среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Глас Ки­не ши­ри ме­ку моћ џи­на у успо­ну

Ин­те­гра­ци­јом Ки­не­ског ме­ђу­на­род­ног ра­ди­ја, Ки­не­ског на­ци­о­нал­ног ра­ди­ја и Цен­трал­не те­ле­ви­зи­је Ки­не у је­дин­стве­ни сер­вис, ко­ји је до­био име по аме­рич­ком пан­да­ну, на­ста­је је­дан од нај­ве­ћих ме­диј­ских ен­ти­те­та на све­ту, са ско­ро 15.000 за­по­сле­них, ви­ше де­се­ти­на до­пи­сни­шта­ва ши­ром све­та и про­гра­ми­ма на 60 је­зи­ка
Аутор: Јелена Кавајасубота, 31.03.2018. у 22:00
Пекинг ноћу (Фото Пиксабеј)

Ки­на је про­шле сед­ми­це на­ја­ви­ла да ће спо­ји­ти три на­ци­о­нал­на ме­ди­ја у кон­гло­ме­рат ко­ји ће под ди­рект­ном кон­тро­лом Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је кроз ле­пе при­че о Ки­ни ши­ри­ти ути­цај зе­мље у све­ту. Ин­те­гра­ци­јом Ки­не­ског ме­ђу­на­род­ног ра­ди­ја, Ки­не­ског на­ци­о­нал­ног ра­ди­ја и Цен­трал­не те­ле­ви­зи­је Ки­не у је­дин­стве­ни Глас Ки­не на­ста­је је­дан од нај­ве­ћих ме­диј­ских ен­ти­те­та на све­ту, са ско­ро 15.000 за­по­сле­них, ви­ше де­се­ти­на до­пи­сни­шта­ва ши­ром све­та и про­гра­ми­ма на 60 је­зи­ка. 

Шеф овог ме­диј­ског џи­на Шен Ха­си­онг ре­као је да је циљ из­град­ња на­ци­о­нал­ног сер­ви­са свет­ске кла­се ко­ји ће оба­вља­ти за­дат­ке по на­ло­гу цен­трал­не вла­де, ис­при­ча­ти при­чу о Ки­ни на пра­ви на­чин и по­ве­ћа­ти та­ко­зва­ну ме­ку моћ зе­мље. Име је му­дро ода­бра­но да па­ри­ра Гла­су Аме­ри­ке, ко­ји је осно­ва­ла аме­рич­ка вла­да по­сле ра­та да про­па­ги­ра аме­рич­ке ин­те­ре­се. Нај­мно­го­људ­ни­ја зе­мља све­та одав­но је све­при­сут­на ши­ром пла­не­те кроз ети­ке­ту „Мејд ин Чај­на”, али по­след­њих го­ди­на Пе­кинг се тру­ди да од са­ме зе­мље на­пра­ви бренд ка­ко би стран­ци­ма по­ста­ла при­влач­на због кул­ту­ре и вред­но­сти, на сли­чан на­чин као што то ра­ди Аме­ри­ка. Пре­ма јед­ном ис­тра­жи­ва­њу ко­је на­во­ди „Еко­но­мист”, за то из­два­ја 10 ми­ли­јар­ди до­ла­ра го­ди­шње, што ве­ро­ват­но пред­ста­вља нај­ве­ћу др­жав­ну кам­па­њу за од­но­се са јав­но­шћу. За по­ре­ђе­ње, Аме­ри­ка је за јав­ну ди­пло­ма­ти­ју 2014. из­дво­ји­ла 670 ми­ли­о­на до­ла­ра. 

 

Сле­де­ћи те­о­ри­ју аме­рич­ког струч­ња­ка Џо­зе­фа На­ја, ко­ји је ско­вао тер­мин ме­ка моћ, твр­де­ћи да са­ма еко­ном­ска сна­га ни­је до­вољ­на за свет­ски ути­цај, Ху Ђин­тао је пре ви­ше од 10 го­ди­на за­цр­тао да Ки­на мо­ра да по­ста­не при­влач­на на дру­га­чи­ји на­чин. Ње­гов на­след­ник, пред­сед­ник Си Ђин­пинг по­стао је глав­ни про­мо­тор но­ве вр­сте мо­ћи. Бу­ду­ћи да по­ли­тич­ком иде­о­ло­ги­јом те­шко мо­же да осво­ји на­кло­ност, Ки­на се усме­ри­ла на пре­о­ста­ле две тач­ке Нај­е­ве те­о­ри­је – а то су кул­ту­ра и спољ­на по­ли­ти­ка, ко­ји­ма на­сто­ји да оста­ви ути­сак да је за та­ко ве­ли­ку зе­мљу не­у­о­би­ча­је­но ми­ро­љу­би­ва.

И то ће би­ти јед­на од уло­га но­вог ме­диј­ског сер­ви­са: да убла­жи за­бри­ну­тост свих ко­ји се пла­ше оства­ре­ња „ки­не­ског сна” да зе­мља за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја по­ста­не свет­ска си­ла број је­дан. Пред­сед­ник Си че­сто из­но­си ки­не­ску ви­зи­ју све­та у ком ве­ли­ке си­ле мо­гу да ко­ег­зи­сти­ра­ју без ри­вал­ства ко­је је иза­зва­ло ра­то­ве, ви­зи­ју ко­ја под­ра­зу­ме­ва на­пу­шта­ње мен­та­ли­те­та иде­о­ло­шког и ге­о­по­ли­тич­ког су­ко­бља­ва­ња. 

Ме­ђу­тим, ове ми­ро­љу­би­ве па­ро­ле у не­ким зе­мља­ма те­шко мо­гу да про­ђу док Ки­на исто­вре­ме­но пре­у­зи­ма те­ри­то­ри­је у Ис­точ­ном и Ју­жном ки­не­ском мо­ру и дра­стич­но по­ве­ћа­ва ула­га­ња у на­о­ру­жа­ње. Ја­пан го­во­ри о „ме­диј­ској гр­до­си­ји” ко­ја ће у ино­стран­ству ши­ри­ти по­ру­ку Пе­кин­га, док пред­сед­ник Си ула­зи у пе­ри­од нео­гра­ни­че­не вла­да­ви­не и ја­ча над­зор над сва­ким аспек­том јав­ног жи­во­та. Ка­ко пи­ше „Џе­пен тајмс”, Си Ђин­пинг ће оси­гу­ра­ти да ње­гов на­род и гло­бал­на пу­бли­ка чу­ју оно што он же­ли да чу­ју и ви­де сли­ке ко­је он про­јек­ту­је. 

Све те­шња кон­тро­ла огле­да се, ка­жу кри­ти­ча­ри, и у ства­ра­њу но­вог ре­гу­ла­тор­ног те­ла под кон­тро­лом пар­ти­је ко­је ће по­ред ме­ди­ја над­гле­да­ти и филм­ску ин­ду­стри­ју, ко­ја ви­ше не­ће би­ти са­мо за­ба­ва већ ва­жна по­др­шка еко­ном­ском раз­во­ју Ки­не. Ка­ко је за про­вла­дин та­бло­ид „Гло­бал тајмс” об­ја­снио филм­ски кри­ти­чар Ши Венк­су, фил­мо­ви ће би­ти ви­зит­кар­та Ки­не и за до­ма­ћу и за ме­ђу­на­род­ну пу­бли­ку. Про­шле го­ди­не су два фил­ма па­три­от­ске са­др­жи­не по­сти­гла ве­ли­ки успех у 35 зе­ма­ља, али их је углав­ном гле­да­ла ки­не­ска ди­ја­спо­ра. Дру­га фа­за пла­на је да се за­ин­те­ре­су­је и стра­на пу­бли­ка, а тре­ћа да ки­не­ски фил­мо­ви по­ста­ну свет­ски хи­то­ви ко­ји ће уз­ди­ћи ста­тус ки­не­ске кул­ту­ре.

Сли­чан по­сао про­мо­ви­са­ња кул­ту­ре и је­зи­ка већ го­ди­на­ма оба­вља­ју ин­сти­ту­ти „Кон­фу­ци­је”, ко­јих је од 2004. осно­ва­но 1.500 у 140 зе­ма­ља. И Си­је­ву бор­бу про­тив гло­бал­ног за­гре­ва­ња мно­ги ви­де као по­ку­шај да у очи­ма стра­на­ца по­пра­ви сли­ку о зе­мљи ко­ја је код мно­гих по­ста­ла си­но­ним за смог. 

Ки­ни сме­та ка­да ње­ну кам­па­њу за бо­љи имиџ за­пад­ни ко­мен­та­то­ри опи­су­ју као „оштру моћ”. На­вод­но, док де­мо­крат­ске зе­мље ко­ри­сте ме­то­де при­вла­че­ња и убе­ђи­ва­ња да осво­је ср­ца и ду­ше стра­на­ца, ауто­ри­тар­ни ре­жи­ми при­сил­но об­ли­ку­ју по­на­ша­ње код ку­ће и ма­ни­пу­ли­шу ино­стра­ним јав­ним мње­њем, што ви­ше ли­чи на ин­фор­ма­ци­о­ни рат. Де­ле­га­ти на не­дав­ном за­се­да­њу Све­ки­не­ског на­род­ног кон­гре­са не­го­до­ва­ли су због ове по­де­ле, оце­нив­ши да је ту­жно што су не­ки на За­па­ду фи­зич­ки ушли у 21. век, али су за­др­жа­ли мен­та­ли­тет хлад­ног ра­та.

По не­ким ана­ли­за­ма, нај­ве­ћи не­при­ја­тељ ки­не­ског ими­џа је­сте са­ма Ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја ко­ја не при­хва­та про­ти­вље­ње и гу­ши ци­вил­ни сек­тор. Пре­ма те­о­ри­ји, ме­ку моћ те­шко мо­гу да про­из­ве­ду вла­де и углав­ном до­ла­зи из са­мог дру­штва. То­га је био све­стан и је­дан ви­со­ки зва­нич­ник ка­да је у пар­тиј­ском гла­си­лу на­пи­сао да без ши­ро­ког уче­шћа гра­ђа­на ме­ка моћ ко­ју спон­зо­ри­ше вла­да гу­би не смо зна­чај не­го и су­штин­ски ва­жну енер­ги­ју. 

Не по­ма­же ни пар­тиј­ска па­ска над кул­ту­ром, јер рет­ко ко во­ли да гле­да сла­бо при­кри­ве­ну про­па­ган­ду. Гло­бал­но нај­у­спе­шни­ји ки­не­ски филм „При­кри­ве­ни ти­гар, скри­ве­ни змај” сни­мљен је пре ско­ро 20 го­ди­на, а ими­џу зе­мље је, ка­ко пи­ше „Еко­но­мист”, ви­ше од би­ло ког до­ма­ћег фил­ма до­при­нео аме­рич­ки цр­таћ „Кунг­фу пан­да”.

 


Коментари0
cd054
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља