субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Једино „Слобода” преживела

Од укуп­но 20 фа­брич­ких и рад­нич­ких гла­си­ла из до­ба са­мо­у­прав­ног со­ци­ја­ли­зма у Чач­ку, да­нас из­ла­зи са­мо лист фа­бри­ке му­ни­ци­је
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 01.04.2018. у 22:00
На­слов­на стра­на нај­но­ви­јег бро­ја „Сло­бо­де” из фе­бру­а­ра ове го­ди­не (Фото Г. Оташевић)

Ча­чак – За­ви­чај­но оде­ље­ње и Цен­тар за ди­ги­та­ли­за­ци­ју Град­ске би­бли­о­те­ке „Вла­ди­слав Пет­ко­вић Дис” у Чач­ку по­све­ти­ли су се са­ку­пља­њу и об­ра­ди фа­брич­ке штам­пе у овом гра­ду, па је до­сад у елек­трон­ску фор­му пре­ве­де­но 12.430 стра­на из 1.392 бро­ја рад­нич­ких но­ви­на. У две про­те­кле го­ди­не рад­ни­ци су на по­клон до­не­ли 150 бро­је­ва раз­ли­чи­тих ли­сто­ва, ве­ро­ват­но с уз­да­хом се­ћа­ју­ћи се сво­јих пра­ва у вре­ме­ну кад су би­ли штам­па­ни, а дру­ги су са­мо по­зај­ми­ли на ди­ги­та­ли­за­ци­ју сво­је, та­ко­ђе, број­не при­мер­ке и на­ста­ви­ли да их чу­ва­ју.

Реч је о вре­ме­ну ко­је ће на­век оста­ти у пам­ће­њу та­да жи­ве­ћих, ма­да су по­то­ња исто­ри­ја и по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ли, с ве­ли­ким успе­хом, да са­мо­у­прав­ни со­ци­ја­ли­зам про­гла­се за ба­ба­ро­гу.

– Пр­ви рад­нич­ки ли­сто­ви по­ја­ви­ли су се у Чач­ку по­чет­ком ше­зде­се­тих јер се са­мо­у­пра­вља­ње ни­је да­ло за­ми­сли­ти без пу­не оба­ве­ште­но­сти рад­них љу­ди ка­ко би она до­при­не­ла бо­љем од­лу­чи­ва­њу и на­прет­ку ко­лек­ти­ва.

Рад­нич­ка штам­па про­цве­та­ла је по­сле до­но­ше­ња Уста­ва 1974. и За­ко­на о удру­же­ном ра­ду 1976, уга­си­ла 1990. рас­па­дом са­мо­у­прав­не со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је, а да­нас је све­до­чан­ство о вре­ме­ну и кул­ту­ри, исто­риј­ском и при­вред­ном раз­во­ју гра­да и ва­жан из­вор ис­тра­жи­ва­чи­ма – ка­же за „По­ли­ти­ку” Та­ма­ра Јан­ко­вић из За­ви­чај­ног оде­ље­ња ГБ ДИС. 

Ка­ко је то до­ба из­гле­да­ло у на­шем, но­ви­нар­ском жи­во­ту?

Пр­ви­на при­па­да ли­сту ГП „Хи­дро­град­ња”, ко­ји се с пре­ки­ди­ма (1961–1991) по­ја­вио у 183 бро­ја. Сле­ди ча­со­пис „Же­ле­зни­чар” (1961–1963) с тек 12 бро­је­ва, па је­дан од број­них ин­фор­ма­то­ра и са­мо­стал­них но­ви­на пред­у­зе­ћа ЦЕР с бро­јем ма­ње (1961–1962). Две го­ди­не (1972–1974) ЦЕР је у 45 бро­је­ва иза­шао у за­јед­нич­ком из­да­њу с ча­чан­ском „Сло­бо­дом” и „Стан­дар­дом” из Бо­сан­ске Гра­ди­шке.

Пр­во гла­си­ло Фа­бри­ке ре­зног ала­та био је ин­фор­ма­тор у че­ти­ри бро­ја (1961–1962), за­тим су се по­ја­ви­ле Фа­брич­ке но­ви­не (1975–1990) у 173 бро­ја, до­но­се­ћи у пр­вом: „Сле­де­ћи пар­тиј­ске до­ку­мен­те Сед­мог кон­гре­са СКС и Де­се­тог кон­гре­са СКЈ, устав­на на­че­ла о јав­но­сти ра­да и нео­ту­ђи­вог пра­ва рад­ног чо­ве­ка да бу­де бла­го­вре­ме­но, тач­но и пот­пу­но ин­фор­ми­сан, пред ва­ма се да­нас по­ја­вљу­је пр­ви број ин­фор­ма­тив­ног ли­ста на­шег ко­лек­ти­ва.”

„Сло­бо­да” је пр­ви пут по­де­ље­на рад­ни­ци­ма 1963. и не­ки дан је осва­нуо 567 број, је­ди­ног фа­брич­ког гла­си­ла у Чач­ку ко­је је из­ла­зи­ло и у со­ци­ја­ли­зму и у ка­пи­та­ли­зму. До­ду­ше, с пре­ки­дом од две го­ди­не (1999–2001) јер је НА­ТО ави­ја­ци­ја уни­шти­ла 85 од­сто фа­бри­ке, ко­ју су вред­ни рад­ни­ци об­но­ви­ли за да­на­шњи по­нос. „Сло­бо­да” је са­да је­ди­ни фа­брич­ки и рад­нич­ки лист у гра­ду с ти­ра­жом 2.500, док је осам­де­се­тих био и 7.000 при­ме­ра­ка.

 

„Пр­ви мај” од 140 ми­ли­о­на ди­на­ра

Ча­чак – Сте­чај­ни управ­ник Хе­миј­ске ин­ду­стри­је „Пр­ви мај” у Чач­ку за­ка­зао је про­да­ју фа­бри­ке као прав­ног ли­ца, пу­тем јав­ног над­ме­та­ња. По­чет­на це­на би­ће 140 ми­ли­о­на ди­на­ра, де­по­зит за уче­шће 64,2 ми­ли­о­на, а имо­ви­на об­у­хва­та 28 по­го­на за про­из­вод­њу сти­ро­по­ра, бо­ја, фа­са­да, пра­шка­стих ма­те­ри­ја, леп­ко­ва и дру­гих хе­миј­ских ма­те­ри­ја­ла за гра­ђе­ви­нар­ство, скла­ди­шта, су­ша­ру, ку­лу за во­ду, управ­ну згра­ду и дру­ге објек­те. Пред­ви­ђе­но је да се над­ме­та­ње одр­жи 4. ма­ја у фа­бри­ци. Г. О. 


Коментари0
5b43a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља