петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Суд није оборио кредит у „швајцарцима”

Правоснажном пресудом одбијен захтев за раскид уговора дужнику у овој валути због промењених околности
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 05.04.2018. у 09:44
(Фото Д. Јевремовић)

Уговор о кредиту у коме је критеријум за индексацију швајцарски франак није пао на суду. Наиме, Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду којом је одбачена тужба за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке. Истовремено одбијен је тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка.

Ово је правоснажна пресуда, али тужиља још увек има право да уложи ванредни правни лек Врховном касационом суду. Наиме, Грађанско одељење судске праксе Апелационог суда у Београду у саопштењу је указало да се у овом случају „ради о 'пилот пресуди' – првој пресуди, која је експедована из суда, јер се очекује да незадовољна странка уложи захтев за ревизију како би Врховни касациони суд (ВКС) заузео правни став о овим спорним питањима”.

До доношења одлуке ВКС, судијама овог грађанског одељења предложено је да застану са одлучивањем по жалбама ради једнаког поступања у једнаким стварима, које се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу, наводи се у саопштењу Апелационог суда.

У овом случају уговор о стамбеном кредиту у швајцарским францима закључен је 3. јануара 2008. године, а тужиља се обавезала да ће кредит враћати у месечним ратама са каматом по променљивој номиналној каматној стопи од 6,3 одсто на годишњем нивоу на дан закључења уговора, која представља основну каматну стопу банке увећану за маржу банке.

Међутим, тужбом од 16. децембра 2015. године корисница кредита је тражила од суда да утврди да је уговор ништаван, тврдећи да одредба о камати представља битан елемент уговора о кредиту, а закључењем анекса уговор није постао пуноважан јер одредба о камати „угрожава” опстанак читавог уговора о стамбеном кредиту.

Потврђеном пресудом Вишег суда у Београду одбачена је тужба у погледу тог захтева „због недостатка правног интереса јер је одредба о камати анексом уговора измењена и усаглашена са законом”.

Виши суд је одбио и евентуални тужбени захтев за раскид уговора о стамбеном кредиту због измењених околности, јер према ставу тог суда за то нису испуњени ни објективни ни субјективни услови.

Апелациони суд је овде закључио да промена валуте курса швајцарског франка није неуобичајена појава ни на домаћем ни на међународном девизном тржишту, напомињући у својој одлуци, да се раст курса било које валуте, па и швајцарског франка, у односу на динар, који се већ догодио у прошлости, могао предвидети.

 – Ово посебно када се има у виду историјско кретање вредности динара у односу на немачку и остале валуте у протеклим деценијама, јер је опште познато да је депресијација динара током хиперинфлације у периоду од 1992. до 1994. године постојала на дневном нивоу и иста је износила преко 300.000.000 одсто, навео је Апелациони суд.

Додао је да код такве „историје” кретања курса динара у односу на светске валуте у блиској прошлости, депресијација динара у односу на швајцарски франак није непредвидива, те се то могло предвидети у време закључења уговора.


Коментари20
22027
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radoje zdravkovic
Da li su sudije Apelacionog suda upoznate sa presudama Vrhovnog kasacionog suda Rev 60/2016 od dana 27.4.2017. i Rev 321/2016. od dana 25.1.2017. kojom je u istovrsnom sporu zauzet stav vezan za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, gde je identično ovom slučaju, ukinuta presuda Apelacionog suda Novi Sad kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora? Da li se ovakvim saopštenjem sa sajta Suda, zapravo pokušava formiranje mišljenja šire javnosti u ovom veoma bitnom pitanju za 20.000 porodica u Srbiji, koje se na ovaj način obeshrabruju na ostvarivanje sudske zaštite, na koju po Ustavu i zakonu imaju pravo?
m s
Da li bi bila spekulacija da je fvajcarac pao? Ne, nego bi se likivalo, kao i u vreme komunizma dok se pljackala drzava, pa kad je bankrotirala napravili smo rat. Hocemo li opet tako!? Hocemo pravnu drzavu, ali da ne pistujemo ugivore, kad to nama ne odgivara. Jos nam je i drzava zato kriva sto nas nije sprecila u nasoj nameri da mesetarimo, pa izgubili!
Radoje Zdravkovic
Da je svajcarac pao ne bi se likovalo jel se banka vrlo dobro ogradila, u ugovoru od takve situacije. Znaci isli su vrlo dobro pripremljeni u kradju velikih razmera.
Препоручујем 19
Radoje Zdravković
Da li su sudije Apelacionog suda Beograd upoznate sa presudama Evropskog suda pravde C 186/16, C 119/17 i C 126/17, kojima je ništavom proglašena valutna klauzula u CHF, a koje su dužni da primenjuju u skadu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju? Da li su sudije Apelacionog suda Beograd upoznate sa presudama u zemljama regiona koje imaju sličan ili gotovo identičan pravni sistem i pravno nasleđe kao Republika Srbja, a kojima su CHF ugovori proglašeni u potpunosti ništavim, ili je ništavom proglašena valutna klauzula u CHF (presude u Soveniji, BIH, Rumuniji, Grčkoj, Nemačkoj)? Da li znate, da nakon poslednje „pilot presude“ koju je donelo veće Apelacionog suda Beograd, samo sudije tog veća u ČITAVOJ EVROPI smatraju da su CHF ugovori potpuno zakoniti te da rast kursa franka od 130% u odnosu na dinar i 70% u odnosu na evro, ne predstavlja promenjene okolnosti na štetu korisnika kredita?
Pera Djur
Ovo je dobra vest zaduženima jel su jedan korak bliže sudu u strazburu.
Mile
Nema šanse da će neko poništiti ugovore sklopljene obostrano dobrom voljom. To nije komunizam u kome se država-banka mogla pljackati, pa država preko inflacije prelije dug dužnika na sve građane! Jedini stvarni problem je sto država sada toleriše viševalutno poslovanje, dok je dinar navodno valuta plaćanja. Jedna valuta obračuna, a drag valuta plaćanja. Tako se država sada štiti od mešetara koji hoće ponovo da je pljačkaju, što je isto tako nedozvoljeno. Zato, pamet u glavu pa pazite šta potpisujete! Nema ko da vas spasi od vas samih!!!
Препоручујем 2
Vesna Rajic-Kosteski
Finansijski imperijalizam je na snazi u Srbiji. NBS koju je osnovala drzava ne vrsi svoju funkciju ispravno vec se nametnula na vrhu kartela banaka nekada drustvenih cije akcije su mega lopovi kupili nepostojecim novcem korupcijom u Agenciji za osiguranje depozita. Na kraju godine NBS sa banakama deli dobit.Nase nekada drustvene banke su tajkuni pripojili ili kupili nepostojecim novcem pa je tako imovina svih nas postala imovina nekoliko njih. Bankama su imena promenili fransizom da zvuce strano.Realno oni kreditiraju nasim novcem. Krediti sa valutnim klauzulama u zemlji u kojoj je sredstvo placanja dinar je kriminalno. NBS ne moze dati podatke kako je koja banka terminski i kolicinski kupovala stranu valutu i to kod koje strane banke i koji su bili izvori tih sredstava kao i to da li je banka kreditor primenjivala negativnu kam.stopu koja se primenjuje u Svajcarskoj. Banke se nisu zaduzile u chfr ali su u chfr zaduzili klijente. Nema takve potvrde koje se mogu proveriti.NADA JE VKS.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља