови евентуални успеси будили би националну свест. Нимало не би било пријатно за метрополу да буде побеђена од неког екваторског доминиона. Аустрија не би могла да се уброји у поменуте врсте чланова. Према томе, њена судбина се наслућује.

Холандска Индија је данашња Индонезија, а Енглеска у то време није била члан Фифе, али се, како је нагласио Риме, „придржава свих њених одлука и прописа”.

Када му је дописник „Времена” рекао шта га тишти (да ли би Југославија могла да замени Аустрију) његов „саговорник је био зачуђен том вешћу. Одмах је дохватио слушалицу и дошао у везу са Фифом. По ономе што се чује с једног краја жице не изгледа да би наша навала била поштеђена те незахвалне дужности да Пољацима да најмање четири гола.”

Римеов одговор је био:

– Овако стоји ствар. Ви се налазите у једној групи која нема никакве везе са групом у којој је била Аустрија. 

Наш човек није одустајао:

„Али ова идеја није рђава, навијам ја. Шведска без сопствене заслуге улази у четврт-финале, а једном француском граду ускраћује се задовољство да гледа утакмицу за првенство света. После „несрећно” изгубљене утакмице у Пољској ми сада треба да направимо чудо.”

Председник Фифе се елегантно одбранио:

– Ја ћу имати у виду ту идеју. Одлука још није донета, пошто питање Аустрије још није расчишћено. Југославија ће тући Пољску са 5:0 и доћи ће у Француску. То је најбољи начин. 

Дао је чак и савет (био је 1897. један од оснивача париског клуба Ред стар):

– Играче не треба импресионирати важношћу сусрета и захтевати пошто-пото да победе по унапред предвиђеном резултату; они треба да сачувају хладнокрвност и да изиђу на игралиште као да имају тренинг.

Наши су, први пут у историји, били на припремама (две недеље на Иришком Венцу). Победили су, али само с 1:0 (гол је дао Благоје Марјановић из слободног ударца).

После тога дописник „Времена” се распитао и код Анрија Делонеа. У свом тексту од 7. априла 1938. признаје да је то учинио „онако узгред” и да је секретара Фифе и Фудбалског савеза Француске „довео у незгодан положај”. Није помогло ни што је поменуо да је то предлог француског листа:

– Ми бисмо били срећни да изиђемо у сусрет Југославији и да је видимо на првенству света. Убеђени смо да је вашој земљи место међу ових шеснаест држава. Али погледајте, молим вас, листу појединих група. Питање Аустрије је окончано и она се више не броји међу чланице међународне футбалске организације. У групи, где се она налазила и освојила прво место, остају Летонија и Литванија. Летонија је заузела друго место и сада полаже право да замени Аустрију. Ту има више логике него у предлогу „Л`Отоа”. Све земље које се нису квалификовале желеле би да дођу у обзир. Слободна држава Ирска, Швајцарска или Португалија, Бугарска ако изгуби против Чехословачке, с истим правом могу да се надају. Ако узмемо Југославију, те државе ће протествовати. У основи наше установе налaзи се мерило правичности. Не смемо стварати злу крву.”

И уместо 16 репрезентација на Светском првенству 1938. појавило се 15. Југославија, после подвига у на Првом шампионату света 1930. у Уругвају (полуфинале), није отишла ни у Италију 1934, ни у Француску 1938.

Да су прошли Пољску поново би играли с Бразилом

На Првом светском првенству (Уругвај, 1930) наша репрезентација, састављена од Срба (хрватски клубови су одбили да дају играче), прославила се победивши Бразил (2:1). На Друго светско првенство (Италија, 1934) комплетна Југославија се нија пласирала, а пошто је Бразил рано испао одиграла је с њим пријатељску утакмицу у Београду и победила га с 8:4! Ни пре, ни после тога нико није дао Бразилцима више голова. Да се наш тим пробио на Треће светско првенство (Француска, 1938) опет би прву утакмицу играо против Бразила. Пољска га је намучила (Вилимовски, који је за време рата играо за Немачку, дао је четири гола), али је, ипак, испала (Бразилци су победили на продужетке са 6:5).


Коментари0
251f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља