субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Кад математика спречава слетање у пензију

Зашто пилот с бенефицираним радним стажом мора да ради до 65. године живота
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 31.03.2018. у 22:00
Фото Драган Јевремовић

Пилот Б. Б. из Београда, који је 20 година активно управљао авионом, прво као војни, а потом и пилот путничких авиона, па приземљен последње три године, решио је ових дана да поднесе захтев за пензију. Каже да ни послодавцу на земљи није више неопходан и да је и то додатни разлог да се одмара код куће. Поред пилотског има и три године обичног стажа. 

Ускоро, каже, пуни 53 године и према његовој рачуници остварио је услов за пензију. То су му потврдили и у пензијском фонду, али када је накнадно ангажовао адвоката да у његово име заврши целу ствар, испоставило се да му недостаје још девет месеци стажа. Бенефицију не може да докупи, већ само да настави да ради до 65. године, дакле још 13 година. И то због чињенице да му се није свака година док је пилотирао рачунала 18 месеци, већ мање – 14 и 15.  

Иако се чврсто држи позитивног одговора ПИО, јавио се ових дана редакцији с питањем шта ако се ипак утврди да због ових девет месеци не може да се пензионише. Док не буде чиста ситуација неће, каже, да раскида радни однос, али пита каква су уопште права свих оних с бенефицијом који се нађу у оваквој ситуацији. Да ли и они као и сви остали морају да чекају пуну старосну пензију до 65. године или 40 година стажа?

У ПИО одговарају да се осигуранику, који је навршио најмање две трећине од укупног стажа на радним местима на којима се осигурање рачуна с увећаним трајањем, старосна граница за стицање права на старосну пензију (65 година живота) снижава по једну годину. 

За сваку једну годину и шест месеци проведених на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци. У конкретном случају, ако је пилот 20 година ефективно провео на пословима на којима се стаж рачуна с увећаним трајањем, по степену увећања 12/18, старосна граница се снижава 13 година. Напомињу да се у стаж осигурања с увећаним трајањем рачуна само време које је ефективно проведено на раду. 

Они који, међутим, немају довољно стажа с увећаним трајањем – две трећине у укупном стажу – немају право на снижавање границе живота, већ чекају услов по општим прописима, значи 65 година живота за мушкарце, а тај период бенефицираног стажа им утиче на висину пензије, јер су доприноси плаћени увећано. 

Сходно Правилнику о радним местима, односно пословима на којима се стаж рачуна с увећаним трајањем, бенефиције се утврђују за радна места, односно послове на којима је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље. У зависности од степена увећања стажа, старосна граница се снижава тако да се осигураницима којима се ефективно навршених 12 месеци рачуна као 18 месеци стажа осигурања снижава старосна граница највише до педесете године живота. Осигураницима код којих се 12 месеци рачуна као 14-15, односно 16 месеци стажа осигурања, старосна граница се може снижавати максимално до педесет пете године живота. Међутим, услов који је неопходно испунити да би се осигуранику снизила старосна граница јесте да је најмање две трећине од укупно навршеног стажа осигурања навршио на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна с увећаним трајањем.

Дакле, стаж се утврђује другачије, а обрачун пензије је исти као и осталим осигураницима, с тим што се за обрачун личног коефицијента узимају зараде остварене од 1. јануара 1996. (за остале осигуранике се узима од 1. јануара 1970. године) и износ тако утврђене пензије се увећава 20 одсто.

Трајање стажа може се увећати највише 50 одсто у односу на ефективно трајање, осим у случају професионалних војних службеника, пошто се њима у случају ангажовања у оружаним акцијама време проведено на лечењу или у заробљеништву рачуна у двоструком трајању.

Они који су користили боловање за време рада на местима на којима се стаж рачуна с увећаним трајањем треба да знају да постоје и прописи који регулишу утицај боловања на рачунање тог стажа, па се тако одсуствовање с посла које прелази 30 дана одбија од укупног трајања.  


Коментари19
13730
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ako mi ne znamo ,onda u vezi beneficiranog staža koristimo praksu Australije, Francuske... Ja sam radio u rudarstvu i tamo sam shvatio zašto imaju beneficiran radni staž. Svi ovi koji ovde pišu treba da shvate da su beneficirana radna mesta opasna po zdravlje. Ti ljudi su ugroženi od povrede i smrti svaki dan. To su piloti, rudari, policajci, vojnici...
stevo Opacic
U koj to zemlji se neko moze penzionisati sa 54 godine neverovatno? Pa sta ako je bio pilot?
Zoran
Može se penzionisati u Australiji i u uređenim zemljama
Препоручујем 6
ivansad
Jos 13 godina za 9 meseci sto mu nedostaje?
Богдан
По чему је СНС десно? Па они су већи либерали од демократа и већи комунисти од комуниста, а са националним-десним немају ама баш ништа. Одакле вам такав закључак баш ме занима?
Саша
Моје је мишљење да је читав систем око "бенефиција" реликвија старих времна где су одређени слојеви друштва имали предност у односу на друге из политичко-социјалних разлога. Пензија је у принцију проста ствар. Колико сте уплатити толико ћете добити назад у забисности од тога колико је фонд водио рачуна о том капиталу. У систему "бенефицираних" се муља и мути тако да миц по миц свако добија некакве "бенфиције" а систем исплаћивања постаје непрегледан, неравноправан и компликован и неисплаив. Исто тако нема смисла да се људи терају да раде до неке године ако то није могуће. Ја не желим да седим у авиону са пилотом од 65 где је шанса реална да добије срчани удар усред лета! Свако ко жели да иде у превремену пензију би то морао да може али наравно уз сразмерно смањену пензију. У чему је ту проблем? Пензија је ништа више него дугогодишња штедња којом руководи треће лице (држава). Сваки млад човек рођен после 1970. је мање више надрљао јер плаћа више него што ће добити! Време је за промене!
Саша
Ако људи сматрају да МОРАМ да неком допуњујем пензију који је он/она уплаћивао/ла са 10% плате годишње 35г да би потом примали 50-70% просечне плате следећих 15г онда нека ми објасне каква је то солидарност а да притом немам детету да платим за школу, да немам новца да купим своју кућу. Значи никакав луксуз него основна животна права. Да ли су радници свесни да 70% својих примања иде на дажбине, допуне фондове и порезе и да опет НЕМА и да идемо у ММФ по зајмове! Па Срби су дизали буне када су Османлије дизале порез са 10% на више а данас је 70% солидарност? Ако друштво то сматра солидарним а да се притом не пита зашто подржавамо сиву економију и рад на црно, опорезивање капитала са само 10% онда нека прихвате да ће људи одавде одлазити. Ако друштво то не сматра нормалним онда је време за одређене промене како би у овој земљи рад био цењен и како би радни људи могли да штеде без да доводе себе и своју породицу у егзистенцијалне проблеме.
Препоручујем 15
Саша
Томкарло Пензиони систем каквог знамо је усвојен када се почињало радити са 15г, када се 40г уплаћивало у фонд и када се умирало са 63г. У просеку уплаћивало се значи 40г. да би примали пензију 8г. Недостаци су се надомешћивали из буџета у којем је проценат пензионера био 5-10%. Данас се у просеку почиње радити са 25г, у пензију иде са неких 60г а живи се до 73г. Значи 35г. стажа, 13г, пензије а проценат пензионера је скоро 50%. То није солидарност него непромишљеност. Ако се уз то дода да је пензиони фонд изгубио део капитала због рата који се исто тако допуњује из буџета ја долазим до закључка да једна породица са четворо деце нето више ради за исплаћивање пензија и за здрватство истих пензионера него на децу док сива економија цвета а поједини слојеви пливају у парама. То финансијски и демографски није одрживо и последице се већ одавно виде у виду смањивања пензија, лошијег здравства, одласка младих итд итд. Ово сада је све само не солидарно. Потребан је систем који је одржив!
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља