уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.04.2018. у 13:00 Мери Билић
ФЕНОМЕНИ

„Мерење” гледаности методом званом саморекламирање

Јутарњи програми често нису ни међу првих двадесет најгледанијих емисија у дану. Али њихов је утицај велик, јер се о најактуелнијим темама разговара са релевантним саговорницима а најзанимљивији делови тих разговора касније се нађу у информативним емисијама или их преноси штампа и друштвене мреже
Срђан Предојевић и Јована Јоксимовић (Фото Промо)

„Синоћ је уз наш програм било милион гледалаца” или „серија рекордне гледаности” или „били смо најгледанији” само су неке од реченица којима се радо хвале наше телевизије или њихови аутори и водитељи... Јак ветар у леђа ТВ звездама дају таблоиди, а посебно портали који велики део свог простора посвећују (можда би тачније било да се каже – попуњавају) препричавањем различитих, посебно јутарњих  емисија уз сензационалистичке наслове: „Водитељка показала дуге ноге” или „Гост испрозивао познату водитељку...”

Тиме се ствара утисак да су јутарњи програми далеко најгледанији део ТВ програма, тим пре што менаџменти телевизија улажу знатна средства у овај сегмент. Тако су трансфери Јоване Јоксимовић и Срђана Предојевића са Пинка на Прву телевизију или уговор којим је Жика Николић постао део тима  Пинка после четрдесет година рада на РТС-у постали сензација која је данима била једна од главних тема у медијима, а ови водитељи гости бројних емисија. Слично је било и са ангажманом портпаролке Хитне помоћи докторке Наде Мацуре, која је заједно са психијатром и бившим амбасадором Јованом Марићем, постала домаћин викенд издања јутарњег програма ТВ Хепи.

Борба за гледаност ни у свету није нова дисциплина а заправо је, пре свега, намењена маркетиншким агенцијама које на тај начин одлучују где ће пласирати рекламе, што је за телевизије важан извор финансирања.

Још се памти да је у свету искрцавање на Месец 1969. пратило око 530 милиона гледалаца, а утакмицу у крикету на Светском купу  између Индије и Пакистана 2011. године око милијарду. Традиционално огромну гледаност имају преноси сусрета на Супер болу, додела Оскара, олимпијаде  и Евросонг који у просеку прати око 600 милиона гледалаца. У историји телевизије у свету остаће запамћен податак да је божићно издање серије „Мућке” 1983. године  гледало 125 милиона људи а пренос церемоније венчања Чарлса и Дајане 28 милиона.

Многи се питају како то да у току истог дана неколико  телевизија за себе тврди да су најгледаније? У оквиру мерења гледаности узимају се у обзир различите старосне групе, различити делови Србије и различити термини и тако од тих података свако нагласи онај део у којем је постигао најбољи резултат...

Узорак за мерење гледаности је укупан број становника старијих од четири године који у кући имају телевизор. Када се за неку емисију каже да је имала преко 600.000 гледалаца и АМР од 15 одсто и шер 30, прва цифра значи да је 15 одсто особа старијих од четири године пратило  тај  програм шер је постотак свих, у том термину, укључених телевизора. Како се долази до тих података? Артур Нилсен, амерички бизнисмен и инжењер електронике од 1942. истраживао је слушаност радио програма а онда је то применио на нови медиј, телевизију и развио Нилсонов пиплметар. И данас на пет континената фирма АБГ „Нилсен” мери гледаност на основу пиплметара који су уграђени у телевизоре у репрезентативном броју домаћинстава. Уређај мери шта неки члан домаћинства у ком  тренутку гледа и уз познате параметре о његовом полу и старости, истраживањем су засебно обухваћена урбана или рурална подручја, Београд, централна Србија, западна Србија...

Шта показују, примера ради, прошлонедељни резултати гледаности?

За почетак, да ријалити програми нису ни приближно у врху гледаности како би се могло закључити по насловним странама таблоида и „шарене” штампе...

Овдашњи гледаоци воле „Слагалицу”, „Дневник”, домаће игране серије, вести, „Београдску хронику”, „Ово је Србија”, „Знање имање”... У недељу је серија „Немањићи” била убедљиво „број 1” на листи гледаности телевизија са националном фреквенцијом, а радним данима високо је позиционирана реприза серије „На путу за Монтевидео” и серија Прве телевизије „Истине и лажи”....

Зачудо, јутарњи програми често нису међу првих двадесет најгледанијих  емисија  у дану. Али, свакако, њихов утицај је велик јер се баве најактуелнијим темама и позивају у студио релевантне саговорнике, а  најзанимљивији делови тих разговора се касније нађу у информативним емисијама или их преноси штампа и друштвене мреже.

Коментари0
64133
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља