субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Професори за катедром до седамдесете

Пред­лог о про­ду­же­њу рад­ног ве­ка за сва­ког на­став­ни­ка ко­ји из­ра­зи же­љу да оста­не на по­слу утвр­ђу­је фа­кул­тет, а ко­нач­ну од­лу­ку до­но­си се­нат уни­вер­зи­те­та
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 01.04.2018. у 22:00
Др Артур Брус Макдоналд (74), професор емеритус Универзита Квинс у Канади и Др Марија Богдановић (77), професор емеритус Филозофског факултета (Фото Википедија и Ж. Ј.)

Мно­ги су у Ср­би­ји с не­го­до­ва­њем при­хва­ти­ли про­ду­же­так ро­ка за од­ла­зак у ста­ро­сну пен­зи­ју са 60 на 65 го­ди­на, за раз­ли­ку од ве­ли­ког бро­ја про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та. Њи­ма је пре­ма ста­ром За­ко­ну о ви­со­ком обра­зо­ва­њу (2005) по­сле 65. го­ди­не рад­ни од­нос мо­гао да бу­де про­ду­жен до ис­те­ка школ­ске го­ди­не у ко­јој на­вр­ша­ва­ју 68 го­ди­на, а пре­ма но­вом за­ко­ну, из 2017, тај рок је 70 го­ди­на. Да­кле, про­фе­со­ри ће ра­ди­ти пу­них пет го­ди­на ду­же од оста­лог све­та, на­рав­но – ако су за то за­ин­те­ре­со­ва­ни и ако се с та­квом њи­хо­вом на­ме­ром са­гла­се фа­кул­тет­ске ко­ле­ге, ко­је тај­ним гла­са­њем на сед­ни­ци на­став­но-на­уч­ног ве­ћа о то­ме утвр­ђу­ју пред­лог. А ко­нач­ну од­лу­ку до­но­си се­нат уни­вер­зи­те­та.

Пре­ма но­вом за­ко­ну, а и пре­ма уни­вер­зи­тет­ским ста­ту­ти­ма, про­це­ду­ра за до­но­ше­ње по­ме­ну­те од­лу­ке ни­је ни­ма­ло јед­но­став­на. Је­дан од усло­ва ко­је кан­ди­дат тре­ба да ис­пу­ни је­сте да је „оства­ре­ним ре­зул­та­ти­ма зна­чај­но до­при­нео ра­ду, угле­ду и афир­ма­ци­ји фа­кул­те­та и уни­вер­зи­те­та”. Дру­ги је да је „у по­след­њих де­сет го­ди­на имао нај­ма­ње јед­ног са­рад­ни­ка иза­бра­ног за ужу област ко­јом се и он ба­ви”. Тре­ћи је да је „на­кон сти­ца­ња зва­ња ре­дов­ног про­фе­со­ра оства­рио ре­зул­та­те у на­уч­ном ра­ду”.

Ка­ко су се по­је­ди­ни фа­кул­те­ти Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду од­но­си­ли пре­ма овој мо­гућ­но­сти про­ду­же­ња рад­ног од­но­са сво­јим нај­ста­ри­јим ко­ле­га­ма? Бу­ду­ћи да је по ста­ром за­ко­ну то про­ду­же­ње би­ло нај­ви­ше три го­ди­не, чи­ни се да су та­кве од­лу­ке лак­ше до­но­ше­не. На не­ким од фа­кул­те­та, ка­ко нам је ре­че­но, чак су „ауто­мат­ски” про­ду­жа­ва­ли рад сва­ко­га ко је из­ра­зио же­љу да ра­ди, док је на дру­ги­ма и ра­ни­јих го­ди­на ова мо­гућ­ност та­ко и до­жи­вља­ва­на – са­мо као мо­гућ­ност, али је од гла­со­ва са­мих ко­ле­га на ка­те­дра­ма и чла­но­ва на­став­ног ве­ћа за­ви­си­ло да ли ће би­ти и ре­а­ли­зо­ва­на.

Но­ви за­кон, ка­жу про­фе­со­ри с ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли, ову мо­гућ­ност још ви­ше на­гла­ша­ва, на­ме­ћу­ћи са­свим ја­сне кри­те­ри­ју­ме ко­је про­фе­сор мо­ра да ис­пу­ни да би му рад­ни ан­га­жман био про­ду­жен до 70. го­ди­не. По­го­то­во су не­дво­сми­сле­ни усло­ви – „из­бор са­рад­ни­ка за ужу на­уч­ну област” и „оства­ре­ни ре­зул­та­ти у на­уч­ном ра­ду на­кон сти­ца­ња зва­ња ре­дов­ног про­фе­со­ра”. На овим усло­ви­ма се ин­си­сти­ра јер је уоче­на па­сив­ност мно­гих ре­дов­них про­фе­со­ра ко­ји не­ма­ју по­тре­бу за но­вим из­бо­ри­ма у зва­ња, што би убу­ду­ће мо­гао да бу­де глав­ни раз­лог за од­би­ја­ње пред­ло­га о про­ду­же­њу рад­ног ста­ту­са. По­зна­ти су, ме­ђу­тим, и мно­ги ре­дов­ни про­фе­со­ри ко­ји ве­о­ма до­при­но­се угле­ду фа­кул­те­та и они ће ве­ро­ват­но до­би­ти по­др­шку сво­јих ка­те­дри и на­став­них ве­ћа.

Да ли мла­ђим на­став­ни­ци­ма и аси­стен­ти­ма не иде у при­лог ова мо­гућ­ност про­ду­же­ња ра­да њи­хо­вих ста­ри­јих ко­ле­га? Про­фе­со­ри с ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли ка­жу да има и то­га јер ве­ро­ват­но би мла­ђи лак­ше на­пре­до­ва­ли ка­да би на­став­ни­ка би­ло ма­ње. С дру­ге стра­не, и то за­ви­си од бро­ја сту­де­на­та и укуп­ног бро­ја на­став­ни­ка на сва­ком фа­кул­те­ту. Ути­сак је, та­ко­ђе, да се на­став­ни­ци о про­ду­же­њу рад­ног ста­ту­са сво­јих ко­ле­га не из­ја­шња­ва­ју пре­ма сво­јим го­ди­на­ма, не­го пре све­га пре­ма то­ме ка­кво ми­шље­ње вла­да о сва­ком од кан­ди­да­та за рад по­сле 65. у са­мом на­став­нич­ком ко­лек­ти­ву.

Ако је про­фе­сор це­њен, а ње­гов рад пре­по­зна­тљив, сва­ка­ко ће до­би­ти по­др­шку сво­јих ко­ле­га, а ако је реч о кан­ди­да­ту с друк­чи­јим „ка­рак­те­ри­сти­ка­ма” – и од­лу­ка ће би­ти дру­га­чи­ја. Чу­ли смо та­ко да је баш ових да­на сед­ни­ца на­уч­ног ве­ћа јед­ног бе­о­град­ског фа­кул­те­та оста­ла без од­лу­ке о кан­ди­да­ту за про­ду­же­так рад­ног ста­ту­са, ина­че по­зна­том про­фе­со­ру.

На БУ 33 еме­ритуса

Осим могућности про­дужења рад­ног односа, За­кон о високом образовању даје уни­вер­зитетима и пра­во избора про­фесора еме­ритуса, који такође могу да буду (доживот­но) ангажовани за рад на мастер и док­тор­ским сту­дија­ма. Кандидат за про­фесора еме­ритуса је редов­ни про­фесор у пен­зији који се посеб­но истакао сво­јим научним радом, али је њи­хов број на сва­ком уни­вер­зитету ограничен (до три одсто од укупног бро­ја наставника). До сада су иза­бра­на 33 про­фесора еме­ритуса Универ­зитета у Бе­о­гра­ду, а неки од најпозна­тијих су: Љу­бомир Максимовић, Ма­рија Богдановић, Ср­ђан Стан­ковић, Ја­гош Пу­рић, Ву­кашин Па­вло­вић, Атанасије Јевтић, Па­вле Пе­тро­вић...


Коментари32
8bb8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Ја мислим да је то мало. Требало би да им се дозволи да раде до 99 године.
Lekar volonter
Zato nas u bolnicama nema ko da leči. Ostali samo profesori, koji i ne leče bolesnike, već rade studije o novim lekovima, drže predavanja za farm.firme, idu po kongresima... Specijalisti i lekari pobegoše u inostranstvo.Sad tim profesorima još produžavate radni vek? Ako su baš supermeni i umeju da leče bolesnike, mogu se zaposliti u privatnim klinikama.
Sojan
Ovo će biti kraj visokog obrazovanja. Dahije na Univerzitetima će instalirati akademske monarhije i obezbediti praktično doživotno angažovanje. Već vidim nezamenljive likove, koji će milom ili silom izboriti svoj radni produžetak. Primer Univerziteta u Kragujevcu, profesoru koji je dopisni član SANU sa fenomenalnim rezultatima nisu odobrili produzetak, ali su zato prorektoru iz Cacka uz zavrtanje ruke koje je sproveo rektor produzili da bi on obezbedio podrsku rektoru na tom fakultetu po cenu toga da su koleginici sa fakulteta oteli projekat i dali tom profesoru da bi on imao rezultate. Slobodno neka novinari provere ovu pricu...
Zofi
U potpunosti se slažem sa svim što ste rekli! Mladim profesorima nije mesto u srpskom obrazovnom sistemu jer njihove "napredne" ideje i projekte niko ne želi da prati. Ja, za razliku od vas, radim sa srednjoškolcima, ali sam strahovito razočarana u naš obrazovni sistem, te planiram odlazak iz zemlje. To i preporučujem svim kolegama jer je više nego očigledno da ovoj državi nismo potebni, a druge imaju (itekako) mesta za nas.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Неколико коментатора се ниже јавило анонимно, кажу да раде у иностранство и противе се променама - про­ду­же­тку ро­ка за од­ла­зак у ста­ро­сну пен­зи­ју. Аргументи, драге колеге, би имали већу снагу да сте се представили. Ја сам престао с радом са 65 година, одлучио сам да радим хонорарно или добровољно без редовне плате. И једно и друго је добро и за мене и за институцију. Али, да сам остао још 5 година, сад видим, можда би било боље не за мене и моје финансије, већ за сам рад. Био бих много активнији, а моје слободно време не би било много угрожено. И раније сам потпуно располагао својим радним временом, то је обичај у вишим академским звањима. Можда то није обичај у Србији? Људски век је продужен и радни век треба адекватно продужити, али на основу добре воље (неколицине) кандидата. Пензионисање тих људи неће битно повећати ваше шансе! Број радова је за похвалу, професоре "Милан", ал није суштина научног рада. (А пошто "Политика" не жели моје коментаре, ово је и последњи.)
Joca
Gledam ovde dole neko tvrdi da nije bitan broj radova u nauci nego njihov "kvalitet". Pa se onda zapitam: a kako se to po tom komentatoru meri taj "kvalitet"? Pa valjda time kako je neko lepo objasnio da su ti radovi objavljeni u vrhunskim časopisima ili predstavljeni na vrhunskim konferencijama i masovno su citirani od drugih naučnika. Ili možda postoje neki drugi bolji kriterijumi tipa "naredio drug komesar" ili "naredjeno iz komiteta", ili rekao drug Pera? Nekako je meni ovo sa vrhunskim časopisima i citatima merodavnije, ili bi neko mogao da meni neukom naučnom radniku - matematičaru - objasni koji su to drugi kriterijumi "kvaliteta"? Kako neko reče, čovek se uči celog veka, pa ajde i ja da se naučim. Uzgred, izvinjavam se zbog anonimnosti ali ja sam naučnik a ne javna ličnost, i nije mi namera niti da postanem poznat, niti da udjem u politiku, niti da se preko stranica mog omiljenog časopisa dopisujem bilo sa kim. Mislim da to nije ni svrha ovih stranica.
Препоручујем 11
Слађана Јовановић
''Али, да сам остао још 5 година, сад видим, можда би било боље не за мене и моје финансије, већ за сам рад.'' Молим Вас да не схватите ово као напад на Вас, него лични став. Цитирана реченица је суштина проблема о којем говоримо, поштовани професоре, Ваш осећај (его) да се без Вас не може. Исто, ако за 65 година Вашег живота и рецимо 35 година радног стажа нисте одгојили наследнике којима ћете без размишљања оставити своја дела и радове да их наставе и побољшају, с дужним поштовањем нисте обавили своју основну дужност као професор и ментор. Људи не желе да се представљају пуним именом и презименом да би се заштитили, јер још морају да раде и живе, можда чак и на неки начин,сад кад нису претња да отму позиције, сарађују са људима о којима говоре, тако да је то разумно и немате право да им замерате. Али треба да се кажу чињенице какве јесу без обзира под каквим именом, јер верујте није их тешко проверити. Пробајте тражити посао, неће се удостојити ни да вам кажу не, али хвала.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља