понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

понедељак, 02.04.2018. у 21:54
Ранко Бугарски (Фото Танјуг)

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију.

Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског.

Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику.

Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву.

„Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких оријентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који је назван ’Декларација о заједничком језику’”.

„Суштина те декларације је да се ми, иако сада већ званично говоримо различитим језицима у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, у суштини одлично разумемо без превођења. У лингвистичком и комуникацијском смислу ми имамо заједнички језик ма како га доживљавали и различито именовали. Причу о свему томе написао сам у књизи ’Говорите ли заједнички”', казао је Бугарски.

Иван Чоловић је напоменуо да је књига Ранка Бугарског део једног заједничког пројекта.

„Знамо професора Бугарског као ангажованог интелектуалца када говори о језику, али он у овој књизи представља регионални пројекат цивилног сектора који је предузео конкретну акцију. Књига је целовит приказ лингвистичких и политичких околности у којима су људи дошли на идеју да направе ’Декларацију о заједночком језику’. Бугарски у књизи анализира негативне и позитивне одјеке тог значајног документа”, казао је Чоловић.

Теофил Панчић је казао да би обичан свет у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори без размишљања казао да говоре и комуницирају различитим подврстама истог језика.

„Тај језик не мора да доприноси помирењу међу народима или било чему другом, али је чињеница да он постоји и да је један. Пишемо, читамо, објављујемо књиге на том језику, без икавог превода се разумемо и тог језика једноставно има”, казао је Панчић.

Годишњицу постојања Декларације о заједничком језику обележило је и њено потписивање од стране Ноама Чомског, америчког лингвисте и филозофа који спада међу најистакнутије друштвено ангажоване ауторе данашњице.

Декларацију о заједничком језику до сада је потписало више од 10 000 људи из читавог региона.

Пројекат Језици и национализми резултат је двогодишње истраживачке мисије и партнерског деловања београдског Удружења Крокодил и његових локалних и регионалних партнера.

Основна намера овог пројекта била је да се кроз отворени дијалог лингвиста и других стручњака проблематизује питање постојања четири „политичка” језика на простору некадашњег хрватско-српског/српско-хрватског, као и све оне значајне и изазовне теме у којима се лингвистичка наука непринципијелно укршта с идентитетском политиком. (Танјуг)


Коментари26
a8a79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драга Мирсин Сибничанин
Ранко Бугарски је англиста и зато ме посебно чуди што баш он не схвата да српски језик јесте за добар део балканског народа "заједнички језик" баш као што је енглески језик за један део света. Али тај енглески језик нико, па чак ни Американци, не зове "заједнички језик", него је у селом свету тај језик, ипак, пореклом и у власништву енгелски језик. Истина, само када је потребно да се зна да није реч о Енглезима, само се каже да је то, рецимо "амарички енгелски", да се зна да није то језик којим у Америци говоре само Енглези. Дакле, очекивало би се да баш англиста Бугарски то посматра здраволингвистички као у "свом" енглеском, па да и језик Срба зове српски језик. А када хоће да каже да тим језиком не служе се само Срби данас, онда може да каже да је реч о "хрватском српском", "бошњачком српском", "црногорском српском" и слично. Свако друкчије именовање тога језика "зајендичким језиком" нема лингвистичког оправдања. Јер српски језик, као ни енгелски не могу бити "заједничке кобиле".
Мркаљ
Име језика Зашто српски језик не би могао бити - и хрватски? Не може бити - "и хрватски" јер је књижевна употреба српског језика од стране носилаца хрватског имена била искључиво у циљу мисионарско-прозелитистичке активности римокатоличког клера. Овај језик није користио хрватски народ, већ римокатолички клер. Не само српски језик, већ и српско писмо (ћирилица; види Матија Дивковић - Наук крстјански) као и немали број српских речника употребљавани су са циљем преобраћања српског парвославног народа у римокатолике који су касније уопштени као "хрватски народ" (Свехрватски католички конгрес 1900.) са последичном тенденцијом преименовања српског језика у хрватски. Ето, зато назив "хрватски", макар се нашао и у кованици "српскохрватски" није историјско-фактички оправдан. Ирци користе енглески језик, говоре и пишу енглеским језиком, развијају његову књижевност и језик уопште, али Ирци као еманципован, историјски и идентитетски утемељен народ поштују порекло језика који употребљавају.
Milosav Popadic
Ksenofobija, strah od stranaca, i ksenomanija, divljenje svemu što je tuđe, nisu antonimi, nego lice i naličje iste novčanice, a ime te novčanice je kompleks inferiornosti. Nisu rijetki ksenofobi koji radije kupuju ne samo strane automobile nego i strane cipele, jabuke paradjz. Velikaši, proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo – kaže besmrtni Njegoš. Nije potreban pretjerano golem napor da se riječ velikaši zamijeni sintagmom velike sile. kao što se i pogaća ne može sva odjednomstrpati u usta,a uvijek se nađe onih koji bi da za sebe nešto ušićare. Na njih se velike sile oslanjaju dok komad po komad ne poćukaju kao svraka piliće. Živi smo svjedoci da se od raspada Jugoslavije do danas u svakoj od novonastalih držaava ne uvećava nego vidno smanjuje. Što se tiče pisane riječi i kulture u najširem znaćenju – stanje je još gore. Nevolja je u tome što Hrvatska preživljava sve dječje bolesti mlade države koju gotovo hiljadu godina priželjkuju (od 1102 godine) Totalno su zaslijpljeni.
Tomislav K
Vaši su komentari, u dijelu u kom se odnose na RH, podpuno pogrješni. Usporede li se podatci o izdavaštvu, te autorska djela pisane kulture (beletristika, historiografija, sve humanističke i društvene discipline), kao i prijevodi - sad je neusporedivo bolje, jednostavno zlatno doba u odnosu na bilo koje vrijeme u posljednjih 100 godina. Samo kod prevedene literature, objelodanjeni su briljantni prijevodi Montaignea, Tassa, Avicenne, Heideggera, Goethea, Shakespearea, Rabelaisa, Al Farabija, Camoesa, Nabokova, Augustina, Descartesa, Miltona .. Jezikoslovna literatura je na najvišoj razini, i po prevedenim djelima svjetskih lingvista (Jakobson, Hagege, Lakoff,..), i po autorskim djelima kako domaćih kroatista (Malić, Hercigonja, Kapetanović, Damjanović, Žagar, ..), tako inozemnih (Auburger, Oczkowa, Holzer, Bagdasarov,..). O književnosti i povijesti da i ne pišem.
Препоручујем 0
Коста
@ Радивоје, у науци постоје превазиђене теорије, па санмим тиме и њени аутори постају превазиђени као научни ауторитети. Добровскы и Шафарик су данас доказано такви бивши ауторитети о српском језика и пореклу Словена. То није омаловажавање него чињеница. // Агресивна политизација и својатање српског" језика о којем је реч је заблуда јер Срби нису писали тим језиком. Отворите књиге и уверите се сами. Својатања није могло бити до Вукове рефомре, а после ње је ишло пуном паром, првенствено радом Ђ. Даичића, Вукове десне руке. Пре Вука, Сбрима није падало ни на предграђе мозга да изједначавају српски језик са хрватским. То заврзламу је скувао Вуков сарадник -- Ђура Даничић, аутор првог речника "хрватскога или српскога језика". Ако ћемо бити интелектуално поштени, пре ће бити да смо ми покрали хрватску абецеду и сад тврдимо да је и она "српско писмо." // Примери језика којим су Срби и Хрвати писали у XVI све до XIX в. су у дигитланим архивама, па сами оцените.
Драга Мирсин Сибничанин
Изузетно ценим гледишта гдина Косте. Имам утисак да је то неки јачи лингвиста који се можда, представља као Коста. Али то је његово право како ће се потписати. Важно је шта каже и шта докаже. Ја доказујем да јдино Коста није у праву када Вуков(ски) српски народни језик одваја од Срба и каже да то "није српски језик". Ипак јесте. Јер и оно је било српски језик што је било пре Вукове реформе, али је српски језик лингвистички чисто и оно што је настало из Вукове реформе српскога народног језика и његовог претварања у стандардни језик Срба.
Препоручујем 0
Deda Djole
Jezik je najjaci znak identiteta. Zajednicki jezik je ujedinio Italijane 1860 i Nemce 1870 god.
Коста
Нетачно. Језик није ујединио Немце и Аустирјанце, нити Швацарске Немце са осталим Немцима. Није ујединио ни Црногорце са Србима. Језик не игра никакву улогу међу Јеврејима и муслиманима, или Американцима и Канађинама. Али зато вера води у братоубилачки рат у Ирској. Италију и Немачку, су ујеиднили мач и огањ, а не језик. Новоштокавски је матерњи језик многих који себе виде различито од осталих на основу вере и(ли) кулутрне баштине. Словаци и Чеси су верски хетерогени, и савим се лепо разумеју али ипак себе не виде као исти народ.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља