петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.03.2018. у 11:45 Аница Телесковић

Срби више извозе софтвер него малине

Извоз ИТ сектора, који је самоникао и развио се без праве подршке државе, прошле године достигао 899 милиона евра. – Побуну програмера сада изазвала државна помоћ страној фирми
(Фото Пиксабеј)

Сектор информационих технологија (ИТ) самоникао је и толико се развио да је без било какве подршке државе на крају прошле године остварио извоз од 899 милиона евра. Српски програмери су, испада тако, доказ да држава најбоље помаже привреди онда кад јој не помаже.

Да ће Србија током 2018. године први пут достићи извоз ИТ услуга вредан милијарду евра, изјавио је недавно министар за технолошки развој и иновације Ненад Поповић. Он је нагласио да је у 2017. години, наша земља први пут извезла више ИТ производа, него житарица.

Комплетан извоз воћа и поврћа, на крају прошле године, износио је 780 милиона евра, што је око 100 милиона мањи учинак од ИТ компанија.

И док су програмери током протекле деценије у тишини радили, оснивали фирме и извозили софтвер у најразвијеније земље света, малинари су, по правилу, сваког лета штрајковали, јер су били незадовољни откупном ценом. Истовремено се о малини у Србији говорило као о једном од наших најбољих извозних производа, док овај самоникли потенцијал нико није уочио.

Ових дана, међутим, сведоци смо побуне српских програмера. Они не траже од државе да им помогне, већ сматрају да су оштећени тиме што ће једно радно место у компанији „Континентал”, која је у Новом Саду основала свој развојно-истраживачки центар, бити субвенционисано са по 19.000 евра.

И док у влади објашњавају да ова компанија послује у области ауто-индустрије и да им није конкуренција, представници ИТ компанија упозоравају да ће ова фирма углавном ангажовати програмере. Нису их умирила ни уверавања Саше Ћиоринге, генералног менаџера „Континентала” за Србију, који је истакао да ће ова компанија запошљавати кадар директно са факултета или ће их преквалификовати из других области које нису ИТ.

Истога дана када је основан Савет за креативну индустрију, у коју спада и ИТ сектор, јавност сазнаје да је држава овој страној компанији одобрила субвенцију у износу од 9,5 милиона евра.

– Држава је дала субвенције „Континенталу” за отварање истраживачког центра у Новом Саду пошто то није аутсорсинг компанија, а Србија ће од тог центра имати велику корист – изјавила је премијерка Ана Брнабић у Мокрину, одговарајући на питања новинара.

Занимљиво је и да је члан овог савета и „Стартит”, удружење ИТ компанија, а улога овог тела је да помогне држави да дефинише мере којима ће се помоћи развој креативне индустрије.

Брнабићева је подсетила да је влада пре годину дана одлучила да не даје субвенције за ИТ компаније и да је тада стопирала подстицај намењен „Ендави”.

Она је рекла да је „Континентал” „потпуно другачији случај, пошто је ’Ендава’ аутсорсинг компанија која запошљава програмере”.

„Војвођански ИКТ кластер” први је својим саопштењем од пре недељу дана обавестио јавност да је држава овим потезом нанела штету домаћим компанијама.

Милан Шолаја, директор овог кластера, у изјави за „Политику” истиче да је влада Ане Брнабић прва са којом ИТ фирме уопште могу да разговарају.

– Позитивна ствар је то што је извршна власт на своју агенду високо ставила ИТ теме. Не мислим да држава не треба уопште да се меша, већ да мора ближом сарадњом са представницима наше пословне заједнице

да дефинише боља решења. Не могу у влади да знају све детаље неког привредног екосистема. Такође, није наш проблем „Континентал”, већ конкретна мера државе којом се та компанија субвенционише.

Наредних дана ћемо у директној комуникацији са „Континенталом” покушати да нађемо заједничко разумевање. Та компанија је дошла у Нови Сад да ради. Сигуран сам да ни њима није у интересу да буду дочекани на нож – закључује Шолаја.

Коментари5
55bca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
Takodje je tacno da drzava za svoje pojedine institucije kupuje strani softver. Uz konstataciju da izvozimo pamet, sto je po mom misljenju tacno, opet smo u poziciji da izvozimo sirovinu a uvozimo gotov proizvod.
Juraj
Slatka je svaka para i od malina u polju i malina u glavi.
Blagoje Krstic
Naslov nije tocan, Srbija ne izvozi softver nego pamet. Iznajmljuju se programeri kao resursi zato sto rade za mnogo manje para nego na zapadu a nesto su kvalitetniju od ono shto nudi Indija. Bilo bi bolje da svi ti programeri rade na produktima u formi softvera koji je osmishljen u srbiji i celi profit od tih produkta se sliva u srbiji, ali sada nije to tako uz casnih izuzetaka normlno.
banjo
Odlicno je i ovo. Ovi mladi pametni ljudi su ostali u Srbiji umesto da se isele i tamo prave softvere. Sledeca faza je proizvodnja softvera u Srbiji!! Samo da se "strucnjaci" iz drzavne uprave ne umesaju i razbucaju sve kao i sve ostalo.
Raka
Bar ce programeri imati neke koristi, jer ce moci da traze vece plate, posto ih nece biti dovoljno na trzistu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља