среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:52

Прворотке све старије

Про­сеч­на ста­рост же­на ко­је пр­ви пут ула­зе у по­ро­ди­ли­ште у Ср­би­ји 27,8, а у Европ­ској уни­ји 29 го­ди­на
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 31.03.2018. у 22:00
У Француској и скандинавским земљама очеви равноправно учествују у одгајању деце (Фото Пиксабеј)

У Европ­ској уни­ји ро­ђе­но је 5.148.000 ми­ли­о­на бе­ба то­ком 2016. го­ди­не, што је око 45.000 ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не и про­сеч­на ста­рост пр­во­рот­ки из­но­си 29 го­ди­на, ка­жу нај­но­ви­ји по­да­ци Европ­ског ста­ти­стич­ког би­роа. За­ни­мљи­ва де­мо­граф­ска ге­о­гра­фи­ја све­до­чи да су нај­мла­ђе мај­ке у Бу­гар­ској, Ру­му­ни­ји и Ле­то­ни­ји јер оне пр­ви пут од­ла­зе у по­ро­ди­ли­ште у 26 го­ди­ни, а нај­ста­ри­је пр­во­рот­ке су оне из ме­ди­те­ран­ских зе­ма­ља. Ста­ти­сти­ка, на­и­ме, по­твр­ђу­је да же­не у Ита­ли­ји, Шпа­ни­ји и Лук­сем­бур­гу пр­во де­те до­но­се на свет тек у че­твр­тој де­це­ни­ји, од­но­сно око 31. го­ди­не жи­во­та. Про­сеч­на ста­рост пр­во­рот­ки у Ср­би­ји у исто вре­ме би­ла је 27,8 го­ди­на, а го­то­во по­ло­ви­на бе­ба ро­ђе­них у 2016. го­ди­ни би­ла су – пр­во­ро­ђе­на. 

У Ср­би­ји је те го­ди­не ро­ђе­но укуп­но 64.734 бе­бе, од ко­јих је го­то­во по­ло­ви­на би­ла пр­во­ро­ђе­на. Тре­ћи­на бе­ба би­ла је дру­го де­те у по­ро­ди­ци, а 11,4 од­сто но­во­ро­ђен­ча­ди би­ло је тре­ће де­те и код ку­ће су га већ че­ка­ли брат и се­стра. Ви­ше од по­ло­ви­не пр­во­ро­ђе­них бе­ба до­би­ле су же­не ста­ро­сти од 20 до 29 го­ди­на, а тре­ћи­на мај­ки ро­ди­ла је пр­ву бе­бу у че­твр­тој де­це­ни­ји. За­ни­мљи­во је да се ме­ђу пр­во­рот­ка­ма на­ла­зи­ло и шест од­сто ти­неј­џер­ки и два про­цен­та же­на ста­ри­јих од 40 го­ди­на.  

 

Оно што за­бри­ња­ва де­мо­гра­фе је­сте чи­ње­ни­ца да у Ср­би­ји и це­лој Евро­пи ра­сте ста­рост мај­ке при­ли­ком ро­ђе­ња пр­вог де­те­та. У на­шој зе­мљи, про­сеч­на же­на у гра­ду пр­ви пут од­ла­зи у по­ро­ди­ли­ште у три­де­се­тој го­ди­ни жи­во­та, а у оста­лим на­се­љи­ма са 27,8 го­ди­на, па не чу­ди по­да­так због че­га нај­ве­ћи број по­ро­ди­ца у Ср­би­ји има са­мо јед­но де­те. На­та­ли­тет­на ста­ти­сти­ка све­до­чи да не­што ви­ше од по­ло­ви­не же­на у Ср­би­ји има са­мо јед­но де­те, 40 од­сто га­ји дво­је де­це, а све­га осам од­сто њих има тро­је и ви­ше де­це.  

И док со­ци­о­ло­зи ис­ти­чу да је од­ла­га­ње ро­ди­тељ­ства гло­бал­ни тренд про­у­зро­ко­ван про­ду­же­ним обра­зо­ва­њем, не­ста­бил­ним тр­жи­штем ра­да и но­вим сти­ло­ви­ма жи­во­та, про­фе­сор др Алек­сан­дар Сте­фа­но­вић, ди­рек­тор Кли­ни­ке за ги­не­ко­ло­ги­ју и аку­шер­ство КЦС кон­ста­ту­је да је од­ло­же­но ра­ђа­ње је­дан од нај­те­жих и нај­о­се­тљи­ви­јих про­бле­ма у ги­не­ко­ло­ги­ји и аку­шер­ству. 

– Због раз­ли­чи­тих со­ци­о­ло­шких, кул­ту­ро­ло­шких, еко­ном­ских и оста­лих про­бле­ма, све ве­ћи број па­ро­ва од­ла­же ра­ђа­ње де­це за ка­сни­је жи­вот­но до­ба. На­жа­лост, с го­ди­на­ма ста­ро­сти по­ве­ћа­ва се ри­зик од по­ја­ве хро­нич­них обо­ље­ња, од че­га ни­су по­ште­ђе­не ни труд­ни­це. На­про­тив, у труд­но­ћи се нај­ве­ћи број обо­ље­ња по­гор­ша­ва, што ути­че на не­по­во­љан ис­ход труд­но­ће, а не­рет­ко угро­жа­ва и жи­вот мај­ке. Број­на хро­нич­на обо­ље­ња, ко­ја ван труд­но­ће не ути­чу на ква­ли­тет жи­во­та, као што су епи­леп­си­ја, аст­ма или ко­ли­ти­си мо­гу зна­чај­но да се по­гор­ша­ју то­ком труд­но­ће. Ком­пли­ка­ци­је иза­зва­не са­мом труд­но­ћом, као што су ди­ја­бе­тес, хи­пер­тен­зи­ја или пре­е­кламп­си­ја но­се са со­бом ви­со­ки ри­зик за по­ја­ву не­же­ље­них до­га­ђа­ја то­ком труд­но­ће, али и по ње­ном за­вр­шет­ку – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник. 

С дру­ге стра­не, до­да­је про­фе­сор Сте­фа­но­вић, не­ра­ђа­ње пред­ста­вља до­дат­ни фак­тор ри­зи­ка за обо­ле­ва­ње, по­не­кад и од нај­те­жих бо­ле­сти, као што су ма­лиг­не. На­и­ме, про­це­њу­је се да је то­ком про­шле го­ди­не око 4.000 же­на у Евро­пи, ко­је још ни­су ро­ди­ле, обо­ле­ло од ма­лиг­них бо­ле­сти или им се то­ком труд­но­ће по­ја­вио рак.

А на пи­та­ње – да ли се же­не ко­је ро­де пр­во де­те у три­де­се­тим го­ди­на­ма те­же од­лу­чу­ју на ра­ђа­ње дру­гог де­те­та, он ка­же да го­ди­не ста­ро­сти углав­ном не ути­чу на же­љу же­не за по­том­ством, иако се да­нас из мно­го­број­них раз­ло­га же­не све ка­сни­је од­лу­чу­ју на ма­те­рин­ство. 

– Мо­же се ре­ћи да су же­не у три­де­се­тим го­ди­на­ма још увек би­о­ло­шки мла­де и да на од­лу­ку о ра­ђа­њу дру­гог де­те­та ути­чу дру­ги фак­то­ри. Би­о­ло­шки оп­ти­мал­но вре­ме за ра­ђа­ње је из­ме­ђу 20. и 30. го­ди­не жи­во­та, али за­хва­љу­ју­ћи ме­то­да­ма аси­сти­ра­не фер­ти­ли­за­ци­је (ван­те­ле­сне оплод­ње) же­не има­ју мо­гућ­ност за­че­ћа и у ка­сни­јем жи­вот­ном до­бу, уз од­ре­ђе­не по­тен­ци­јал­не ри­зи­ке и мо­гу­ће ком­пли­ка­ци­је – за­кљу­чу­је про­фе­сор Алек­сан­дар Сте­фа­но­вић. 

Ис­тра­жи­ва­ње Евро­ста­та та­ко­ђе је уста­но­ви­ло да је нај­ма­ње бе­ба у Евро­пи то­ком 2016. го­ди­не ро­ђе­но у ме­ди­те­ран­ским зе­мља­ма, а ови по­да­ци сна­жно де­ман­ту­ју мит о па­три­јар­хал­ној мно­го­чла­ној по­ро­ди­ци у ко­јој се не­гу­ју тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти. Нај­ве­ћи број де­це ра­ђа се у Фран­цу­ској и скан­ди­нав­ским зе­мља­ма, у ко­ји­ма је по­стиг­нут нај­ви­ши сте­пен еман­ци­па­ци­је же­на и у ко­ји­ма оче­ви рав­но­прав­но уче­ству­ју у од­га­ја­њу де­це – мно­го ви­ше не­го „па­три­јар­хал­ни” Гр­ци, Шпан­ци и Ита­ли­ја­ни. 

 


Коментари14
9afe0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Анка
Жене постале јако “важне”, а са свијетом управљају мушкарци од како човјечанство постоји. Дошли смо на ивицу пропасти. Милиони гладне и јадне дјеце без родитеља, препустене улици, и педофилима. Шта ћемо са њима? Треба да рађамо још, да би овај болесни мушки свијет имао на коме да се иживљава? Е па не може више. Жене се освијестиле. Хвала драгом Богу. То је једина наша, женска привилегија, да можемо саме да одлучујемо када, и да ли ћемо постати мајке. Са тим се морате помирити, сви ви који данас кривите жене, за овај трули свијет у којем живимо.
Stefan Petkovic
Pare, zenska prava, pare zenska prava, pare zenska prava... Papagajski se to spominje kao alfa i omega za radjanje. Laz! Finska ima sve to, tamo je raj, a stopa fertiliteta je na istorijskom minimumu 1.45. Srpkinje koje odu na Zapad ne radjaju petoro+ dece. Dakle, krive su zene, a onda muskarci koji su sve to dozvolili. One ne zele da radjaju, muskarci tolerisu i pristaju na to. Prvo je potrebno suzbiti kancerogeni uticaj feminizma (tipa price "zene na selu su ropkinje koje rade 40 dana vise za dzabe" ili "zene su manje placene" sto je laz! jer je to nelegalno!), vratiti se tradicionalnim vrednostima i povecati religioznost, jer se vrlo dobro zna da takve devojke i zene se ne kljukaju pilulama, ne abortiraju, ne kmece kada nemaju posao glumeci zrtve da im se posao otima jer su zene, ne vade oci muzevima jer im deca ne nose Nike. Jedino, samo to i nista drugo ce povecati natalitet. Ovo vazi ne za Srbe, vec za citav svet. Sada odgledajte sta ima da kaze Maja Kovacevic na televiziji Hram.
Stefan Petkovic
@Anka Vi to mislite da neki recimo Somalijac musliman moze da bude stvarni Francuz? Pa oni vam svakim danom dokazuju da to nije njihov svet. Molenbek, Neukolln, predgradja Birmingema... One NoGo zone gde Francuskinje, Svedjanke i Britanke ne smeju da zadju salju jasnu poruku. Mozemo mi pod diktaturom politicke korektnosti da se lazemo koliko hocemo, zna se da Pecka patrijarsija ne moze da zameni katedralu u Remsu, niti Lazar Karla Martela i tako dalje. "Univerzalne vrednosti" ipak nisu univerzalne, to su vrednosti evropske hriscanske zapadne kulture, to nisu vrednosti Hindusa, muslimana, Bantu plemena, Kineza... Ljudi koje je Evropa pustila nisu dosli da bi postali Francuzi i zato zemlje Visegradske grupe nikog ne pustaju i zato tamo problema nema. Evropa misli da oni kad se najedu, napiju i nauce jezik da ce zaboraviti ko su i sta su kao sto bi to uradili Srbi ili Hrvati. Kao sto je Jugoslavija mislila da ce svi Albanci izginuti za Sloveniju, a Hrvati za Makedoniju.
Препоручујем 2
Anka
Stefane, mi se ocigledno ne razumijemo. Eto vidite, ne samo da smo evropljani, vec smo nekad zivjeli u istoj drzavi, istoj kulturi, al smo ipak dva razlicita svijeta. Nema u mom shvtanju ni malo feminizna, vec samo zivotno iskustvo, i trijezven samostalan pogled na zivot. Evropa nece da ”izumre”. U njoj ce samo da zive neki drugi ljudi, i tu ne vidim nista lose. Razlicitost je pozitivna za svako drustvo. Ne znam kako je kod vas u Srbiji, ali ako vecina razmislja kao vi, onda vam nije mjesto u Evropi u 21-vom vijeku. Zao mi je zbog toga.
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Da da
Pustite žene da rađaju kad hoće, koliko hoće i kome hoće. To je njihovo telo i niko im ne može aludirati na kojekakvu odgovornost prema društvu. Da neće to društvo da joj gaji dete? Koga zanima vaše mizogino mišljenje.
Jovan Petrovic
Bilo bi dobroda se javi neko od lekara Da cujemo njihovo misljenje Znaju oni dobro sta se radi
svetlana
Posledicama neoliberalne politike ovde nema mesta gospodine Trajkoviću, jer u Americi prvorotkinje, ako nisu maloletnice, one već u 18. godini, odmah po završetku srednje škole postaju majke, što bi značilo, da su već sa 17 godina ostale u drugom stanju. Ovo je taj radnički deo populacije, siromašniji, a kod bogatih nema porodice ispod troje dece.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља