среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Војвода Путник на врху канадске планине

Колико год да ми је Србија тамо далеко, врх Путник ми је толико близу, скоро на дохват руке. Не треба ми ни псовка, ни ракија, још мање гибаница или млади сремски сир, орах или сува шљива – све је то заменило ово планинско узвишење и кад год пожелим део српског, изађем на терасу и погледам како врх Путник дере облаке и горопадно се уздиже у незамисливе висине
Аутор: Владо Милићевићсубота, 31.03.2018. у 15:07
Поглед на врх Путник у Стеновитим планинама у Канади (Фото Википедија)

Имам ретко задовољство и привилегију да са своје терасе посматрам један величанствени планински врх – Путник. Канађани, српски савезници чекали су само годину дана од смрти великог војводе у Ници, тамо у Француској, и одмах по Версајском миру, одали почаст српском јунаку из пет ратова, првом војводи именованом после славне Кумановске битке 1912. године.

Растужују ме српски немар и заборав. Ко још хаје или се присећа прекаљеног ратника па да неком планинском горостасу у околини његовог родног Крагујевца, или мало подаље, дарује војводино име? А могло је то да се догоди прошле године, на стогодишњицу његове смрти или 1992. када је протекао век и по од његовог рођења.

Нестваран изглед врха Путник у Стеновитим планинама у Канади (Фото Википедија)

Са овим планинским врхом и племенитим војводиним именом мене као да је повезала нека чудна судбина. Када је деведесетих година прошлог века Основна школа „22. децембар” у Београду мењала име у „Војвода Радомир Путник” подигао сам руку и подржао предлог у школском одбору да се знаменито име дâ мојој некадашњој, а тада, образовној установи мојих кћерки.

И сам сâм био путник, првобитно по некадашњим југословенским република, онда европским државама и теренима да би свој радни век наставио по североамеричким преријама. Градове нисам бројао, планине мање памтио, пређене километре незабележено савладавао, али зато нисам заборавио племенитог војводу, а ни његов понос што се горостасно уздигао у висину чак до 2.940 метара над морем, па сам га оправдано на корице једне своје путописне књиге из 2012. године истакао да ми сјаји као светионик.

Врх Путник слави своју стогодишњицу а ја пунолетство мог боравка у Канади. Колико год да је војвода по презимену немиран дух, толико сам и ја по професионалном занимању – само су његове стазе биле ратничке, моје истраживачке. Прегрме војвода пет великих битака, не стиже да види последњу, ону најславнију, кајмакчаланску, а ја савладах пет континената, све „одгурајући” један од другог кроз милионе година, не стигавши на најстарији, аустралијски.

Војвода Радомир Путника (Фото Википедија)

Колико год да ми је Србија данас тамо далеко, врх Путник ми је толико близу, скоро на дохват руке. Не треба ми ни носталгија, ни једноставна српска реч, ни псовка, ни ракија, још мање гибаница или млади сремски сир, орах или сува шљива – све је то заменило ово планинско узвишење и кад год пожелим део српског, изађем на терасу и погледам како врх Путник дере облаке и горопадно се уздиже у незамисливе висине.

Нису ми потребни ни шака ни грумен српске земље да ми тугаљиво сећање на родну груду потискују, довољно ми је да видим тај удаљени стеновити монолит и да самоме себи кажем како је неко некада давно визионарски, пре једног века, осмислио име као да је знао да ће у ове крајеве доћи неки Путников потомак.

Сваке године сагледавам тај лагани сезонски климатски ход као додатак моме српском пореклу. Ех, да се ту негде сјатила братија од Тесле, Пупина, Мике Аласа, Панчића и Цвијића, па да и сâм кренем на тај планинарски подвиг – највећи српски планински ланац.  

Путања од језера Три острва до врха Путник (2940m) 

Врх Путник је збрисао темељно све моје трагове носталгије и уместо ње ми подарио понос и осећај узвишености. Нисам, наравно, на крову света, али јесам на својој земљи, на крилима јунака и ратника. Немам разлога да жалим за Србијом кад ми пред очима свакодневно поиграва планински врх Путник у веначним канадским Стеновитим планинама.

Биће да свако у животу пронађе свој чаробни део земље и да се свима чини да је његов као суво злато вредан или сафир редак.

 

Владо Милићевић, Канада

 

 


Коментари6
30cfd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip
Mt Putnik je dobio ime po odobrenju bivseg premijera Alberte Peter Loughheed ciji je otac bio prijatelj sa legendarnim generalom srpske vojske. Bivsi premijer Alberte Ed Stelmach je odobrio postavljanje monumenta vojvodi Putniku u nacionalnom parku Kananskis kojem pripada Mt Putnik, sto je uz pomoc par ljudi iz glavnog grada Alberte, Edmontona i pokreta Ravna Gora iz Calgary-ja zavrseno prije osam godina. Monument i danas stoji da ponosno cuva uspomene. Na zalost, kanadska eparhija pod vodjstvom bivseg kanadskog vladike Georgija i lokalnih svestenika nije podrzala projekat iako je bila pitana da bude nosioc akcije. Nista neobicno za crkveni ufurani stalez BMW vlasnika i njihovih primitivnih CSO podanika, koji se krste u ime novca, a malo u ime vjere i istorije. Iskreno
dzordz
napisem komentar na clanak i ne objavite mi. ja pisem sta mislim i na sta me je clanak asocirao. i zivim u srbiji. i gradim porodicu iako je tesko. uvek je tesko. ne delim dileme sa onima koji su otisli. srecan im put i neka se tamo aktiviraju u politici.
Veselin Samardzic
"Blago onom ko dovijeka zivi........" .Lijepo napisano.
Jovana
Dobrica Ćosić je to veoma lepo opisao u "Vreme smrti"...i odao počast Radomiru Putniku...
Dule M
Lep tekst,svaka cast na opisu
Препоручујем 17
Eddi Lee ella
Hvala Vam puno na ovoj informaciji. Cilj za sledeci put u Rokies.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља