недеља, 22.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:21
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ПРАГ

Тамо-амо по „златном граду“

Карлов мост, замкови, катедрала Светог Вида, Вацлавски и Староградски трг неке су од знаменитости чешке престонице, али туристе из целог света привлаче и мистичне приче иза барокних фасада
Аутор: Драгољуб Стевановићпетак, 06.04.2018. у 18:15
(Фото Пиксабеј)

Колико год у причи о неком граду покушали да заобиђемо историју, у Прагу је то немогуће. „Златни град” је препун историје, свака зграда прелепе фасаде у китњастом романтичарском или сведеном готском стилу повест је за себе.

Катедрала Светог Вида у делу града познатом као Храдчани највиша је тачка Прага и стециште и великог броја туриста који миле испод готске грађевине покушавајући да погледом дохвате врх њених торњева.

Под опсадом Јапанаца и Корејаца

Катедрала је ризница богате чешке историје. Пространом унутрашњошћу пролазе Јапанци, Корејци, Европљани у жељи да виде мноштво драгоцених предмета, од средњовековних слика до модерног обојеног стакла.

Храдчани су због свог положаја, на узвишењу изнад реке Влтаве, били средиште династије Пшемисловића. У 14. веку започета је изградња цркве посвећене Светом Виду и трајала је пет векова. Катедрала је завршена тек 1929. године.

У Прашком замку, највећем на свету, са хиљаду прозора који гледају на град, столује председник Чешке Републике. Заставе са капија краљевске палате скидају се када је председник одсутан из државе. Туристима је увек занимљива смена страже на западном улазу, у подне, када је церемонија пропраћена и музиком. Најпознатији владар Чешке је Карло Четврти, владар Светог римског царства, а овде је основан и први универзитет у средњој Европи који носи његово име.

Улице у Прагу нумерисала је још царица Марија Терезија 1770. године. Пре тога свака „боља” кућа имала је неки симбол, извајану фигуру, од којих су неке сачуване и данас на фасадама. По томе је посебно позната Нерудина улица кроз коју смо се и попели на Храдчане. Име је добила по чешком песнику и писцу из 19. века Јану Неруди.

Три виолине и ђаво

Овде су сада наслагане бројне галерије, занатске радње, пивнице и ресторани. Улица је живих боја, весела, блиставо чистог плочника који води узбрдо. После сваких десетак – петнаестак метара погледом улево или десно откривате нове фигура – ознаке кућа. Црвено јагње, златни точак... Три виолине представљају три демона у ноћи пуног месеца. Кажу да je ту живела породица која је од почетка 18. века израђивала овај гудачки инструмент, а када би га направили огласили би са три виолине. Данас је и у овој згради ресторан. И да не прескочимо, први у низу био је ђаво који се појављује више као варалица, мање као принц таме. Овде у Нерудиној улици само вас позива да ручате, али ако говоримо о ђавољим работама оне се у Прагу више везују за мењачнице и таксисте који су за туристе права искушења, посебно оне необавештене.

У Праг долазе са свих страна света, то је један од најпосећенијих туристичких градова, па је и Мека за преваранте. Туристичке агенције и организатори путовања деле путницима савете на шта треба да обрате пажњу и у којим мењачницама могу да мењају новац, а које треба да заобилазе. Врло је ризичан и такси. Неки ојађени туристи дали су и по неколико стотина евра јер је таксиметар радио као сам ђаво.

Улаз у Храдчане (Фото Драгољуб Стевановић)

Због ресторана, таксиста и мењачница, који руже слику „златног града”, Чеси су се бунили и чак организовали акције стајања испред прокажених мењачница и одвраћали туристе да мењају девизе. Угледни Чеси из света потписивали су апеле и тражили својим ауторитетом да власт сузбије ове појаве.

После разгледања Храдчана већина туриста враћа се на Староградски трг преко Карловог моста, једног од симбола града. Кроз историју дугу 600 година претрпео је неколико разарања. Вековима је био једини мост у Прагу. Украшен је барокним скулптурама, а атмосферу улепшава и много уличних забављача, продаваца ситних уметнина и сувенира.

На Староградском тргу су сувенирнице, баште и кафићи и барокне зграде. Ту је још у 11. веку била пијаца. Тинска црква је једна од знаменитости, као и споменик Јану Хусу са натписом „Истина ће победити”. Хус је упамћен по покушају да изврши реформу цркве, али је сурово погубљен. Спаљен је на ломачи 6. јула 1415. године и данас је тај датум један од чешких државних празника.

Вацлавски трг познат је по томе што су се на њему одигравали сви догађаји из савремене чешке историје. Баш на овом тргу успели смо да видимо градилиште на којем машине почињу градњу неког новог објекта, а око њега је заштитна ограда облепљена фотографијама са најзначајнијих догађаја у двадесетом веку. Од уједињења Чешке и Словачке, немачке окупације, руских тенкова, до „плишане револуције”. Овим простором ипак доминирају статуа Светог Вацлава на коњу и импозантна зграда Народног музеја који на врху Вацлавског трга са својом позлаћеном куполом представља круну најважније улице у главном граду.

Богатство и луксуз

Савремени Праг одише богатством и луксузним излозима са страном фирмираном робом и тако на неки начин спаја дугу историју са потрошачким бљештавилом. У главном граду чешке снимљени су и филмови „Амадеус”, „Немогућа мисија”, „Борнов идентитет”...

Праг није само царски и краљевски, он је ексцентричан по свом музеју справа за мучење, изложби паукова и шкорпија, па и по својим „уклетим местима”. Легенда каже да је неки трговац одсекао главу својој заручници, али да би ушао у туристичке проспекте ту легенди није крај – трговац, заправо турски досељеник, са девојачком главом у рукама и даље лута около. Ако желите још тога, извесни Михаил Фриц са белим огртачем сачекаће вас испод Астрономског сата и повести у истраживање прашких мрачних тајни.

Мада већина туриста ипак бира кобасице, палачинке или колач трделник (код нас знан као „оџак”) као припрему за вечерње уживање у пиву.


Коментари0
565ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља