среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Нема мирења ставова према босанском језику у Српској

Законом о средњем образовању и васпитању РС прописана је одредница „језици конститутивних народа”, чиме су незадовољни бошњачки представници у Српској
Аутор: М. Кременовићпетак, 30.03.2018. у 21:44
Седиште Уставног суда РС у Бањалуци (Фото: М. Кременовић)

Бањалука – Назив босански језик, како засад ствари стоје, неће бити уписиван ни у ђачке књижице ученика средњих школа у Републици Српској. То што власти у РС нису попустиле пред захтевима да се такав термин уписује у сведочанства основцима био је разлог повремених бојкота наставе у појединим основним школама у Српској протеклих година.

Реч је о школама у којима деца током године изучавају босански језик у складу са правом да у повратничким местима уче по наставном плану и програму Федерације БиХ, али им је на крају године у сведочанства уписиван „језик бошњачког народа”, у складу с правилима које одређује ресорно министарство, у ком се у приметни такве праксе позивају на Устав РС.

Пре око месец, Скупштина РС усвојила је Закон о средњем образовању и васпитању РС у ком је прописана одредница да се градиво изучава на „језицима конститутивних народа”, што власти у РС држе „довољно широким оквиром”.

Но, бошњачки представници цене да је таква формулација уопштенија него она у Уставу РС, где се наводи да су у употреби језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Стога су почетком месеца затражили заштиту виталног националног интереса, али Веће народа РС није подржало вето Клуба Бошњака на овај закон, којим се, како су тврдили, негира постојање босанског језика и прави дискриминација.

Процедура предвиђа да у том случају заједничка комисија Скупштине РС и Већа народа РС покуша да усагласи ставове, али будући да се то током ове седмице није десило, о закону ће одлучивати Уставни суд РС.

Српски делегати из Већа народа позивају се и на оквирни Закон о основном и средњем образовању БиХ, где се, кажу, такође помињу „језици конститутивних народа”.

Министар просвете и културе РС Дане Малешевић уверава да у РС нема дискриминације, као доказ наводећи судске пресуде које је „министарство добило претходних година из којих произлази да „закони које предлаже министарство нису угрозили витални национални интерес бошњачког народа”.

Пре годину, Уставни суд РС проценио је да одредбе Закона о основном образовању, па и оне о употреби језика, не вређају национални интерес бошњачког народа. Уставни суд БиХ, међутим, утврдио је раније да бошњачки народ има право назвати свој језик како жели, али није прогласио неуставном одредницу „језик бошњачког народа”.


Коментари43
3e4d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Kragovic
Ne postoji bosanski jezik. Ima li kraja vise ovom fanatizmu izmisljotinama i ponizenjima . Postoji srpskohrvatski ili hrvatskosrpski i to je isti jezik. Novonastale nacije imaju problem sa identitetom pa izmisljaju novi jezik, neki i novu veru . Svi znamo da bosnjaci i crnogorci govore srpskohrvatski jezik. Hteli ili ne to su listici jednoga cvijeta. Mnogo vece nacije su amerikanci pa govore engleski ili austrijanci pa govore nemacki ili svajcarci koji govore francuski, nemacki ili talijansi u zavisnosti od podrucja ili brazilci govore portugalski itd. I nemaju problem identiteta. Svako pleme hoce svoj jezik. Ima li kraja ovom ludilu. Gde su posteni intelektualci , lingvisti , filolozi istoricari .Sta vam je ljudi. Pa zna se ko je bio Filip II ili Aleksandar Makedonski iVuk Karadzic i Ljudevit Gaj i Mehmed Pasa Sokolovic i Omer Pasa Latas.
Jablan
Predlažem da se jezik u BiH zove Naš. Npr kaže se de mi prevedi to na Naš, ili razumije li on naš itd, kompromis
Džafer Dević
Nažalost, većina osoba čiji su komentari objavljeni NEMA elementarna zananja o jeziku... Podsjećanja radi, Prvi poznati rječnik bosanskog jezika napisan je 1626. godine, a štampan je 1631. godine, dakle gotovo dvije stotine godina prije prvog rječnika srpskog jezika, koji je, na osnovama bosanskog jezika, sačinio Vuk Karadžić, i više od dvije stotine godina prije nego što je Ljudevit Gaj kodificirao hrvatski književni jezik, takođe pod snažnim utjecajem bosanskog jezika... (ovaj podatak može se nači na Internetu). Osim toga, računajući na Ustav manjeg BH entiteta u kojem se kaže da je jezik bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda, zašzo se onda u Svjedočanstva ne upiše i "Jezik srpskog naroda" (a ne Srpski jezik) ???? - ne želim iritirati bilo koga, ali činjenice su tu
marko
За све вас који мислите да постоји босански и хрватски језик имам драгоцену информацију, више се разликује врањански од срспког језика него хрватски и босански од српског. Па људи причајте језиком којим год хоћете, зовите га како хоћете, и оставите нас остале на миру. И у Швајцарској причају немачки па се пуно пута и не разумеју. Енглески има колико хоћеш акцената. Португалски у Португалу, Бразилу и Анголи исто има разлике, али је и даље португалски. Ви имате научне радове чак из 17 века на којима заснивате босански и хрватски језик, а заснивате на томе зато што на корицама књиге пише босански или хрватски. Добра идеја, могао бих себи да допишем пар титула на визитки.
Препоручујем 3
Радивоје
@Tomislav K И да, не осврнух на проблем вероисповести. Проблем језика је уско повезан са проблемом који има хрватски народ са етничко-националним идентитетом на Балкану. Нису сви римокатилици хрвати Томиславе К, па самим тим ни њихова књижевност, и самим тим ни језик, а поготово не у прошлости. Злата Бојовић је, на пример, изврсно поставила историју дубровачке књижевности и то доказала. Тако да отуда то задње. Надам се да сте сада разумели.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
сретен
Па када Бошњаци ,,имају право....,,зашто језик нису назвали по народу коме припадају, неги по држави.Та држава није само њихова, у њој живе и Срби, и Хрвати, и остали.Они имају своје језике.Назвали су језик ,,босански,, јер је то покушај утапања осталих народа у непостојећу босански нарад, који је географска одредница, у којем би муслимани били већина...
Коста
Не би били већина већ већински (најбројнији). У сваком случају, језик се не назива по држави већ по народу и, с обзиром да "босански народ" не постоји, зато не може постојати ни "босански језик".
Препоручујем 9
Kalimero
Jovan Milanovic@: po istoj logici, ako je naziv za srpski jezik izveden iz imenice Srbin, zar se jezik srpskog naroda ne bi trebao zvati "srbački"?
Коста
Лоша вам је то логика. Бошњаци могу само да говоре бошњачки, а никако босански.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља