недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Ердоган због Гулена прети Харадинају

Власти у Анкари од земаља западног Балкана очекују да затворе све школе и установе за које сматра да су наводно повезане са „терористичким покретом” контроверзног имама оптуженог да стоји иза покушаја пуча 2016. године
Аутор: Бошко Јакшићпонедељак, 02.04.2018. у 22:00
Студенти косовског Колеџа „Мехмет Акиф” протестују због хапшења њихових професора оптужених да су гуленисти Фото Бета/АП

Решен да „искорени” и последњег следбеника покрета свог највећег непријатеља, турски председник Реџеп Тајип Ердоган показује да је одлучан да угрози везе и са најближим савезницима уколико му се учини да они подржавају Фетулаха Гулена, оптуженог да је инспиратор и организатор неуспелог државног удара у Турској у јула 2016. године.

Иако контроверзни имам, који од 1999. живи у САД, демантује да има везе са пучем, Ердоган је затегао односе с америчком администрацијом, која одбија његов захтев да Гулен буде изручен Турској „без чврстих доказа”. Сада је на мету критика доспело и Косово.

Косовски премијер Рамуш Харадинај сменио је министра унутрашњих послова и шефа обавештајне агенције јер су без његовог знања укинули боравишне дозволе шесторици турских држављана, привели их и у сарадњи са турском обавештајном службом МИТ хитно и тајно их депортовали за Истанбул.

 

Петорица учитеља и један лекар осумњичени су да су подржавали Гуленов покрет Хизмет, који је после неуспелог пуча у Турској проглашен за „Фетулах терористичку организацију” (ФЕТО).

Ердоган је оштро напао Харадинаја. „Од када сте почели да штитите оне који раде на државном удару против Републике Турске?”, упитао је, обећавајући да ће Харадинај „платити цену”.

Турско министарство спољних послова потом је неуобичајено оштро реаговало на „малициозне манипулације” косовске штампе о томе да су шесторица пре испоручења били држани у амбасади Турске у Приштини и да се ради о класичној „отмици”.

У званичном саопштењу истиче се да Турска „од наших пријатеља очекује да имају обазрив и бескомпромисни став против манипулација чланова ове (ФЕТО) терористичке организације и кругова који је подржавају”.

Хизмет, који нема формалну међународну структуру и званичне листе чланова, једна је од највећих исламских цивилних организација на свету, са милионима следбеника и спонзора за више од хиљаду образовних исламских центара у стотинак држава.

Покрет се описује као реформистичка струја ислама, чији су приоритети образовање и међурелигијски дијалог. Гулен позива муслимане да се боре против „распада морала”, да конзервативне вредности попут вере и породице поставе изнад модерног индивидуализма – али увек у оквирима секуларне грађанске државе.

Хизмет је до 2011. успешно сарађивао с Ердогановим владама, али су сукоби почели због његове све агресивније промоције ислама и ауторитарности, па је 2013. дошло до потпуног разлаза.

Покрет је после пуча оптужен да се инфилтрирао у државне институције, посебно у војску, полицију и судство. Под окриљем и данас владајућег ванредног стања, у Турској не престају масовне чистке припадника „паралелне државе”. Више од 38.000 људи је ухапшено, а 11.000 државних службеника изгубило је посао под оптужбом да припадају покрету или да симпатишу „терористе”, мада организације за људска права процењују да Ердоган на тај начин елиминише све своје политичке ривале или критичаре режима.

Какав и колики утицај има Гуленов покрет Хизмет међу муслиманима западног Балкана, где се појавио почетком деведесетих? Турска агенција Анадолија пише да су се убацили у јавне институције, бројне приватне фирме у областима образовања и туризма, као и у медије.

Турска процена је да контролишу 40 школа: 15 у Босни и Херцеговини, 12 у Албанији, седам у Македонији, пет на Косову и једну у Србији. У Црној Гори, у Подгорици, одржавају курс страног језика, а у Рожајама функционише студентски и дом за средњошколце.

Хизмет је у БиХ присутан од 1997. године, када су у оквиру образовних институција под именом Босна Сема основане четири предшколске установе, пет основних и још пет средњих школа и међународни универзитет Бурч који функционише у Сарајеву, Мостару, Бихаћу, Зеници и Тузли.

Функционери главне бошњачке странке СДА, познате по блискости с Ердоганом, често говоре да школе Босна Сема треба затворити, док противници тврде да се мора одупрети притиску Анкаре јер се ради о квалитетним образовним установама које функционишу по законима БиХ и никако не могу да се доведу у везу са тероризмом.

Од како је 1993. у Албанији основана Гуленова фондација, покрет управља неким основним и средњим школама у Тирани, Скадру и Дурешу, а под контролу су ставили и многе традиционалне исламске школе, медресе. Тврди се да су два универзитета у Тирани умрежена са Хизметом.

Школе под именом „Јахија Кемал” основане су у Скопљу, Тетову, Гостивару, Струги и Струмици и похађа их најмање 2.000 ђака.

На Косову функционише низ образовних институција надахнутих, верује се, покретом Хизмет, који има две филијале, образовни центар „Гулистан” и фондацију „Атмосфера”, која је помогла превод 16 Гуленових књига на албански. У Министарству образовања кажу да ове школе са око 1.500 полазника делују у складу са косовским законима.

У Београду постоје основне школе „Бејза”, у Новом Саду је то културни центар, а у Новом Пазару функционишу два удружења блиска Гулену. Тврди се да гуленисти контролишу и једну школу за језике у Хрватској.

Непосредно после неуспелог удара, Турска је од више балканских земаља захтевала затварање ових школа. Албанија и Косово су одбили захтев, у БиХ се отворила жучна дебата. Бивша македонска влада обећала је да ће размотрити случај иако школе тврде да немају везе са Гуленом.

Ердоган и даље оштро критикује све ове установе, а турски амбасадори по региону позивају локалне власти да родитељима „скрену пажњу” да не шаљу децу у такве школе. Све је у функцији „глобалне борбе против тероризма”.

Ердоган је гуленистима октобра 2017. у Новом Пазару поручио: „Искоренићемо ову издајничку банду звану ФЕТО на Балкану као што смо то урадили у нашој земљи.” Ердоган подршку себи и Турској у највећој мери сада своди на однос према Фетулаху Гулену.


Коментари0
d65fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља