недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:27

Србија би могла да врати школске кухиње

Постоји и идеја да се за припремање оброка за основце, тамо где је могуће, искористе и капацитети предшколских установа
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновић уторак, 03.04.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Да ли би враћање ученика у школске мензе могло да побољша лоше навике у исхрани деце? Министарство просвете је још почетком ове школске године најавило да би ђаци у Србији требало да добију квалитетнију и здравију храну у школама, са мање газираних пића, слаткиша и грицкалица.

На питање да ли би од наредне године овај план могао да буде остварен, министар просвете Младен Шарчевић недавно је рекао да је реч о важном пројекту али да је јасно да се не може реализовати у једној години иако на томе ради велики тим људи.

– У плану је да се на више начина обратимо установама, а чак тамо и где треба да им забранимо рад. То су свакако лоше пекаре, разне продавнице које постоје у оквиру школа – рекао је Шарчевић, додајући да је ипак поента децу научити шта је здрава исхрана и да у томе морају да помогну и родитељи.

– Ако код куће једу пицу, а у школи их уче шта је здрава кифла од хељде, онда то није добар посао. Зато инсистирамо да се формирају општински савети родитеља – рекао је министар просвете, додајући да су здрава и безбедна храна изузетно важни и да министарство просвете покушава да све ресурсе које има пусти у погон.

– Већ су се могли чути коментари да на тај начин гушимо приватну иницијативу, али нама то није намера. Ако у једној општини имамо велике капацитете у предшколском систему зашто их не бисмо искористили и упослили и за снабдевања школа оброцима. Нама је на првом месту безбедност и квалитет хране, а не да ли ће неко на томе зарађивати – рекао је Шарчевић. Како је објаснио снимљено је стање у целој Србији, сада је познато где треба уложити у школске кухиње, где постојеће капацитете искористити боље али и где морамо изаћи на тржиште кроз јавне набавке, уз постављање изузетно високих критеријума и стандарда.

Министар је рекао да је за остварење ових циљева потребно доста новца и да је још рано говорити о роковима, али да је око 400 директора школа у Србији прошло обуку и полажу за лиценце јер је идеја да они води тај посао.

Како је пре неколико месеци објавио РТС, само пет основних школа у Београду користи своје кухиње за припремање хране. Број оних који их имају, али их не користе, много је већи. Да би у њима правили храну, потребно је да испуне одређене услове: да имају запослену бар једну куварицу и сервирку, и најмање 100 деце која би се ту хранила.

У оквиру Националног програма за превенцију гојазности, који је недавно усвојила Влада Србије, велики део посвећен је исхрани деце. Као проблем се наводи то што већина основних и средњих школа у Србији нема организовану исхрану. Школе у којима постоји могућност обедовања не припремају храну, већ је наручују код различитих произвођача, а такви оброци често не испуњавају критеријуме за правилну исхрану. Пекаре и киосци са „брзом храном” су места где деца школског узраста најчешће купују свој оброк.

Када је реч о предшколцима, истраживање показује да већина деце полази у предшколску установу са три године, тако да вртић обликује њихове навике у исхрани. Због тога ова стратегија предвиђа израду националне нутритивне препоруке за децу узраста од три до седам година. Иницијатива је да се уреди ограничење, то јест забрана рекламирања хране богате шећером, сољу и засићеним мастима.

Истраживања показују да од 60 до 85 одсто гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (повишен крвни притисак, рана атеросклероза, шећерна болест типа 2), ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у наредним генерацијама и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања.

Деца избегавају воће и поврће

Већина деце узраста од седам до 14 година има навику да свакодневно доручкује (93,8 одсто), показало је Истраживање о здрављу становништва Србије у оба циклуса истраживања (2006. и 2013. године).

Проблем је што само половина њих свакодневно конзумира воће и поврће. И то чешће она у Шумадији и западној Србији него у Војводини. Навику досољавања хране, пре него што је уопште пробају, имало је 3,6 одсто деце, значајно више у Војводини (6,2 одсто).

Три четвртине деце је свакодневно пило бар једну шољу млека, што је значајно више него што је забележено 2006. године (60,4 одсто). Ова намирница је најређе доступна деци која живе у најсиромашнијим домаћинствима – 58,4 одсто. Проценат деце која су конзумирала интегралне врсте хлеба је био нижи него у 2006. години (3,5 одсто према 6,1), а чешће су га јела деца у граду и из најбогатијих домаћинстава.


Коментари4
6cd78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
Cuj, da vrati skolsk kuhinje. Odrasla sam u 2 ne previse mala grada u provinciji. Kod nas nikada nije bilo skolskih kuhinja.
Саватије Видак
Нема од тога ништа, поготово у школама у урбаним центрима. Зато што је у позадини свега системско питање да ли све, пошто-пото, треба да буде профитабилно или не треба да буде профитабилно. Почев од 2001. године Република Србија определила се за профитабилност изад свега, без обзира на врсту делатности. Тако да су и школске кухиње потпале под принцип приватне иницијативе у облику пекара чији власници нису пекари него бизнисмени, као и у облику приватних фирми за кетеринг, које, путем јавних набавки, добро функционишу у погледу добити власника, као и директора школа. Како сад да се очекује да министар просвете, који је уједно и приватни предузетник у области предшколског, основношколског и средњошколског образовања, врати идеолошко-економски часовник уназад?
nela jovanovic
Ucenici to nece prihvatiti.A secamo se i trovanja saspagetama sa mesom.
Ненад Рајковић
A, ko će biti dobavljač?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља