уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Касаба у Њујорку

Аутор: Александра Куртешчетвртак, 05.04.2018. у 08:24
Прича о пријатељству, љубави и самоћи премијерно на сцени Звездара театра (Фото Ж. Јовановић)

Из домовине у туђу земљу потерала их је нека мука. Руски новинар, француска уметница, полицајац из Мексика, манекенка из Венецуеле и јапи Јеврејин обрели су се у најважнијем граду на свету – Њујорку, који прети осамом, јер су сви људи иако упућени једни на друге отуђени и не познају се. Случајно, као у каквој касаби, они се састају у тренуцима предаха, у једној кафани у којој ради Сарајлија. Он је главни приповедач.

Говори о истинском пријатељству, школским друговима и о много чему другом у СФРЈ док је није сломио рат и однео све у неповрат осим љубави, она је опстала упркос лошим временима. Сваки гост износи своје парче прошлости коју склапа попут пазли у представи „Осама – касаба у Њујорку”. Овај комад премијерно је изведен на сцени „Данило Бата Стојковић” Звездара театра.

Режију је, према роману Владимира Кецмановића, потписао Дарко Бајић, он је са Костом Пешевским урадио и адаптацију текста, подсетивши да је овој представи пришао из једног другог угла у односу на угао из којег се тој истој причи прилази у роману.

– То је за мене била прича о генерацији мени блиској, која је из безбрижног одрастања у Југославији ушла право у крвави рат. Неке је послао директно у смрт, неке у емиграцију, а неке оставио овде да живе суочени с последицама трагедије коју су преживели. Радећи ову представу покушао сам да дођем до одговора да ли за моју генерацију постоји могућност прочишћења од рана или до тог прочишћења могу да дођу тек следеће генерације, наша деца – запитао се Бајић.

Сценографију је урадила Весна Поповић, а костимографију Драгица Лаушевић. Композитор је Дејан Пејовић.

Публика је уживала у комичним ситуацијама које су стварали млади глумци на сцени Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Исидора Симијоновић, Амар Ћоровић и Бранко Јанковић.

Њима је био изазов да оживе једно време о коме су слушали од својих родитеља. Ова трагикомедија која се одвија у њујоршкој кафани осим смеха покреће и низ питања о ономе кроз шта пролазе људи тражећи у туђој земљи сигурнију будућност. У низу различитих искушења они упадају и у мрежу усамљености. Ипак, нису губитници, већ истински борци за свој живот, емоције и простор у коме живе.


Коментари2
54cd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Podržavam naše autore pisce na repertoaru naših pozorišta ali je evidentna kriza AUTORSTVA i u režiji ali i dobrim scenarijima kod domaćih autora što je posledica komercijalizacije umetnosti i decenijskog terora mas medija koji su nas medijski prostor kontaminirali i preplavljivali šundom, kičem i NE kulturom današnji svet je nažalost refleksija svega toga.
Popić Milenko
Umjetnost nije komercijalizovana. Subkultura jeste. Tačno je da ju porodila komercijalizacija. I prije nego što je javnom prostoru neoliberalizam prijavio i "kulturni kapital", kao jedan od najoštrijih zuba u razjapljenoj čeljusti novca, koja, tvrdi jedna obrazovana beogradska profesorka sociologije kojoj ne daju da se, iz izgnanstva, vrati kući, vodi samuoništenju. Mada bih kad su u pitanju filmovi Pljačka Trećeg rajha i Balkanska pravila, komercijalnom interesu dodao i nesumnjiv talenat reditelja da napravi bezvrijedne, sladunjave filmove, koji će se, baš zato, dobro gledati.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља