среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ У СУБОТУ 07. АПРИЛА

Светска врана од слова

четвртак, 05.04.2018. у 18:32

ПУТОПИС ИЗ ЈУЖНЕ ИНДИЈЕ (1)

Шта сам радио у Кочлију? Руковао сам се са недодирљивим, јео кувана јела за доручак, возио сам се левом страном улице, понекад у оним скутерима троточкашима. Улазио сам босоног у цркве, хинду храмове и у синагоге. То је обичај који су хришћани и Јевреји примили од суседа. Најважније, био сам гост Међународног књижевног фестивала у Керали

Хајде да путујемо. Од Самаре до Астане. Од Минска до Линца. Од Бандар Абаса до Чандигара. Од Шираза до Лара. Од Уфе до Бишкека. Од Рејкјавика до Кашгара. Од Београда до Кочија.

Јужноиндијска земља Керала пуна је зелених обронака где се гаји чај, кафа, ђумбир, кардамон, цимет…То је земља каучукових дрвета, марксизма, скоро пуне писмености. Кажу да им је хришћанство донео Свети Тома. У Керали се дешава роман Бог малих ствари Арундати Рој.  (– Поштујте снагу – посаветовала нас је она. – Никад моћ.) У Кочију нас је изненадило обиље вода, залива, канала, које смо више пута прелазили при одласку на фестивал. У Кочи су долазили кинески и арапски трговци. У том месту раног контакта са Европљанима, Холанђани су заменили Португалце, а Енглези Холанђане. Трагови су остали за свима. У цркви светог Фрање налази се празан гроб Васка де Гаме. Кости су, ако се не варам, сахрањене у Пантеону у Лисабону.

На улицама су нас дочекали Христ и Маркс, скутери, натписи Proud to Be Malayalam. Гледао сам шиљке на старим крововима („недовршеним” како би се створила промаја) и зграде поцрнеле од влаге. Свети Ђорђе је личио на Кришну. Његова аждаја, са мртвим очима, била је направљена од старих кофера. Промицале су китњасте цркве, налик на јужноамеричке. Банана листови вирили су из дворишта. Меснато лишће било је пуно зеленила и светла.  

Владимир Пиштало

НАША ТЕМА: УМЕТНИЧКА УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ

Вапај за смислом

Предлог да Драгица Николић супруга бившег председника Србије, постане почасни члан Удружења ликовних уметника Србије због средстава које је донирала овом удружењу, отворило је и питања– како опстају уметничка удружења у Србији, како се финансирају, какав квалитет програма остварују, да ли су то окоштале институције са баластом чланства које нередовно плаћа чланарину, ко је биран за почасне чланове...

Мозаик (не)времена

У медијима је створена таква атмосфера да се просечном љубитељу лепих уметности чини како од исхода заседања скупштине Улуса не зависе само судбине једног почасног чланства и једног уметничког удружења, него и судбина целе једне државе!

Одлуком руководства Првог програма Радио Београда, из програмске шеме недавно је уклоњен „Мозаик времена“. Ова веома слушана емисија годинама је била недвосмислен и упозоравајући времеплов који је својим садржајем најширу јавност подсећао на све оно што су домаћи политичари изјављивали у различитим приликама и временима. Такав једноставан и ефикасан вид борбе против пилећег памћења (како је гласио слоган ове укинуте радијске емисије) очигледно је сметао онима који се доследно залажу за слоновски заборав. Заиста је већ било постало помало непријатно слушати људе из актуелне владајуће номенклатуре како пре само неколико година јавно износе ставове који су у потпуности супротни политици за коју се данас тако здушно залажу.

Али, док је уклањање „Мозаика времена“ прошло без снажније реакције јавности, постављање једног правог мозаика на зид угледне београдске уметничке галерије не престаје да изазива лавину свакојаких реакција.

Вуле Журић

 

У сенци почасног чланства

Спонзори су и раније били присутни као финансијери неких уметничких монографија и изложби Улуса, али није забележено да су на пример Богољуб Карић или представници тадашње Инвест банке као донатори појединих пројеката постали почасни чланови

(Карикатура Драган Стојановић)

Да се није „догодила“ Драгица Николић и њен мозаик, Бијенале савремене црквене уметности које је организовао сликар Горан Јовић, а предговор у каталогу писао Милета Продановић, добило би вероватно тек статус вести у појединим новинама. Изложба је, ипак, остала у сенци „почасног чланства“.

„Случај“ Драгице Николић бацио је светло на прилично тамну „биографију“ Улуса, бар кад је реч о последњим деценијама. Пад квалитета програма, недостатак новца за штампање монографија и организацију изложби добитницима некад гласовитих награда Златно перо, Златно длето и Златна игла на Пролећној и Јесењој изложби Улуса, „туча“ око заузимања  руководећих места у удружењу, па уз то борба колега за преузимање печата, заузимања просторија, избацивање чланова, судски спорови...

Иако броји око 2.446  чланова, критеријум квантитета превладао је критеријум квалитета. Чланарину плаћа свега 560 чланова.

Изложбе у организацији Улуса одржавају се у Галерији Улуса у Кнез Михаиловој улици и у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану који је последњи пут реновиран 1976. године! На градском конкурсу за финансирање пројеката за ову годину ово уметничко удружење добило је укупно 380 000 динара за изложбе у Цвијети Зузорић и галерији Улус. Недовољно.

Марија Ђорђевић

 

А од Азербејџана – грејалица

Почасни чланови УКС-а били су Љуба Тадић, Михаило Ђурић... а почасни члан по позиву је рецимо Петер Хандке. Од 2009. у почасне чланове УКС је уврстио и Мићу Јовановића, ректора Мегатренд универзитета 

Чувена адреса: Француска 7, седиште УКС и СКД (Фото Драган Јевремовић)

Толико злоупотребљавам своје пријатеље да је то већ прешло у анегдоту. Кад идем улицом, вичем: „Пријатељу, стани да причамо, не тражим ти ништа.“ Тако говори Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, одговарајући на питање о положају уметничких удружења и томе да ли су им за опстанак неопходне донације, попут оне од неколико хиљада евра које је Улусу недавно уплатила Драгица Николић, предложена за почасног члана удружења.

– На конкурсу Министарства културе наше удружење је добило 2.267.000 динара. Од Града Београда нам је припало 150.000 за Трибину Француске 7, у оквиру које сваког радног дана представљамо књиге. За зборник са Међународних сусрета писаца и специјално издање Књижевних новина определили су нам 150.000 динара, а за Међународне сусрете писаца 300.000 динара. Знате ли колико данас кошта смештај у хотелу за 30 писца из иностранства? Увек морамо да молимо хотеле за попуст и тражимо најјевтиније решење – започиње причу Радомир Андрић, који у овом удружењу ради волонтерски.

Уколико појединац значајно унапреди положај књиге и допринесе афирмацији књижевност стваралаштва код нас и у иностранству, може да постане почасни члан УКС-а. Почасни чланови УКС-а били су Љуба Тадић, Михаило Ђурић... а почасни члан по позиву је рецимо Петер Хандке. Од 2009. у почасне чланове УКС је уврстио и Мићу Јовановића, ректора Мегатренд универзитета

Мирјана Сретеновић


Коментари2
e8ab4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prof. Gordana Radović
Grad u kome se još uvek nalazi nadgrobna ploča velikog moreplovca Vaska da Gama ( ne i posm.ostaci) zove se COCHIN/kočin
zoran stokic
"vapaj za smislom"....Uz ovu temu najbolji pratilac bi bila kapitalna knjiga: Viktor Frankl (1905. -1997.) “Man’s Search for Meaning” ("Čovekova potraga za smislom"). Njegova "Logoterapija" ("logos" – smisao) je usresređena na smisao čovekove egzistencije i njegovo traženje tog smisla. Nastojanje da se u životu nađe smisao je po Franklu primarna motivaciona snaga, nasuprot principu "zadovoljstva" (volja za uživanjem) koju je akcentovala klasična Frojdova psihoanaliza i nasuprot Adlerovoj "volji za moć". Prema Franklu "smisao" nije isti za svakog čoveka, već je za svakog jedinstven i specifičan i svako od nas mora da ga pronađe i ispuni ga - kako bi zadovoljio svolju vožu za smislom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља