среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Свет корак ближи трговинском рату

Кина увела царине на свињетину и воће из САД као одговор на Трампове тарифе на челик и алуминијум
Аутор: Ј. Стевановићуторак, 03.04.2018. у 10:44
Нова правила за америчке производе у луци у Шангају (Фото Бета/АП)

Пекинг је јуче увео или повећао царине на 128 артикала из САД. То су мере одмазде после америчке одлуке да повиси тарифе на увоз кинеског челика и алуминијума, што је поново распршило страх од трговинског рата који би Вашингтон могао да води на више фронтова укључујући кинески, али и европски и северноамерички.

На свеже и сушено воће, бадеме, пистаће и вино Кина је увела намет од 15 одсто, док ће свињетину и још неке производе опорезивати по стопи од 25 одсто, јавила је агенција Синхуа. Прошлог месеца Доналд Трамп је увоз челика оптеретио са 25 одсто, а увоз алуминијума са 10 одсто, што је највише погодило Кину. Шеф Беле куће је најавио да ће до петка на још неке кинеске производе, вредне 60 милијарди долара, увести порез од 25 одсто и ограничити кинеска улагања у америчку ИТ индустрију.

Према Трампу, влада Си Ђинпинга одговорна је за крађу интелектуалне својине и непоштену трговинску праксу због које је у САД затворено 60.000 фабрика и шест милиона радних места.

У оценама аналитичара истиче се да друга највећа економија света заиста субвенционише своје производе и повремено обара вредност јуана, али се и упозорава да ће цех америчко-кинеских препуцавања платити амерички извозници у Кину. Посебно су забринути произвођача свињетине којима је далекоисточни гигант треће најважније тржиште.

Најмногољуднија земља на свету је прошле године у САД извезла робу вредну 505 милијарди долара, док је Америка Кини продала производе вредне 135 милијарди долара. Трамп покушава да уравнотежи трговину са Кином, као и са бројним другим државама које су најавиле реципрочне мере. Влада у Вашингтону истиче да ће царине на челик и алуминијум сачувати радна места код куће, али критичари упозоравају да ће и повисити цену производа за америчке потрошаче. За „Гардијан” је охрабрујуће то што Пекинг није повисио царину за главне америчке производе на кинеском тржишту, попут соје и „боинга”, а што говори да Кина жели да избегне свеобухватни трговински рат.

Од истог сценарија бежи и Европска унија (ЕУ), која је ушла у трку с временом не би ли Вашингтон одговорила од тарифа. Трампови преговарачи инсистирају да европске царине на увоз америчких аутомобила морају да буду исте као и америчке царине на увоз европских аутомобила – 2,5 одсто (сада су десет). Њујоршки бизнисмен и први човек администрације покушава да на европском тржишту побољша пласман не само америчких кола и делова већ и хране, лекова и машина. Свестан је да су четвороточкаши висок улог у преговорима – скоро половина европског извоза у САД у вези је са транспортом, а Немачка, извозна и аутомобилска велесила, веома је заинтересована за смиривање ситуације. Из Брисела поручују да ће размислити о захтевима из Вашингтона ако САД отворе тендере за јавне набавке за европске компаније.

Америка је најважније тржиште за европске производе и друга најважнија дестинација одакле се увози у ЕУ, па ће Брисел покушати да у наредних месец дана убеди Трампа да одустане од царинског рата. Већ у мају шеф Беле куће може да преиначи одлуку којом је привремено изузео европске произвођаче из царина на челик и алуминијум. Тада би Брисел узвратио тарифама од 25 одсто на америчке цигарете, кармине, једрилице и кукуруз, а на црној листи би се нашли и путер од кикирија, бурбон и фармерице, подсећа Си-Ен-Ен. Вредност ствари са овог списка је 6,4 милијарде евра (7,9 милијарди долара), колико на америчком тржишту вреде европски челик и алуминијум. Због проблема са трансатлантским савезником, Брисел се окреће и другим партнерима. Покушава да постигне трговински уговор са латиноамеричким земљама, при чему би Енрике Пења Нијето могао да се сагласи већ у наредним недељама, сазнаје шпански „Паис”. Пењина влада је најзаинтересованија у региону јер и сама има невоље са северним суседом. Трамп је прекјуче поново запретио да ће се повући из Споразума о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) ако Мексико не учини више да спречи улазак илегалних имиграната у САД.


Коментари3
1c926
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
Nije to trgovinski rat ,to je zapravo rat protiv naroda jer oni placaju tu cenu . A ovo se odnosi na siromasnije strukture stanovnistva koje su u vecini sa obe strane .I nije to samo Kina _ Amerika to je i na drugim relacijama . Mozete i sami videti da je sve skuplje nego prethodne godine a da ne govorimo o ralici od pre 10 god. Vodi se veliki rat u svetu protiv stanovnistva na zemaljskoj kugli .Radi to mala grupa ljudi dok narod ne organizovano gleda i kaze a to je kod onih drugih a nije svestan da ce ubrzo i kod njih stici . Treba se suprostaviti ovoj kolonizaciji naroda pod oklopom Demokratija !!!
Miso
Ocajnicki pokusaji Amerike za nesto, ali nerazumem za sto? Kina je vec danas najveca ekonomija sveta (najveci BNP na svetu, koji je u stvari 5-10 puta veci od Americkog. Npr, kada Kinez proizvede jedan aifon, on se proda u Kini za 50 $ i uknjizi se uvecanje Kineskog BNP za 50 $. Kada Amerikanac proizvede jedan aifon i proda ga u Americi za 1000 $, i uknjizi uvecanje Americkog BNP za 1000$. Realni BNP Kine je sigurno 5-10 puta veci od Americkog BNP). Ubedljivo najjaca ekonomija sveta , koja je u eksponentalnom usponu. Amerika nije vise vodeca ekonomija sveta...
Леон Давидович
Ја то не бих назвао трговинским ратом него променама у економској политици. Изгледа да ће новом економском политиком свако морати штитити своју привреду за разлику од либерализма који је све препупштао измишљеним законима тржишта који заправо нису ни постојали већ су их теоретичари само измишљали.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља