„Синоћ је уз наш програм било милион гледалаца” или „серија рекордне гледаности” или „били смо најгледанији” само су неке од реченица којима се радо хвале наше телевизије или њихови аутори и водитељи... Јак ветар у леђа ТВ звездама дају таблоиди, а посебно портали који велики део свог простора посвећују (можда би тачније било да се каже – попуњавају) препричавањем различитих, посебно јутарњих емисија уз сензационалистичке наслове: „Водитељка показала дуге ноге” или „Гост испрозивао познату водитељку...”
Тиме се ствара утисак да су јутарњи програми далеко најгледанији део ТВ програма, тим пре што менаџменти телевизија улажу знатна средства у овај сегмент. Тако су трансфери Јоване Јоксимовић и Срђана Предојевића са Пинка на Прву телевизију или уговор којим је Жика Николић постао део тима Пинка после четрдесет година рада на РТС-у постали сензација која је данима била једна од главних тема у медијима, а ови водитељи гости бројних емисија. Слично је било и са ангажманом портпаролке Хитне помоћи докторке Наде Мацуре, која је заједно са психијатром и бившим амбасадором Јованом Марићем, постала домаћин викенд издања јутарњег програма ТВ Хепи.
Борба за гледаност ни у свету није нова дисциплина а заправо је, пре свега, намењена маркетиншким агенцијама које на тај начин одлучују где ће пласирати рекламе, што је за телевизије важан извор финансирања.
Још се памти да је у свету искрцавање на Месец 1969. пратило око 530 милиона гледалаца, а утакмицу у крикету на Светском купу између Индије и Пакистана 2011. године око милијарду. Традиционално огромну гледаност имају преноси сусрета на Супер болу, додела Оскара, олимпијаде и Евросонг који у просеку прати око 600 милиона гледалаца. У историји телевизије у свету остаће запамћен податак да је божићно издање серије „Мућке” 1983. године гледало 125 милиона људи а пренос церемоније венчања Чарлса и Дајане 28 милиона.
Многи се питају како то да у току истог дана неколико телевизија за себе тврди да су најгледаније? У оквиру мерења гледаности узимају се у обзир различите старосне групе, различити делови Србије и различити термини и тако од тих података свако нагласи онај део у којем је постигао најбољи резултат...
Узорак за мерење гледаности је укупан број становника старијих од четири године који у кући имају телевизор. Када се за неку емисију каже да је имала преко 600.000 гледалаца и АМР од 15 одсто и шер 30, прва цифра значи да је 15 одсто особа старијих од четири године пратило тај програм шер је постотак свих, у том термину, укључених телевизора. Како се долази до тих података? Артур Нилсен, амерички бизнисмен и инжењер електронике од 1942. истраживао је слушаност радио програма а онда је то применио на нови медиј, телевизију и развио Нилсонов пиплметар. И данас на пет континената фирма АБГ „Нилсен” мери гледаност на основу пиплметара који су уграђени у телевизоре у репрезентативном броју домаћинстава. Уређај мери шта неки члан домаћинства у ком тренутку гледа и уз познате параметре о његовом полу и старости, истраживањем су засебно обухваћена урбана или рурална подручја, Београд, централна Србија, западна Србија...
Шта показују, примера ради, прошлонедељни резултати гледаности?
За почетак, да ријалити програми нису ни приближно у врху гледаности како би се могло закључити по насловним странама таблоида и „шарене” штампе...
Овдашњи гледаоци воле „Слагалицу”, „Дневник”, домаће игране серије, вести, „Београдску хронику”, „Ово је Србија”, „Знање имање”... У недељу је серија „Немањићи” била убедљиво „број 1” на листи гледаности телевизија са националном фреквенцијом, а радним данима високо је позиционирана реприза серије „На путу за Монтевидео” и серија Прве телевизије „Истине и лажи”....
Зачудо, јутарњи програми често нису међу првих двадесет најгледанијих емисија у дану. Али, свакако, њихов утицај је велик јер се баве најактуелнијим темама и позивају у студио релевантне саговорнике, а најзанимљивији делови тих разговора се касније нађу у информативним емисијама или их преноси штампа и друштвене мреже.
