петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:35

Београдски међународни славистички састанак

Славистички покрет је, наизглед без великих амбиција, обновљен, а одлуке донете на овом састанку дале су му облик који је, уз нужне иновације, задржао до данас
уторак, 03.04.2018. у 10:30
Храм Христа Спаситеља у Москви (Фото А. Васиљевић)

Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек…

Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов.

Из сачуваног стенограма саветовања које је ради припрема конгреса организовао Словенски комитет СССР-а може се сазнати много тога. Посебно је индикативан став који је 5. априла 1947. на том саветовању изнео већ спомињани економиста А. А. Вознесенски, потпредседник Свесловенског комитета: „Желимо да приредимо састанак научника словенских и, може бити, несловенских земаља не само из уско академског интереса… желели бисмо – и то је природно – да извршимо наш идејни утицај на научнике других земаља. Наша идеологија и методологија најнапреднија је на свету”…

На предлог Вознесенског, сачињена је и структура секција, као и њихова хијерархија по важности: 1) филозофска, 2) историјска, 3) економска, 4) филолошка, 5) правна, 6) географска и геолошка (sic!), 7) етнографска.

Изненадно одлагање практично већ сазваног и организованог конгреса 4. јуна 1948. године уједно је почетак краја читавог пројекта „новог словенског покрета”, изазваног затезањем односа комунистичких партија окупљених око СКП(б) са КПЈ. Резолуција Информбироа и политичка конфронтација на релацији Москва–Београд ставиле су крст на словенску политику Совјетског Савеза. Совјетски идеолози убрзо су се поново вратили концепту пролетерског интернационализма, а словенски комитети у земљама сателитима гасили су се један за другим. Свесловенски комитет с Масларићем на челу престао је с радом одмах 1948, Словенски комитет Југославије укинут је 1949.

О околностима организовања московског конгреса морао је бити подробно обавештен и Александар Белић. Такође му је морало бити јасно да се у визури „једино правилног учења” његова концепција славистике као словенске филологије неповратно маргинализује и отворено разграђује. Због тога је већ тада, крајем јуна 1948 – на темељима добрих традиција српске и светске славистике 19. и 20. века, а у духу свог схватања ове дисциплине као словенске филологије – основао научно и струковно удружење српских слависта: Славистичко друштво Србије, које ове године слави свој 70-годишњи јубилеј.

Већ прве назнаке „отопљавања” после Стаљинове смрти 1953. подгрејале су и наде да се међународни славистички покрет ипак може обновити. У октобру 1954. одржана је југословенска конференција славистичких катедара на којој је одлучено да се наредне године у Београду сазове међународни састанак слависта. Формиран је организациони одбор, а за председника изабран – Александар Белић.

Тако је, уз једнодушан одзив релевантних научника-слависта словенских и несловенских земаља, у Београду од 15. до 21. септембра 1955, равно 16 година после отказаног београдског конгреса, одржан Београдски међународни славистички састанак, који је имао искључиво радни карактер. Ако је на њему и било нечег манифестативног, онда је то била манифестација континуитета. Међународни славистички покрет је, наизглед без великих амбиција, обновљен, а одлуке донете на Београдском састанку дале су му облик који је, уз нужне иновације, задржао до данас. Неодржаном Трећем конгресу у Београду 1939, тиме и главном организатору – Белићу, одато је симболично признање: задржао је свој редни број, па је договорено да се Четврти одржи 1958. године у Москви. Основан је Међународни одбор (комитет) слависта као координационо тело које ће обједињавати националне комитете у земљама где се негује ова дисциплина.

Од Четвртог конгреса у Москви надаље међународни славистички конгреси одржавали су се редовно на пет година, а 2018. поново долази на ред Белићев Београд.

Континуитет који је с великим напором успостављен и који се одржава упркос сталним спољним изазовима не значи, међутим, да је међународни славистички покрет имун на унутрашње кризе. Крајем 20. века читава ова дисциплина нашла се у дубокој методолошкој кризи која је погодила најширу област хуманистике. Делећи судбину хуманистичких наука и токова њене „обнове“, славистика је на почетку 21. века почела да напушта строго филолошке оквире и, тешко, готово сизифовски, започела транзицију ка културологији и најшире схваћеној ареалогији. На срећу, данас међу научницима-славистима ипак нема „загрижених” (Гундоров), а славистика у својој најновијој транзицији ипак није доспела до – геологије!

Др Петар Буњак
Секретар Међународног комитета слависта


Коментари0
6edad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља