недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26
ИН­ТЕР­ВЈУ: АБ­ДЕЛ­КА­ДЕР МЕ­СА­ХЕЛ, шеф ди­пло­ма­ти­је Ал­жи­ра

Косово и Западну Сахару не гурати у исти кош

Пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву Ко­со­во је део Ср­би­је, а За­пад­на Са­ха­ра је не­а­у­то­ном­на те­ри­то­ри­ја ко­ја је као та­ква при­зна­та од стране УН
Аутор: Тања Вујићнедеља, 01.04.2018. у 22:00
Аб­дел­ка­дер Ме­са­хел, шеф ди­пло­ма­ти­је Ал­жи­ра (Фото Амбасада Алжира)

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва и ме­ђу­на­род­не са­рад­ње Ал­жи­ра Аб­дел­ка­дер Ме­са­хел је то­ком ско­ра­шње зва­нич­не по­се­те Ср­би­ји, са до­ма­ћи­ном, пр­вим пот­пред­сед­ни­ком Вла­де Ср­би­је и ми­ни­стром спољ­них по­сло­ва, Иви­цом Да­чи­ћем раз­го­ва­рао о би­ла­те­рал­ним од­но­си­ма, мо­гућ­но­сти­ма уна­пре­ђе­ња са­рад­ње и ак­ту­ел­ним ме­ђу­на­род­ним и ре­ги­о­нал­ним пи­та­њи­ма, као што су ме­ђу­на­род­ни те­ро­ри­зам и пи­та­ње ми­гра­ци­ја. У одво­је­ним су­сре­ти­ма, шеф ди­пло­ма­ти­је Ал­жи­ра раз­го­ва­рао је са пред­сед­ни­цом Вла­де Ср­би­је Аном Бр­на­бић и пот­пред­сед­ни­ком вла­де и ми­ни­стром тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја Ра­си­мом Ља­ји­ћем. 

„Ве­о­ма се ра­ду­јем што сам бо­ра­вио у Бе­о­гра­ду, гра­ду ко­ји има ве­ли­ки сим­бо­лич­ки зна­чај за Ал­жир­це, јер пам­те по­др­шку Ју­го­сла­ви­је бор­би ал­жир­ског на­ро­да за не­за­ви­сност”, ка­же Ме­са­хел у ин­тер­вјуу за наш лист.

Ка­ко оце­њу­је­те сво­је раз­го­во­ре са срп­ским зва­нич­ни­ци­ма? 

Сре­ћан сам и због ква­ли­те­та од­но­са из­ме­ђу Ал­жи­ра и Ср­би­је, а мо­ја по­се­та је и знак ре­ше­но­сти Ал­жи­ра да се они до­дат­но уна­пре­де. То је и су­шти­на по­ру­ке ко­ју ме је пред­сед­ник ре­пу­бли­ке Аб­де­ла­зиз Бу­те­фли­ка за­ду­жио да пре­не­сем ње­го­вом срп­ском ко­ле­ги, го­спо­ди­ну Алек­сан­дру Ву­чи­ћу. Пот­пи­са­ли смо и спо­ра­зу­ме у обла­сти­ма омла­ди­не и спор­та, као и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. Ви­ше спо­ра­зу­ма из раз­ли­чи­тих обла­сти су у фа­зи ко­нач­ног уса­гла­ша­ва­ња и оче­ку­је се да ће они би­ти пот­пи­са­ни на 21. за­се­да­њу ме­шо­ви­тог ко­ми­те­та, ко­ји ће се одр­жа­ти у Ал­жи­ру до кра­ја ове го­ди­не.

Ал­жир по­др­жа­ва Ср­би­ју у по­гле­ду Ко­со­ва, а Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је не­дав­но об­ја­ви­ло са­оп­ште­ње у ко­ме по­ја­шња­ва став Ср­би­је у по­гле­ду За­пад­не Са­ха­ре и ис­ти­че при­вр­же­ност Ср­би­је по­што­ва­њу ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Шта ви о то­ме ми­сли­те?

До­и­ста по­сто­је и они ко­ји упор­но ста­вља­ју у исти кош ова два, за­пра­во ди­ја­ме­трал­но раз­ли­чи­та пи­та­ња, ка­ко по њи­хо­вој ге­не­зи, прав­ној про­бле­ма­ти­ци, та­ко пак и по на­чи­ну на ко­ји им ре­ги­о­нал­не и ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је при­сту­па­ју. Пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву, те­ри­то­ри­ја Ко­со­ва је са­став­ни део Ср­би­је, а по­што је Ал­жир при­вр­жен по­што­ва­њу ме­ђу­на­род­ног пра­ва, он ни­је при­знао не­за­ви­сност Ко­со­ва. 

С дру­ге стра­не, За­пад­на Са­ха­ра је пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву не­а­у­то­ном­на те­ри­то­ри­ја, ко­ја је као та­ква при­зна­та од стра­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја и на ко­ју се сход­но то­ме мо­ра при­ме­ни­ти док­три­на Ује­ди­ње­них на­ци­ја о де­ко­ло­ни­за­ци­ји.

Ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња мо­ра се за­сни­ва­ти на прин­ци­пи­ма пра­ва на са­мо­о­пре­де­ље­ње на­ро­да За­пад­не Са­ха­ре. То је уоста­лом и став Ује­ди­ње­них на­ци­ја и Африч­ке уни­је, чи­ји је је­дан од осни­ва­ча, ва­ља се под­се­ти­ти, Са­хар­ска Арап­ска Ре­пу­бли­ка. Ова­кав став је та­ко­ђе не­дав­но за­у­зео и Европ­ски суд прав­де ка­да се из­ја­снио да је За­пад­на Са­ха­ра те­ри­то­ри­ја ко­ја је „одво­је­на и по­себ­на” од Ма­ро­ка и на ко­ју се из тог раз­ло­га не мо­гу при­ме­ни­ти спо­ра­зу­ми скло­пље­ни из­ме­ђу Ма­ро­ка и Европ­ске уни­је. 

Сход­но то­ме, по­што­ва­ње те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та, ка­ко пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву, та­ко и по са­мој ло­ги­ци ства­ри, упра­во озна­ча­ва по­што­ва­ње ин­те­гри­те­та зе­мље, чи­ја је те­ри­то­ри­ја прав­но де­фи­ни­са­на у окви­ру ме­ђу­на­род­но при­зна­тих гра­ни­ца. С тим у ве­зи, под­се­ћам и на два основ­на прин­ци­па, на ко­ји­ма се за­сни­ва африч­ко је­дин­ство, а то је прин­цип не­про­мен­љи­во­сти гра­ни­ца на­сле­ђе­них у тре­нут­ку сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти и прин­цип нео­ту­ђи­вог пра­ва на­ро­да на са­мо­о­пре­де­ље­ње. 

Ово пи­та­ње је под­јед­на­ко ја­сно и на­ма и Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, ко­ја је то и ис­та­кла у по­ме­ну­том са­оп­ште­њу ко­је је не­дав­но об­ја­ви­ло Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва, а то је и по­твр­дио мој ко­ле­га Иви­ца Да­чић на за­јед­нич­кој кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу, по­но­вив­ши том при­ли­ком да је Ср­би­ја по­све­ће­на по­што­ва­њу ре­зо­лу­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја ко­ји­ма се пред­ви­ђа ди­ја­лог, прет­ход­но ни­чим не­у­сло­вљен, из­ме­ђу две стра­не у су­ко­бу, ко­је су као та­кве пре­по­зна­те од стра­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја. 

Ис­ку­ство Ал­жи­ра у бор­би про­тив те­ро­ри­зма је ме­ђу­на­род­но при­зна­то. Ка­ко Ал­жир и Ср­би­ја мо­гу да са­ра­ђу­ју на том пла­ну? 

Као што вам је по­зна­то, Ал­жир је био на уда­ру овог зла и са њим се из­бо­рио сам, у све­оп­штој рав­но­ду­шно­сти остат­ка све­та, не­пре­ста­но се ак­тив­но за­ла­жу­ћи да ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци ука­же на кри­ми­нал­ни и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер ове по­ја­ве као и на по­тре­бу да се у бор­би про­тив ње­га све зе­мље за­јед­нич­ки мо­би­ли­шу. Са­рад­ња на пла­ну бор­бе про­тив те­ро­ри­зма од­ви­ја се кроз раз­ме­ну ин­фор­ма­ци­ја и прет­по­ста­вља при­ме­ну де­ло­твор­них ме­ра ка­ко би пре­су­ши­ли из­во­ри фи­нан­си­ра­ња те­ро­ри­зма и ка­ко би се во­ди­ла ефи­ка­сна бор­ба про­тив кри­јум­ча­ре­ња оруж­ја и нар­ко­ти­ка. 

Али наш при­ступ је још да­ле­ко­се­жни­ји. Ра­ди­мо на то­ме да вер­ски го­вор бу­де при­ме­рен, да про­мо­ви­ше­мо вред­но­сти ми­ра, то­ле­ран­ци­је и ме­ђу­ре­ли­гиј­ског и ме­ђу­кул­тур­ног раз­у­ме­ва­ња.

Же­ле­ли смо да са све­том по­де­ли­мо по­ли­ти­ку на­ци­о­нал­ног по­ми­ре­ња, ко­ју је пред­сед­ник Бу­те­фли­ка по­кре­нуо у Ал­жи­ру. На ини­ци­ја­ти­ву Ал­жи­ра, Ге­не­рал­на скуп­шти­на Ује­ди­ње­них на­ци­ја усво­ји­ла је у де­цем­бру 2017. ре­зо­лу­ци­ју ко­ја про­мо­ви­ше кон­цепт „Жи­ве­ти за­јед­но у ми­ру”, а 16. мај уста­но­ви­ла као ме­ђу­на­род­ни дан за­јед­нич­ког жи­во­та у ми­ру, ко­ји ће се обе­ле­жа­ва­ти у чи­та­вом све­ту и ко­ји ће, на­да­мо се, до­при­не­ти да се љу­ди ме­ђу­соб­но збли­же у свој сво­јој ра­зно­ли­ко­сти: кул­тур­ној, ет­нич­кој или вер­ској и да се про­мо­ви­шу мир, без­бед­ност и раз­вој. 

Ка­ко оце­њу­је­те спољ­но­по­ли­тич­ке од­но­се Ал­жи­ра и ЕУ?

На по­ли­тич­ком пла­ну, Ал­жир је пр­ва ме­ђу зе­мља­ма се­вер­не Афри­ке ко­ја је у мар­ту 2016. са ЕУ утвр­ди­ла за­јед­нич­ке парт­нер­ске при­о­ри­те­те, у окви­ру но­ве европ­ске су­сед­ске по­ли­ти­ке око ко­јих се ар­ти­ку­ли­ше и гра­ди ње­го­ва са­рад­ња са уни­јом. По­ред то­га, са зва­нич­ни­ци­ма европ­ских ин­сти­ту­ци­ја во­ди­мо струк­ту­ри­ран ди­ја­лог на раз­не те­ме од за­јед­нич­ког ин­те­ре­са. Овај стра­те­шки ди­ја­лог, ко­ји се пр­вен­стве­но во­ди о пи­та­њи­ма ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти, бор­бе про­тив те­ро­ри­зма и де­ра­ди­ка­ли­за­ци­је у окви­ру са­ста­на­ка на ви­со­ком ни­воу ко­ји­ма ко­пред­се­да­вам за­јед­но са ви­со­ком пред­став­ни­цом ЕУ за спољ­не по­сло­ве и без­бед­но­сну по­ли­ти­ку, го­спо­ђом Фе­де­ри­ком Мо­ге­ри­ни, пр­ви пут је за­се­дао у Бри­се­лу ок­то­бра 2017. 

Енер­ге­ти­ка је та­ко­ђе стра­те­шки сек­тор у на­шим од­но­си­ма са ЕУ јер је Ал­жир нај­ве­ћи про­из­во­ђач при­род­ног га­са у Афри­ци и тре­ћи нај­ве­ћи снаб­де­вач Европ­ске уни­је при­род­ним га­сом, по­сле Ру­си­је и Нор­ве­шке. И за­то је би­ло по­све при­род­но да ма­ја 2015. до­не­се­мо од­лу­ку о отва­ра­њу по­ли­тич­ког ди­ја­ло­га на ви­со­ком ни­воу о енер­ги­ји и да се тај ди­ја­лог ре­дов­но од­ви­ја.

На­уч­на и тех­нич­ка са­рад­ња као и ве­ћа раз­ме­на из­ме­ђу ал­жир­ских и европ­ских уни­вер­зи­те­та обо­га­ће­на је ок­то­бра 2017. ка­да је Ал­жир  пот­пи­сао при­ступ­ни ин­стру­мент „Парт­нер­ству за ис­тра­жи­ва­ња и ино­ва­ци­је на ме­ди­те­ран­ском под­руч­ју” (ПРИ­МА) и та­ко по­стао пр­ва арап­ска зе­мља ко­ја се при­дру­жи­ла овој ре­ги­о­нал­ној ини­ци­ја­ти­ви. 

Да ли сма­тра­те да енер­ге­ти­ка по­ста­је но­ва кључ­на кар­та за об­ли­ко­ва­ње бу­ду­ћих по­ли­тич­ких од­но­са др­жа­ва на две оба­ле Ме­ди­те­ра­на?

Ал­жир ис­пу­ња­ва сво­је оба­ве­зе у снаб­де­ва­њу по­је­ди­них европ­ских зе­ма­ља га­сом. Ти од­но­си ни­су но­ви­јег да­ту­ма и нор­мал­но се од­ви­ја­ју. Што се ти­че по­ли­тич­ких од­но­са, Ал­жир ра­ди, ка­ко на би­ла­те­рал­ном пла­ну, та­ко и у окви­ру ини­ци­ја­ти­ве 5+5, на ја­ча­њу ве­за из­ме­ђу на­ро­да на две оба­ле Сре­до­зе­мља да би тај про­стор, ко­ји је ина­че ко­лев­ка за­јед­нич­ке ци­ви­ли­за­ци­је, по­стао про­стор ми­ра, ста­бил­но­сти и за­јед­нич­ког про­спе­ри­те­та.  


Коментари0
21661
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља