среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30
Васкршњи интервју патријарха српског Иринеја телевизији Храм

Државни врх се озбиљно и храбро бори са проблемима на Космету

Желимо да будемо део Европе, али не по условима које нуде, каже патријарх српски Иринеј. - Децу вакцинисати, СПЦ није против трансплантације.
среда, 04.04.2018. у 20:00
Патријарх српски Иринеј (Фото И. Милутиновић)

Косово и Метохија је наша највећа рана, каже српски патријарх Иринеј и истиче да му је драго што види да се врх државе озбиљно и храбро бори са проблемима на том простору.

„Драго ми је што се врх наше државе озбиљно и храбро бори са проблемима КиМ. А чини ми се да се мало и ситуација у свету мења. Нема  неког великог корака али је то ипак присутно. Добијамо утисак да се они мењају у корист нашег народа. Какве ће плодове то донети, остаје да се види”, рекао је патријарх.

Не сумња, каже, у велики напор који чини државни врх да одоли том, како каже, великом искушењу и да поједине земље промене своје мишљење и ставове о Косову и Метохији.

„Верујем да ће њихов напор донети плода, као што верујем да ће многе државе које су се показале као тешки непријатељи видети ситуацију и да ће заузети другачији став”, рекао је паријарх у интервјуу за ТВ Храм.

Нажалост, истиче патријарх, КиМ је наша велика рана.

„Оно што се данас дешава на КиМ, данашње страдање Срба, православља на КиМ можда је највеће у односу на страдања која су била у прошлости. Мислим, не грешим, да је садашње страдање православља на КиМ највеће страдање у историји”, навео је патријарх Иринеј.

Као једну од великих трагедија наводи то што је народ прогнан са КиМ и чини му се, каже, да је садашњи егзодус можда највећи у историји КиМ.

Децу вакцинисати, СПЦ није против трансплантације
Став Цркве је да деца треба да буду вакцинисана, али да истовремено родитељи треба да буду довољно добро информисан о природи вакцине, рекао је патријарх српски Иринеј и додао да Црква нема ништа против трансплантације органа, али под одређеним условима.
„Надамо се да је данашња медицина достигла то савршенство да понуди нешто корисно за очување живота”, рекао је поглавар СПЦ у васкршњем интервјуу за ТВ Храм.
Он каже не може ни да замисли да би медицина могла да измисли нешто чиме би путем вакцине убијала.
Нажалост, додао је, има и таквих случајева, али то су чинили непријатељи другој страни.
„Али у једном мирном времену мислим да све оно што медицина нуди треба прихватити, јер она жели да помогне онима који имају потребе за помоћи ове врсте”, казао је и истакао да је „став Цркве да деца треба да буду вакцинисана”.
Према његовим речима, Црква има став и када је у питању трансплантација органа.
„Имајући у виду речи Христове записане у Јеванђељу да нема веће љубави од оне ако неко да живот свој за ближњег свог”, рекао је први међу једнакима, истакавши да пресађивање органа здравих и давање болеснима је велико дело анђеоске љубави и ту Црква нема ништа против.
„Црква подржва такво мишљење и такав став, само поставља неколико услова, а то је да давање органа буде драговољно, драговољно од оних који дају и који га примају. Исто тако да се води рачуна да се не доводи у питање живот дародавца, да буде без опасности, а то је данашња медицина свакако у могућности да уради”, навео је патријарх.

„Нажалост, неке државе које смо сматрали пријатељима, показало се да нам то нису били или то бар данас нису. И то је велико разочарање и извесно отрежњење због неких ствари, да не кажем заблуда”, навео је патријарх.

Први међу архијерејима истиче да не може да замисли Србију без КиМ.

„Србију без Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и других светиња наших, нити Косово које је заливено крвљу оних који су га бранили од непријатеља и који су оставили своје кости на тој светој земљи, да једнога дана не буде Србија”, рекао патријарх.

Црква се, каже, нада да то нећемо доживети.

Иринеј: Став Цркве по питању КиМ јасан као дан, као сунце...

Став Цркве по питању Косова и Метохије је јасан, јасан као дан, као сунце, јер СПЦ је своју историју почела на том простору, на којем је Пећка Патријаршија била и остаје резиденција српских патријараха и Српске цркве, поручио је српски патријарх Иринеј.

У васкршњем интервјуу за ТВ Храм, патријарх пита колико се Српска црква нада помоћи једне исправне политике света у коме живимо и одговара да се Српска црква нада само у своје свете на Косову и Метохији.

На КиМ су света тела Стефана Дечанског, тамо су, каже, тела многих српских архиепископа и патријараха, али и многих светих мученика, који су се жртвоали за КиМ.

„Верујемо колико у овај свет, толико у помоћ Божју и небеске Србије да Косово не оде у руке, нажалост, нехришћана. Прича њихова да им је стало до наше светиње је само прича. Историја зна какви су односи били и шта су многи нехришћани чинили на КиМ”, навео је патријарх.

Подсетио је да су многе цркве порушене, многи протерани, а да не говоримо, каже, шта се десило у нашем времену.

„ Колико кућа је спаљено и уништено, колико имања уништено, колико црква спаљено и срушено. А то све сведочи да је Косово отишло у нечије руке друге да ту нема места и опстанка српском народу. То није прича, томе сведочи историја, а поготово историја после догађаја и оног чему смо сведоци у нашем времену”, рекао је патријарх Иринеј.

Црква нема милости према дилерима дроге
Патријарх српски Иринеј изјавио је данас да су Црква и народ изненађени и дубоко потресени случајем дроге међу свештенством и истиче да смо сви ми само људи подложни многим слабостима, па и свештеник је, каже, човек.Међутим, истиче, Црква за такве људе нема милости.„Они су се огрешили о животе људи. Они који треба да се моле Богу и за здравље за спасење своје пастве и свога народа да се ставе у службу да дистрибуирају тај отров, ту смрт, практично, немају места у Цркви”, рекао је патријарх у васкршњем интервјуу за ТВ Храм.Каже да он и Црква очекују да надлежни епископи свештеника који су умешани у дистрибуцију дроге учине оно што Црква сматра да треба да се учини.„Ту не може бити милости, за многе друге слабости људске можемо имате разумевања али за такве ствари које су мотивисане коришћу јер они су добијали корист од те делатности, нема милости ни разумевања”, казао је први међу једнакима.Сматра да у тим случајевима нису криве институције, већ да је у питању човек.„Кад човек изгуби квалитет човека и личности и када се препусти другим интересима, светским или телесним, онда заиста прекида сваки разговор. На срећу то су ипак изузеци, надамо се изузеци, али ето живимо у таквом времену где је присутно свако зло и свака негативност која као што видимо не мимоилази ни војску ни Цркву”, река је патријарх.Зато, истиче патријарх, и Црква и војска са своје стране мора да зазме исправан став према деликвентима.„Ја не могу, нити сваки нормалан не може да схвати да свештеник се спусти тако ниско и да се стави у службу онијх који том трагедијом која се назива дрога, уништавају углавном млади свет”, рекао је патријарх.Истакао је да без обзира да ли је то млад или старији свет, тако нешто се не може никада одобрити ни онима који то чине ни онима који то разносе, а најмање да то учини свештеник.„Сви смо ми људи и подложни многим слабостима, па и свештеник који је човек, али Црква за такве људе нема милости”, поручио је патријарх.

Зато ће, поручио је, Црква увек стати у одбрану Косова и Метохије, наших светиња и многобројног народа који је тамо остао.

„Њих морамо помоћи да опстану тамо и мотивисати оне који су напустили КиМ, а нису га напустил од 'златих колача', да се врате својој постојбини, својим коренима, светињама и гробљима. То ће бити напоран труд и подвиг, али верујемо да неће остат без плода”, навео је патријарх СПЦ Иринеј.

Желимо да будемо део Европе, али не по условима које нуде

Српска православна црква је данас и у прошлости била врло блиска Руској цркви и руској историји, желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде, поручио је патријарх српски Иринеј и запитао: који би домаћин дао велики део своје отаџбине само да би ушао у неки савез.

„Богу хвала Русија данас није на коленима, Русија је мирољубива земља и имаће разумевања за наше потребе као и раније што је имала и, ако то и буде потребно прискочиће нам у помоћ”, рекао је српски патријарх Иринеј у васкршњем интервјуу за ТВ Храм.

Патријарх је запитао који је то домаћин и државник који би дао један велики део своје отаџбине да уђе у неки савез.

„То је ван памети. Ја се надам да ће врх наше државе учинити све да одоли том искушењу, да нађе 'модус вивенди' како да успостви односе са тим народима, али мора да зна и народ наш да нам је Русија увек била пријатељ и у свакој невољи и искушењу”, рекао је патријарх.

Наше невоље су, каже, врло велике и када је тако треба да се обратимо ономе који нам пружа руку, коју ћемо ми да прихватимо.

„Ми смо и данас и у прошлости врло блиски Руској цркви и руској историји. Те историјске везе почињу од Светога Саве. Од тада па до дан данас ми Русе осећамо као свој народ који нас сједињује, припадамо једном словенском народу, једној вери, цркви и једној историји. Много пута су Руси у најкритичнијим тренуцима у нашој историји стали иза нас, помагали нам”, навео је први међу архијерејима СПЦ.

Истина, каже, било је адеквантних одговора и од Срба према Русији.

„Дакле увек смо били блиски. Нама нису страни не европски народи. Ми смо у Европи. Ми смо део Европе, део културе еврпских народа. Дали смо свој удео тој култури и наравно користили се плодовима те културе, чиме се и поносимо”, јасање патријарх.

Европа је, каже, бар до данас била хришћанска Европа, а шта ће бити у будућности остаје да се види.

„Има знакова као да се Европа хлади према хришћанству. Њу насељавају многи народи који су везани за своју веру и остаје да се види каква је будућност европских народа. Ми смо блиски томе народу, желимо заједницу са њима”, истакао је патријарх Иринеј.

Указао је да им нисмо чнили зло, али да смо, нажалост, доживели, бар у наше време, тешко зло и неправду.

„Доживели смо да су нас они које смо сматрали пријатељима уништавали, кажњавали, рушили и палили и зато морамо бити обазриви када се оријентишемо коме бити ближи, а коме бити даљи. Желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде”, поручио је поглавар СПЦ.

Патријарх: О предлогу промене Устава СПЦ на мајском Сабору

Патријарх српски Иринеј најавио је данас да ће на пролећном заседању Сабора бити изнета мишљења и ставови о предлозима за промену Устава СПЦ, али не верује, каже, да ће тај највиши црквени акт тада бити и усвојен, већ ће то каже вероватно бити наредне године.

У васкршњем интервјуу за ТВ Храм, патријарх каже да Устав није догма, већ да регулише живот, а да живот пише Устав.

„Наравно, заснован је на принципима - канонским, правним, моралним и Црква је позвана да то регулише кроз Устав и свој закон”, навео је први међу архијерејима.

Каже, лично сматра да је важећи Устав СПЦ добар и подсећа да су на њему радиле познате личности из области Цркве, канонисти и правници, као и лаици, који су упућени у материју.

Подсетивши да је актуелни Устав донет 1931., патријарх каже да су се чуле приче да је захтев за његову промену дошао под утицајем Карловачке митрополије, овог или оног...

„То су приче без аргумената. Али као што рекох то није догма. Има ствари које време доноси и односи собом”, каже патријарх и подсећа да је већ било таквих случајева после, како каже, тзв. ослобођења.

Неке ствари су, објашњава, измењене тада и мање-више, биле су материјалне природе, што је било оправдано.

Касније се појавило мишљење да неке ствари у садашњем Уставу треба променити.

„На томе се радило пет шест година, последње време је реактивирано и дошли смо до једног предлога. То је само још увек предлог. Позвани су епископи добили су тај предлог да простудирају и да дају своје мишљење”, каже патријарх и објашњава да је у њему задржана суштина актуелног Уства.

Лично, каже, том питању још није поклонио дужну пажњу.

„Изаћићемо са својим мимшљењима, а да ли ће Сабор то да прихвати, јер биће приговора... Мислим да неће моћи ове године, тако да ће то вероватно бити наредне”, казао је патријарх Иринеј.

То је, додаје, његово мишљење, а да ли ће бити тако - видећемо.

(Танјуг)


Коментари0
d8f70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља