понедељак, 23.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:34
65. МАР­ТОВ­СКИ ФЕ­СТИ­ВАЛ

За­до­вољ­ство да­ро­ви­ма соп­стве­не кре­а­ци­је

Пред­ста­вље­на су два до­ку­мен­тар­на фил­ма Све­тла­не Се­мин: „Страст” и „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же”
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 31.03.2018. у 22:00
Из до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Фо­то Продукцијска кућа „610 Филм”)

Ако је ико до­ка­зао да се сно­ви у пот­пу­но­сти мо­гу оства­ри­ти он­да је то Бе­о­гра­ђан­ка Све­тла­на Це­ца Јо­ва­но­вић, уда­то – Се­мин. Ова не­ка­да­шња сту­дент­ки­ња глу­ме, вр­хун­ска ју­го­сло­вен­ска, па он­да и свет­ски по­зна­та ма­не­кен­ка, ко­ја је сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка по­ста­ла му­за Ив Сен Ло­ра­на и за­штит­но ли­це мод­них ку­ћа Ди­ор, Ша­нел и Кел­вин Клајн, жи­ве­ћи ду­го на ре­ла­ци­ји Па­риз-Њу­јорк сво­је аутор­ске сно­ве о по­зо­ри­шту и фил­му пре­тво­ри­ла је и у ствар­ност и у де­ло. 

 На те­ку­ћем 65. Мар­тов­ском фе­сти­ва­лу, у ње­ном од­су­ству, од шест ко­ли­ко их је до са­да сни­ми­ла као сце­на­ри­ста, ре­ди­тељ и про­ду­цент (ње­на њу­јор­шка про­ду­цент­ска ку­ћа „610 Филм”) пред­ста­вље­на су ње­на два до­ку­мен­тар­на фил­ма: крат­ко­ме­тра­жни „Страст” (Burn) и ду­го­ме­тра­жни „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Adam Fuss, A Lan­dsca­pe of  Ima­gi­na­tion). И ова два, као и сви дру­ги, по­све­ће­ни су умет­ни­ци­ма, њи­хо­вом кре­а­тив­ном про­це­су и уну­тра­шњим пре­ви­ра­њи­ма, као и све­му оно­ме што се де­ша­ва из­ван сце­не: све­тла ре­флек­то­ра или це­ре­мо­ни­ја до­де­ла на­гра­да.

 За ова­кво филм­ско опре­де­ле­ње Све­тла­на Се­мин се од­лу­чи­ла из ви­ше раз­ло­га. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”, во­ђе­ном елек­трон­ским пу­тем на ре­ла­ци­ји Њу­јорк-Бе­о­град, као основ­но на­во­ди сле­де­ће: 

– Мој жи­вот је окру­жен умет­ни­ци­ма и умет­но­шћу, а ја са­мо же­лим да се на искрен на­чин и без пре­у­ве­ли­ча­ва­ња с ко­ји­ма се по­не­кад бес­по­треб­но ма­ни­пу­ли­ше јав­но­шћу, скре­не па­жња на то по­ча­сно за­ни­ма­ње. Ни­ка­ко кроз при­зму лич­не су­је­те или ми­то­ло­ги­ју, већ кроз ег­зи­стен­ци­јал­ну ин­спи­ра­ци­ју.

Са свим умет­ни­ци­ма о ко­ји­ма је до са­да сни­ми­ла фил­мо­ве, Све­тла­на ка­же да је од са­мог по­чет­ка има­ла „пот­пу­но отво­рен ка­нал за тран­сми­то­ва­ње про­це­са ства­ра­ла­штва” и да јој је увек би­ла на­ме­ра да по­ку­ша да „раз­ре­ши ениг­му ка­ко умет­ник про­ла­зи кроз по­зи­тив­на и не­га­тив­на ис­ку­ства, а да са­чу­ва соп­стве­ни ин­те­гри­тет и бу­де за­до­во­љан да­ро­ви­ма соп­стве­не кре­а­ци­је”.

И упра­во је то у фо­ку­су Све­тла­ни­не па­жње у оба фил­ма ви­ђе­на на Мар­тов­ском фе­сти­ва­лу. У фил­му „Страст” сни­ма­ном две го­ди­не на ре­ла­ци­ји Бе­о­град-Бер­лин-Бру­клин,  у ко­јем се пре­пли­ћу ствар­ност, сно­ви и екс­цен­трич­на кре­а­тив­ност свет­ски по­зна­тог „дрег квин” из­во­ђа­ча Бра­ја­на Кли­ја. Аустра­ли­јан­ца ро­дом, што је сла­ву сте­као у клуп­ским сце­на­ма Бер­ли­на као Олим­пи­ја Бу­ка­кис, му­шка­рац ко­ји се обла­чи у жен­ску оде­ћу и та­ко за­ба­вља пу­бли­ку сво­јим стен­дап ко­ме­ди­ја­ма и дра­ма­ма, али и сво­јом по­е­зи­јом, рит­мич­ким пле­сом и по­кре­ти­ма.

И у фил­му „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” у ин­тим­ном пор­тре­ту слав­ног умет­нич­ког фо­то­гра­фа бри­тан­ског по­ре­кла ко­ји у у Њу­јор­ку ства­ра од 1986. го­ди­не. За­ни­мљив је на­чин на ко­ји је Све­тла­на Се­мин у оба фил­ма ус­пе­ла да на­чи­ни от­клон од да­на­шњег све­та у ко­јем се све по­сма­тра кроз за­вр­шен про­је­кат, нов­ча­не на­гра­де и сла­ву и да уме­сто то­га уро­ни у ин­тим­ни свет љу­ди што тво­ре умет­ност.

 Тај су­жи­вот са умет­ни­ци­ма и ду­бо­ко раз­у­ме­ва­ње њи­хо­вих кре­а­тив­них по­кре­та­ча и са­мог про­це­са ства­ра­ња Све­тла­ни ни­је стран. С јед­не стра­не она се пре­се­ље­њем из Па­ри­за у Њу­јорк и си­ла­ском са мод­них пи­ста по­пе­ла пр­во на по­зо­ри­шне бро­двеј­ске да­ске (кра­јем осам­де­се­тих игра­ла је и у успе­шној пред­ста­ви „Ах, Ду­бров­ник” Џо­на­та­на Бол­та), а за­тим се по­све­ти­ла про­дук­ци­ји по­зо­ри­шних пред­ста­ва по­том и екс­пе­ри­мен­тал­ног и до­ку­мен­тар­ног фил­ма. С дру­ге стра­не, она је у Њу­јор­ку по­ста­ла и су­пру­га свет­ски слав­ног бра­зил­ског ва­ја­ра Сан Кле­ра Се­ми­на (са ко­јим има ћер­ку Са­ру) чи­је џи­нов­ске скулп­ту­ре од мер­ме­ра и гво­жђа кра­се пар­ко­ве и зда­ња од Се­вер­не и Ју­жне Аме­ри­ке све до Ки­не. 

 Упра­во о Сан Кле­ру Се­ми­ну Све­тла­на са­да сни­ма но­ви филм. За „По­ли­ти­ку” ка­же:

–Кон­цепт фил­ма за­сно­ван је на при­ча­ма о грч­кој ми­то­ло­ги­ји и лич­ним ис­ку­стви­ма ва­ја­ра Сан Кле­ра, чи­ји су пре­ци пор­ту­гал­ско-ита­ли­јан­ског по­ре­кла и до­се­ље­ни­ци у Бра­зил, као и ита­ли­јан­ског ре­ди­те­ља Ан­то­ни­ја Ти­бал­ди­ја, чи­ја се по­ро­ди­ца из Аустра­ли­је пре ви­ше од сто го­ди­на до­се­ли­ла у Ита­ли­ју. Сан Клер је ди­зај­ни­рао плу­та­ју­ћи брод од мер­ме­ра ду­га­чак пет ме­та­ра, а Ан­то­нио је сни­мао све де­та­ље ве­за­не за ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју иде­је о бро­ду као сим­бо­лу ми­гра­ци­је љу­ди ши­ром пла­не­те. Ја сто­јим по стра­ни и са­мо пра­тим два умет­ни­ка на де­лу и њи­хо­ву кре­а­ци­ју.

Не­мир­ног ду­ха и са во­љом да сво­је филм­ске ју­на­ке пра­ти без об­зи­ра на то где се они са сво­јом умет­но­шћу тре­нут­но по све­ту на­ла­зе, Све­тла­на Се­мин на­ста­вља да ре­а­ли­зу­је сво­је сно­ве и сни­ма фил­мо­ве као спе­ци­фич­ну и нај­ин­тим­ни­ју ко­му­ни­ка­ци­ју и спој свих дру­гих ме­ди­ја. Срећ­на је што су ње­на де­ла ви­ђе­на у ње­ном во­ље­ном род­ном гра­ду и за­хвал­на што је по­др­шку и парт­нер­ство у фи­нал­ној ре­а­ли­за­ци­ји оба фил­ма на­шла у бе­о­град­ској ку­ћи „Си­на­мон” Иви­це Ви­де­но­ви­ћа. ¶


Коментари0
76f04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља