На месту где је 88 година стајао Споменик захвалности Француској у парку Калемегдан сада је скела. Бронзана скулптура уклоњена је са постамента и премештена само неколико метара даље. Изнад ње ће, како сазнајемо у Заводу за заштиту споменика културе, бити изграђена нека врста монтажне хале у којој ће се радити обнова. Радови обухватају демонтажу, санацију, консолидацију, конзервацију и поновну монтажу скулптуре на рестаурирани камени постамент.

– Због величине скулптуре и њене важности одлучено је да се реконструкција ради на само неколико метара од постамента. Санацију ће радити Зоран Кузмановић, наш врсни вајар. Предвиђено је да он отклони све неправилности које је зуб времена нанео овом врло важном спомен-обележју. Уговором је предвиђено да посао буде завршен до 10. августа – каже Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе.

Споразум о обнови Споменика захвалности Француској потписан је између влада Републике Француске и Републике Србије 25. априла 2017. године.

Завод за заштиту споменика културе града Београда, с једне стране, и амбасада Француске у Србији, као и Удружење за неговање културе сећања „Le souvenir Français” с друге, 13. новембра прошле године у амбасади Француске у Београду потписали су споразум о субвенцији. Француски допринос у укупном износу од 208.300 евра средствима употпуњује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије у износу од 22.000.000 динара.

Уклањање бронзане фигуре са постамента није протекло баш лако.

– Када смо кренули са одвајањем скулптуре од каменог постамента, суочили смо се са проблемом. Иван Мештровић, који је аутор овог ремек-дела, да би учврстио скулптуру са постољем, сипао је око пет тона бетона. Бетон се зауставо у доњем делу постамента и доњем делу скулптуре – прича Вучковићева.

Највероватније је овај „сусрет” два материјала – бетона и бронзе – утицао и на промене, односно пукотине на споменику, јер бетон и бронза различито делују на спољне услове. Прва оштећења на њој забележена су давне 1963. године.

– Због тога смо одлучили да лагано кренемо у отклањање бетона из бронзане скулптуре. Када смо је ослободили тог терета, уз помоћ дизалице скулптура је подигнута и спуштена на посебну платформу где ће се радити рестаурација – истиче Вучковићева.

Обнова Споменика захвалности Француској ради се како би се обележио значајан датум – 100 година од завршетка Великог рата.

Израз захвалности српског народа за помоћ у току Великог рата

Споменик захвалности Француској монументални је споменик националног карактера. Прве идеје за његову изградњу појавиле су се 1921. године као израз захвалности Француској за помоћ у ратном периоду. Добровољни прилози за његово подизање прикупљани су у целој држави. Изградња је у великој мери финансирана добровољним прилозима Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

Споменик захвалности Француској, рад Ивана Мештровића, откривен је 11. новембра 1930. године. Централна женска фигура симболише Француску која усред рата јуриша у помоћ Србији. На источној страни постамента постављена је барељефна композиција „Сорбона”, са представом женске фигуре која симболише просветну помоћ Француске српској омладини у току и после Првог светског рата, док се на западној страни налази композиција „Ратници”. Она представља сарадњу српских и француских војника у току Првог светског рата. Барељефе су, према Мештровићевим цртежима, извели његови ученици, вајари Франо Кршинић, Антун Аугустинчић, Грга Антунац, Шиме Дујмић и Орландини. Радове на изради ових рељефа водио је Франо Кршинић. На преостале две стране постамента стоје натписи „Волимо Француску као што је она нас волела” и „A la France”.

Споменик захвалности Француској проглашен је за споменик културе 1965. године, а 1983. проглашен је за добро од великог значаја за Републику Србију