понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Колико Србија добија падом долара

Аутор: Бисерка Думићпонедељак, 21.04.2008. у 22:00
Све више долара за евро (Фото Бета)

За последњих седам година најбоље је прошао онај ко се задужио у доларима, иако је каматна стопа на кредите у тој валути била највиша. Долар је пре седам година вредео 70 динара, а данас 51 динар, рекао је јуче Радован Јелашић, гувернер НБС. Наши грађани се не задужују у доларима, јер кредита индексираних у тој валути нема, али зато Србија има део девизног дуга у „зеленим” новчаницама, па пад вредности долара у односу на евро донекле олакшава наше дужничко бреме.

Додуше, више од три четвртине спољног дуга Србије је у еврима, а тек петина у доларима.

Ипак, пад америчког долара иде нам наруку, јер су наши девизни приливи углавном у еврима. Како каже аналитичар Горан Николић, спољни дуг од око 27 милијарди долара, када се прерачуна у евре, сада износи „само” 17,8 милијарди евра. Пре пет година у валутној структури српског спољног дуга америчка и европска валута су биле готово подједнако заступљене. Крајем прошле године, прецизира наш саговорник, 75 одсто нашег спољног дуга био је у еврима, 14 одсто у доларима, пет одсто у у специјалним правима вучења и исто толико процената у динарима.

– Удео долара у спољном дугу је много опао. Већина нашег дуга према Светској банци и Париском клубу је у доларима, док се у последњих пет година повећао дуг предузећа и банака у еврима – напомиње Николић, наводећи да је на крају 2001. један евро вредео 0,93 долара, крајем прошле године 1,47 долара, а сада 1,59 долара.

Реална вредност динара према корпи валута (коју 70 одсто чини евро, а 30 одсто долар) у односу на крај 2000. крајем прошле године била је прецењена за чак 99,4 одсто, указује др Млађен Ковачевић. То стимулише српска предузећа и становништво да се олако задужују.

– Један од разлога огромног раста нашег спољног дуга, али и задуживања становништва у земљи, јесте изузетно ниска вредност страних валута. Када грађани узму кредит уз валутну клаузулу и нижу камату, мисле „није проблем да га вратим”, а поготово што знају да долар сада вреди око 16 динара мање него крајем 2001. године (тада је вредео 67,67 динара, а сада 50,69 динара) – каже Ковачевић.

Ко се задужио пре седам година у доларима, а у мањој мери и у еврима, заиста је прошао добро, вели овај економиста. Поготово ако су му динарска примања реално знатно порасла. Део привреде се убрзано задужује у иностранству, јер је валутни курс стимулативан и „било би то лепо, када би могло дуже да траје”. Ковачевић је, међутим, уверен да ће невоље настати када се „скрцкају” све девизе од приватизације и када дођемо у ситуацију да више враћамо него него што будемо могли да се задужујемо у иностранству.

Прошле године се Србија задужила око осам милијарди долара, највише предузећа и банке. Од тог износа, након враћања дугова, остало је 4,2 милијарде долара, а када се томе дода краткорочно задуживање од 720 милиона долара, нови дуг у 2007. укупно је достигао готово пет милијарди долара.

С друге стране, од продаје предузећа лане смо остварили 2,19 милијарди долара, портфолио инвестиције су износиле 911 милион долара (од куповине акција домаћих предузећа), а по основу дознака наших људи из иностранства у Србију је стигло још 4,08 милијарди, долара. Тако се у земљу укупно слило нето 10,7 милијарди, што је условило велику понуду девиза и пад њихове вредности изражене у динарима, објашњава Ковачевић.

Пад вредности страних валута успоравао је раст инфлације, а становништво и предузећа су куповала страну робу по врло повољним ценама изражено у динарима. Али, упркос томе, истиче Ковачевић, негативни ефекти су већи. Домаћа роба се све теже продаје, па је трговински дефицит премашио 9,5 милијарди долара, а број запослених се од 2000. године смањио за 250.000.

Поред тога, уместо високог суфицита у размени услуга, у последње три године и у овом делу спољне трговине бележимо дефицит, а због све исплативијег увоза, гуши се и домаћа пољопривредна производња.


Коментари4
ce4e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

an pasan
E i mene zanima u kojoj valuti su nase devizne rezerve? I je li to dobro ako nam je nekad veci deo duga bio u dolarima a danas je 4/5 u evrima ako evro raste a dolar pada? Devizzze devizzze bato kolko menjas ajde najbolje placam : ))
UruRuck
Gde Srbija drzi devizne rezerve, u kojoj valuti i koliko su one sigurne?
esad hadzic
Posto smo "zaradili" mnogo dolara, zasto mi to lepo ne cuvamo da imamo dovoljno zelenih novcanica da bi mogli da kupimo rusku naftu kada cena naraste na 180 dolara po buretu.
Mladen Teofilovic
Cela nekadasnja Juga imadijase otprilike oko 22-25 milijardi dolara duga, kako je doslo do toga da Srbija ima tako veliki dug? Dali je to moguce i ako jeste cime se to moze obrazloziti.Drzavni dug je zastrasujucu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља