недеља, 22.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:21

Некадашњи бригадири желе обнову радних акција

Први април проглашен за Дан бригадира у знак сећања на 1946. годину када су почеле припреме за изградњу пруге Брчко – Бановићи
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 01.04.2018. у 22:02
(Фотографије из монографије „То су наших руку дела”)

Од мочварног острва зараслог у шибљак направили су „београдско море”– Аду Циганлију. Кроз планине и клисуре градили су пругу и Београд повезали са приморјем. Иза њихових вредних бригада остајали су километри и километри ауто-путева, велики број фабрика, хидроелектрана, пошумљених голети...

– Скупштина Југославије прогласила је први април за Дан бригадира јер су су тог дана 1946. године почеле припреме за изградњу пруге Брчко – Бановићи. То је прилика да се ми који смо учествовали на омладинским радним акцијама (ОРА) сетимо тих дивних времена и свега што смо радили – каже Мија Митровић, председник Удружења учесника ОРА.

А сећања, кад се скупе бивши бригадири, само навиру. Станоје Ђурић, некадашњи акцијаш са Врачара и председник удружења у овој општини, прича како су радне акције биле и школе живота – тамо су се стварале радне навике, учествовало у културном животу, образовало и сазревало.

– Београд је био прави акцијашки град. Осим што је био домаћин огромном броју бригадира, у сезони је у различите крајеве земље слао и по 40 бригада – присећа се Станоје.

И код Бранка Красуље, потпредседника Удружења учесника ОРА, живе су успомене на та времена, када их је на градилишту на Ади Циганлији посетио Тито лично, и од командира, пред свим акцијашима, затражио да не дају никакве привилегије његовом сину Миши Брозу, тада бригадиру са Савског венца.

– Док смо градили Аду, Миљан Миљанић, тадашњи селектор омладинске репрезентације Југославије који је спремао свој тим за првенство Европе у Румунији, позвао нас је на пријатељску утакмицу. Цео меч држали смо нерешен резултат, а онда успели да победимо са један нула. Права прослава настала је тек после неколико дана, када смо чули да је наша репрезентација на првенству освојила бронзу. Тек тада смо схватили какав смо успех постигли – враћа се у прошла времена Красуља.

Да се акције нису сводиле само на крампање, потврђује и Слободан Ристановић, аутор монографије „То су наших руку дела”.

– У радним акцијама учествовало је око два милиона омладинаца и омладинки који су дали више од 135.000.000 добровољних радних дана и огроман допринос развоју своје земље. У насељима су организоване и различите приредбе, стручни курсеви за различита занимања, млади су се дружили... Зато су руководиоци увек били на мукама док су се формирале бригаде. Било је ту плача и суза јер је су бригаде тражиле 120 акцијаша, а пријављивало се и по 500 – подсећа он.
Феномен је, међутим, како су акције које су се са толиким успехом одвијале широм земље, одједном нестале, чуди се Митровић.

Зато су, напомиње он, некадашњи акцијаши прионули на озбиљан посао – окупили су се да научно истраже значај ОРА, прикупе и обраде документацију о њима, али и да подстакну организовање нових радних акција.
А посла за акцијаше, истиче Мома Талијан, председник Савеза удружења учесника ОРА, има и дан-данас.

– Спровешћемо истраживање о ставовима младих о радним акцијама и видећемо како гледају на њихово оживљавање, као и да ли би ишли на њих ако се поново организују. Све су прилике да ћемо ускоро организовати акцију насељског типа у западној Србији где ћемо радити на пошумљавању голети на ерозивном тлу – каже Талијан и додаје да се поводом нових акција разговара са свима, од секретаријата председника, преко министарстава спорта и омладине и екологије, па све до градског секретаријата за привреду.

Жарко Гверо, некадашњи акцијаш, додаје да је њихова идеја системско обнављање радних акција, за шта је, наравно, потребна и подршка државе.

– У разговорима са представницима општина Крупањ, Љубовија, Мали Зворник, Ваљево и Мионица, видели смо да и код њих и код омладине постоји интересовање да се организују акције на пошумљавању. До краја лета снимићемо стање голети и у сарадњи са Шумарским факултетом испланирати  где би се радило и колико је садница потребно, како бисмо надлежнима поднели захтеве, да бисмо 2019. године организовали акције – истиче Гверо и додаје да би, ако министарства и локалне самоуправе то подрже, носиоци формирања бригада на нивоу општина и округа могле постати канцеларије за младе.

 

 

 

 

 

 

 

 


Коментари22
277ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Kako ono bejase, za koga... Za Tita, za partiju, za narod. Sta bi bilo danas...
Sreten Bozic -Wongar
U omladinskoj radnoj akcijinb na pruzi Brcko-Banovic 1946 radila je Vesna Parun iz Dalmacije. Tu je napisala svoju prvu zbirku pesama. Kasnije je poezija dobila novu formu i stil ali je Parun dozivotno cuvala svoje pesme sa radne akcije Brcko-Banovic. Njena kasnija pesma "Ti koja imas ruke neznije od mojih " uneta je u antologiju svetske poezije. Krajem 1980tih Vesna Parun je trebala stampanji zajednicku zbirku pesaama sa beogradskim piscem Momom Dimic ali do toga nije doslo jer je dislo do rata .
Jovan Rudic
Omladinske radne brigade! Vi, mlada generacija, nemozete ni zamisliti zadovoljstvo i ponos svih onih koji su ucestvovali u dobrovoljnim omladinskim radnim brigadama. Ja sam proveo jedan mesec na izgradnji autoputa Beograd-Nis na deonici oko Deligrda, 1959 godine. To necu nikad zaboraviti. Ako Srbija odluci na takav puduhavt opet, ja cu se pridruziti u jednu brigadu, iako sam 20,000 km udaljen and star kao Metuzela!
BoškoG
Уз пионире и горане, још један начин на који је антиСрпска Брозова банда регрутовала јањичаре, који се сећају како је то "било дивно време", током којег су Срби подељени у пет "држава" да буду национална мањина, а Срби протеривани са КиМ у шиптарским терористичким акцијама 1953 1968 1974 1981, а из хрватске "колонизацијама". Несретници акцијаши, чији су родитељи били толико сиромашни да су морали да их пошаљу на радну акцију да би им се деца обукла и обула. Највећа последица радних акција су баш остарело становништво заостало у развоју, које сматра уништење Српског народа "сретним социјализмом"
Jovan Rudic
“Несретници акцијаши, чији су родитељи били толико сиромашни да су морали да их пошаљу на радну акцију да би им се деца обукла и обула.” Gospodine BoskoG, sa najvecim postovanjem moram da vam kazem da vi nemate pojma o cemu govorite. Vi mora da ste odrasli na Zapadu – ili u Ravnoj Gori 
Препоручујем 12
Dejan X
ORA bi danas bile svrsishodne samo po nepristupacnim delovima brda I planina. Znaci ciscenje bolesnih suma I sadnja novih ... S druge strane, ljudima koji zive u takvim krajevima leti je preko potrebna radna snaga u smislu skupljanja sena, obnove planinskih puteva .... E sad, tesko da bi neki ozbiljan broj ljudi isao I radio bas za dzabe... Ali npr uz dnevnicu od bar 1500 din... moglo bi da se skupi ozbiljan broj omladinaca...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља