уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.03.2018. у 22:00 Аница Телесковић

Динкићев патент запошљавања још опстаје

Од укупно пола милијарде евра, колико је за подстицаје по новоотвореном радном месту потрошено из буџета за десет година, странци добили 90 одсто, 82.015 радника добило посао
Др­жа­ву по рад­ном ме­сту ко­шта­ло 6.000 евра (Фото А. Васиљевић)
Млађан Динкић (Фото Р. Крстинић)

Мла­ђан Дин­кић одав­но је на­пу­стио Вла­ду Ср­би­је, али ње­гов еко­ном­ски па­тент – суб­вен­ци­је по но­во­за­по­сле­ном рад­ни­ку – и да­ље жи­ви. То­ли­ко пу­та оспо­ра­ван мо­дел при­вла­че­ња стра­них ула­га­ча ових да­на по­но­во се пре­и­спи­ту­је за­хва­љу­ју­ћи суб­вен­ци­ји ко­ју је др­жа­ва одо­бри­ла не­мач­ком „Кон­ти­нен­та­лу”.

До­ма­ће ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја (ИТ) то су до­жи­ве­ле као за­ба­да­ње но­жа у ле­ђа, јер упр­кос свим уве­ра­ва­њи­ма стра­ху­ју да ће им овај стра­ни ин­ве­сти­тор пре­о­те­ти ка­дро­ве. 

Го­то­во да не по­сто­ји по­ли­тич­ка стран­ка у Ср­би­ји ко­ја ова­кав мо­дел под­сти­ца­ја ни­је кри­ти­ко­ва­ла, али га ни­јед­на власт од 2006. го­ди­не до да­нас ни­је уки­ну­ла.

Ка­да је „Кон­ти­нен­тал” у Но­вом Са­ду отво­рио свој раз­вој­но­и­стра­жи­вач­ки цен­тар, пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић оце­нио је то као ви­шу ли­гу ин­ве­сти­ци­ја. Због не­за­до­вољ­ства до­ма­ћих про­гра­ме­ра у јав­но­сти је по­но­во отво­ре­но пи­та­ње да ли је ова­кав на­чин до­та­ци­ја до­бар. 

Иако се вр­ло че­сто па­у­шал­но твр­ди ка­ко не по­сто­ји ни­јед­на ана­ли­за ко­ја про­це­њу­је ефе­кат ова­кве по­ли­ти­ке суб­вен­ци­о­ни­са­ња ин­ве­сти­то­ра, Ми­ло­рад Фи­ли­по­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, и Ми­ро­љуб Ни­ко­лић, струч­ни са­рад­ник Ми­ни­стар­ства при­вре­де, из­ра­чу­на­ли су да је у пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не по том осно­ву из бу­џе­та по­тро­ше­но 501,8 ми­ли­о­на евра. Са они­ма ко­ји ова­кав на­чин суб­вен­ци­о­ни­са­ња оспо­ра­ва­ју са­свим си­гур­но не­ће се сло­жи­ти 82.015 рад­ни­ка ко­ји су на тај на­чин до­би­ли по­сао. То, ме­ђу­тим, зна­чи да је др­жа­ву јед­но но­во­о­тво­ре­но рад­но ме­сто ко­шта­ло не­што ви­ше од 6.000 евра. 

Ка­да је овај мо­дел лан­си­ран, као део еко­ном­ске по­ли­ти­ке вла­де Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, чи­ји је ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја био Мла­ђан Дин­кић, фор­мал­но су иста пра­ви­ла ва­жи­ла за све – и за до­ма­ће и за стра­не ин­ве­сти­то­ре. 

Ка­кав је, ме­ђу­тим, био епи­лог тих ме­ра? 

Ана­ли­за Ми­ло­ра­да Фи­ли­по­ви­ћа и Ми­ро­љу­ба Ни­ко­ли­ћа по­ка­за­ла је да су од укуп­но по­ла ми­ли­јар­де евра под­сти­ца­ја, чак 90 од­сто тог из­но­са до­би­ли стран­ци. То зна­чи да су до­ма­ће ком­па­ни­је до­би­ле тек 54 ми­ли­о­на евра суб­вен­ци­ја, док је стра­ним фир­ма­ма по том осно­ву одо­бре­но 447 ми­ли­о­на евра. Чи­ње­ни­ца је, са дру­ге стра­не, да су стран­ци ви­ше нов­ца и уло­жи­ли. Кад се под­ву­че цр­та, уз по­моћ суб­вен­ци­ја оства­рен је при­лив ин­ве­сти­ци­ја од 2,12 ми­ли­јар­ди евра. То зна­чи да су на је­дан уло­же­ни евро, ко­ли­ко је др­жа­ва да­ла за суб­вен­ци­је, до­шла још че­ти­ри евра. Стра­не фир­ме уло­жи­ле су 81,4 од­сто од укуп­ног из­но­са ин­ве­сти­ци­ја, док су до­ма­ћи ула­га­чи ин­ве­сти­ра­ли 18,6 од­сто. 

У пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не пот­пи­са­но је 314 уго­во­ра о до­де­ли под­сти­цај­них сред­ста­ва. Од то­га је 149 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим, а 165 (52,5 од­сто) са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. 

Фи­ли­по­вић и Ни­ко­лић у сво­јој ана­ли­зи ука­зу­ју и на то да је нај­ве­ћи број уго­во­ра рас­ки­нут са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма (83 уго­во­ра), док је са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма рас­ки­ну­то тек 16 уго­во­ра.

На­кон што су све ана­ли­зе, па и ова, по­ка­за­ле да су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стран­ци, Ми­ни­стар­ство при­вре­де про­ме­ни­ло је пра­ви­ла. Ка­ко би се по­ве­ћа­ле шан­се до­ма­ћих фир­ми да до­би­ју под­сти­ца­је, кра­јем 2016. го­ди­не усво­је­на је уред­ба ко­јом су ли­ми­ти ко­ји се од­но­се на оба­ве­зно ула­га­ње и за­по­шља­ва­ње знат­но спу­ште­ни. 

По­сле ви­ше од го­ди­ну да­на при­ме­не ове уред­бе мо­же се ре­ћи да је на­пра­вљен по­ло­ви­чан успех. Од­но­сно, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су не­при­ко­сно­ве­ни ли­де­ри у по­вла­че­њу ових сред­ста­ва стра­ни ин­ве­сти­то­ри. С дру­ге стра­не, у про­јек­ти­ма по јав­ном по­зи­ву до­ми­ни­ра­ју до­ма­ћи ула­га­чи. 

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства при­вре­де, на јав­ни по­зив ко­ји је Ми­ни­стар­ство при­вре­де рас­пи­са­ло у мар­ту про­шле го­ди­не сти­гле су укуп­но 34 при­ја­ве за­ин­те­ре­со­ва­них ула­га­ча. До са­да је раз­ма­тра­но 18, док је пре­о­ста­лих 16 још на че­ка­њу. Од 18 раз­ма­тра­них про­је­ка­та сви су при­хва­ће­ни. Од то­га је 17 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма, а са­мо је­дан са ула­га­чем чи­је је се­ди­ште у ино­стран­ству. 

С дру­ге стра­не, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стра­ни ин­ве­сти­то­ри. Та­ко је то­ком 2016. и 2017. пот­пи­сан 41 уго­вор о про­јек­ти­ма од по­себ­ног зна­ча­ја. На тај на­чин одо­бре­ни су под­сти­ца­ји у ви­си­ни 132,22 ми­ли­о­на евра. Oтварање јед­ног рад­ног ме­ста ко­шта­ло је у про­се­ку 5.489 евра. Од то­га, са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је све­га шест уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва, где је ви­си­на под­сти­ца­ја 4,94 ми­ли­о­на евра. Пла­ни­ра­но је за­по­шља­ва­ње 947 рад­ни­ка, што је 5.215 евра по но­во­о­тво­ре­ном рад­ном ме­сту. Са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је 35 уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва за спро­во­ђе­ње про­је­ка­та од по­себ­ног зна­ча­ја. 

Вред­ност до­де­ље­них под­сти­цај­них сред­ста­ва је 127,28 ми­ли­о­на евра, а пред­ви­ђе­но је за­по­шља­ва­ње 23.142 но­ва рад­ни­ка, што је тро­шак од 5.500 евра по рад­ни­ку.

Коментари17
10903
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penz. privrednik
A sta se moze drugo kad su nam sankcije, ratovi i hiperinflacija UNISTILI privredu? Malo nove tehnologije samo bar dobili, sami je ne bismo nikako uveli.
slobodan
Isti model trebalo bi da se primeni za mlade koji hoće da stvaraju porodice, pomoć države,nemaju svi pare da kupe albanke,ruskinje i sl. Izumrećemo,nestaćemo,naseliće drugi naše zemlje....
mik
Паре се у принципу никада не дају него се дају само олакшице у виду смањених пореза у првих неколико година или неке друге погодности (јевтина струја, погодне локације...)
Miki Žarković
Daju se baš pare,a razne poreske olakšice i oslobadjanje od lokalnih i republičkih taksi je samo dodatak.Postoji jasna stavka u budžetu za ove namene i ona iznosi oko 120 miliona evra za ovu godinu.Poreski obveznici Srbije plaćaju radnike u tim firmama,a strane kompanije kupe ekstraprofit i iznose napolje.Kada se subvencije potroše država daje nove ili se firma pakuje i odlazi na drugo mesto.Zato je ova ekonomska politika pogibeljna,ne dovodi do rasta BDP-a i dalje slabi srpsku ekonomiju kroz isisavanje ono malo preostalog novca.
milan ćurić
Ştalno se podnose cifre o broju novonastalih radnih mesta, ali se ne objašnjava šta prethodi takvom "bunu", što dovodi u zabludu one koji to primaju zdravo za gotovo. Ustvari se radi o klasičnoj kupovini radnih mesta, jer je strana kompanija dobila po nekoliko hiljada evra po zaposlenom radniku. Za takvu vrstu ekonomske logike ne treba biti mnogo vispren, a pitam se dali se "Dinkićev princip" primenjuje u nekoj drugoj zemlji sa razvijenom ekonomijom, naprimer Nemačkoj, ili se taj "princip" uvaljuje samo slabo razvijenim zemljama.
Прикажи још одговора
pera
Dinkićev princip je mnogo koristan pa ga ne treba zaboraviti i napusti a narodu kako bude.
Љубиша
Заиста 'патент' без битних нето економских ефеката. Шта више, колико се индустријских конгломерата угасило ' од времена Динкића, колико је тржишно пропулзивних фирми распродато странцима, које су генерисале заппљавање, посебно факултетски образованих. Колико је приватника без потпоре ' патента' запослило људи. Зато кажем без битног нето економског ефекта. ' Патент без решерша'.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља