понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

И без споразума СРС и ДСС никад ближи

Аутор: Марко Р. Петровићпонедељак, 21.04.2008. у 22:00
Могућ постизборни савез: Војислав Коштуница и Томислав Николић (Фото Фонет)

Иако представници Демократске странке Србије и Српске радикалне странке упорно демантују да су већ потписали споразум о формирању коалиције после избора 11. маја, аналитичари, који су раније одбацивали могућност сарадње радикала и „народњака”, сада се слажу да је ова опција врло реална.

Тешко је, међутим, утврдити да ли је информација о савезу два Војислава – Коштунице и Шешеља, која се појавила у појединим новинама, заиста тачна или су је лансирали спин доктори из конкурентског табора.

Наиме, тезу да да ова прича није сасвим без основа, подгрејала је промена става Томислава Николића, заменика председника СРС, који последњих дана отворено позива Војислава Коштуницу да бира хоће ли за ДСС у влади са радикалима тражити место премијера или већину министара.

Одмах по расписивању избора, међутим, Николић је говорио да радикали, уколико као јачи партнер буду улазили у неке коалиције, сасвим сигурно неће препустити место председника владе. У медијима су се одмах појавиле спекулације да је до промене става дошло по налогу Шешеља.

На причи о стварању „осовине” ДСС–СРС нарочито инсистирају представници партија окупљених око ДС-а, који на овај начин практично узвраћају ударац ДСС-у, који, опет, Листу За европску Србију – Борис Тадић назива коалицијом Чанак – Динкић – ДС.

Најпре је у емисији „Полиграф” Телевизије Б92, 14. априла, Драган Шутановац, потпредседник ДС и министар одбране, рекао да он може да пита „као што неки људи из ДСС-а постављају сваког дана питање, да ли је истина да се Војислав Коштуница чуо са Војиславом Шешељем прошле недеље и шта су разговарали сат времена и да ли су тад уговорили ту велику коалицију или не”. Шутановац је запитао и да ли је тај разговор вођен преко мобилног телефона Владе Републике Србије, „па смо ми као грађани платили тај телефон, или је то било на рачун Војислава Шешеља из Хага?”

Иако је Шутановац ово изговорио у форми питања, на сумњу у веродостојност информације о телефонском разговору Шешеља и Коштунице наводи чињеница да ниједан притвореник Схевенингена, па ни Шешељ, не може да прима телефонске позиве, већ искључиво сам мора да зове своје саговорнике са телефонске говорнице у притворској јединици. А ти позиви су, како је објашњено из Шешељевог правног тима, строго контролисани. Потом се у медијима појавила информација да је потписан коалициони споразум између ДСС-а и СРС-а, према коме лидеру народњака поново треба да припадне место премијера, а његовој странци министарства за за економију, правду и Косово и Метохију, док би заузврат влада ДСС-а и радикала „затражила од Трибунала у Хагу да Шешељу гарантује исте бенефиције какве је имао Рамуш Харадинај: могућност да се брани са слободе и да се за то време бави политиком”.

Наиме, ни Харадинај се није бранио са слободе, већ је био привремено пуштен из притвора до почетка суђења, када се, као и сви други оптужени којима се судило, поново нашао у притворској јединици трибунала у Схевенингену.

Тешко је онда поверовати да су радикали од ДСС-а тражили нешто што је неоствариво. Шешељ је, додуше, могао да буде пуштен привремено на слободу да, рецимо, оде на сахрану мајци, али он то једноставно није тражио, као што није тражио да до почетка суђења буде на слободи. Да је такав захтев упутио, хашки суд тешко би могао да одговори одрично, будући да је Шешељ у Хаг отишао добровољно.

Ипак, без обзира на овакве „рупе” у причи о потписаном споразуму између ДСС-а и СРС-а, већина познавалаца политичких прилика сматра овакав расплет најизгледнијим после избора 11. маја.

Зоран Аврамовић, научни саветник и социолог, истиче да „нема сумње” да је постизборна сарадња ДСС-а и радикала најреалнија варијанта, пре свега због „степена сагласности који влада међу овим странкама око државног и националног питања”.

– Са друге стране, између ДСС-а и ДС-а влада висок степен конфликтности. Делује ми просто немогуће да се ове две странке поново саставе. Пред њима би се опет нашле ствари око којих су се и разишли – каже Аврамовић за „Политику”.

Према мишљењу Аврамовића, „инструментализација Шешеља”, полази, од, како каже, „погрешне претпоставке” људи из ДС-а да ће тиме да компромитују могући савез СРС и ДСС.

Ипак, као што „народњаци” потенцирањем лидера социјалдемократа Војводине Ненада Чанка настоје да од демократа откину оне бираче којима је Косово приоритет, тако и ДС слоганом да је глас за Коштуницу, у ствари глас за Шешеља настоји да придобије оне изразито проевропски оријентисане бираче ДСС-а.

Зоран Стојиљковић, са београдског факултета политичких наука, сматра да је „употреба” Шешеља срачуната да би се утицало и на оне „неопредељене продемократске бираче”.

– Има доста људи којима је ДСС, рецимо, близак због ставова у вези са Косовом, али би у случају да заиста постоји договор између њих и радикала оценили да је „Шешељ превише за њихов стомак” и можда се окренули ДС-у – закључује Стојиљковић.

Стојиљковић се слаже да је коалиција ДСС-а и СРС-а веома изгледна, али се не слаже и са оценама да је то више- мање и једина могућност.

– Ја сам раније увек тврдио да је опредељење бирачког тела ДСС-а било препрека сарадњи ове странке са радикалима али чини ми се да су овог пута могућности формирања савеза ДСС-а и СРС-а у најмању руку једнаке шансама да се у власти поново нађу странке Бориса Тадића и Војислава Коштунице – каже Стојиљковић за „Политику”.

Он, међутим, упозорава да ће, ипак, све зависити од тога како ће изгледати парламент после 11. маја – да ли ће релативно најјачи бити СРС или ће странке које на изборе излазе на листи За европску Србију – Борис Тадић имати више посланика од радикала, да ли ће цензус прећи и Лдп… С обзиром на то да председник Србије нема обавезу да мандат за састав владе понуди најјачој странци у Скупштини Србије, већ ономе за кога процени да може да обезбеди парламентарну већину, тај однос међу странкама биће, према Стојиљковићевом мишљењу, веома битан.

– Уколико би странке око ДС-а имале релативну већину, то би и Тадићу, али и њима пружило могућност да додатно троше време за састављање владе, али и да „тестирају” остале странке, да гледају са ким би могли да склапају савезе – каже Стојиљковић.

-----------------------------------------------------------

Веља Илић први почео

Са употребом Војислава Шешеља у кампањи први је почео Велимир Илић који се, такође, показао као неко ко не познаје систем функционисања Хашког трибунала. Он је, наиме, као председнички кандидат ДСС-а и Нове Србије, на јануарским изборима, говорио да ће се, у случају избора Томислава Николића за председника, Србија „наплаћати телефонских рачуна”, јер би Николић пре сваке одлуке морао да зове Шешеља у Хаг да се консултује. Заменик председника СРС-а тада је, у нтервјуу „Политици”, оценио да то самопоказује „колико је незнање Велимира Илића”.

-----------------------------------------------------------

Нема одбране са слободе

Да је овакав споразум заиста потписан (а информација о споразуму наводно је потекла од функционера ДСС-а, који је о томе обавестио ДС), то би значило да радикали не познају или занемарују, начин функционисања суда у Хагу, који једноставно не предвиђа могућност одбране са слободе. Такво непознавање је већ мало вероватно.


Коментари36
1298b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bianca
Dok se filozofske debate nastavljaju izmedju Srba, postaje jasnije i jasnije da ce LDP dobiti podrsku raznih manjina, i da pokusaju kao Partija da predju izborni prag. Strani izborni savjetnici znaju da je bitno da manje grupe glasaju kao blok, i maksimalno koriste stoj brojcani potencijal. Isto tako, znaju da je apsolutno bitno da se Srbi razbiju na sto stana, i da glasaju na bazi svoje filozofije, ideologije i drugih uzvisenih ciljeva, za sve moguce partije i partijice. Na tome se radi, marljivo. Sve dok Srbi ne uspiju da dodju na vlasti u Srbiji, Srbija ce nastaviti put prema vlastitom samounistavanju --- od vanjske politike i odbrane do ekonomije i financija. Samo onda kada Srbija u stvari dobije pro-Srpsku vladu, moguce je ostvariti istinski napredak u odnosu sa manjinama. Sve dok su manjine nista vise nego potencijani materijal u rukama stanih manipulanata, nema sanse za zajednicki rad i napredak drzave. Prema tome, u interesi svih manjina u Srbiji je da daju glas za pro-Srpske stranke. Jer udica koju EU/US baca u njihovu sredinu je udica razora, i bijede za nove generacije nase dijece i unuka. Sada je pamet u glavu za sve one koji znaju da Srbija moze prosperirati ekonomski i drustveno, ako konacno dobije NACIONALISTICKU vladu. Nema nista negativnog u jasnom nacionalnom interesu. Taj interes je u ime svih gradjana Srbije. I da se konacno izbjegne ta udica na cijem kraju Srbija vec godinama visi. Nadam se da ce prije svega Srbi dobro promisliti, i da ce glasati za jasnu, Srpsku vladu sa jasnim nacionalnim interesima. I isto tako se nadam da ce svi drugi gradjani, pripadnici nacionalnih manjina i vjera, shvatiti da je svoja vlastita zemlja puno vrednija od strane propagande i laznih obecanja. Mir i prosperitet je cilj. Otvoriti KONACNO vrata trgovine Srbije sa Azijom i Bliskim Istokom je cilj. Procistiti vladu od korupcije i nepravde je cilj. Ali samo vlada nacionalnog interesa moze uspjeti.
Димитрије
Dragan,BGD , 23/04/2008, 15:10. Занимљив модел. Само се ту нешто не слаже. Све је црно или бело. По овом моделу: ако ниси наш, њихов си? Мора се призанти да је В. Коштуница занимљива личност. Шта га издваја од свих? Њему је занимање: стручњак за политику. Он то предаје студентима. Он живи свој посао где су многи залутали а иначе су вансеријске личности по својим квалитетима. То што је час ближи овима па онима је тумачење политике као персонализоване. Политика је наука а то што се код нас свако бави њоме чини је баналном и пежоративном.
Srbijanka Topalovic
BRAVO Jelena. Komentar je svaka cast. Nadam se da ce se konacno dogoditi narod.Narodnjacka koalicija +SRS i eto nama boljeg i srecnijeg zivota.Konacno da vratimo dostojanstvo svojoj deci. srecna sam sto su mladi shvatili sta ustvari Evropa radi sa Srbijom. Nemogu nam mnogi oprostiti II sv.rat.
Dragan,BGD
Jos ranih devedesetih kada je Miloseviceva vlast bila veoma jaka i imala veliku pofdrsku naroda,neki pametni ljudi,da im sada ne pominjem imena,Vojislava Kostunicu su opisivali kao "Seselja u fotelji".Ako definicija nekom nije jasna,pojasnicu.Govorili su da se u sustini Kostunica i Seselj ne razlikuju mnogo po idejama ali se razlikuju po objasnjenjima.zaista je bilo neobicno da ni u jednoj akciji opozicije nije ucestvovao dr Kostunica,iako se vodio kao opozicija.Zbog nenapadanja Milosevica Vojislav Kostunica nije bio na meti rezimskih medija i to je bio presudan razlog da se Zoran Djindjic veoma racionalno opredeli za Kostunicu kao protivkandidata Milosevicu.Dobri analiticari su tada predvidjali kako ce jedan ne mali deo "milosevicevaca" glasati za Kostunicu,sto se i dogodilo.Pokojni Djindjic je bio racionalna osoba,ali nazalost,ipak nije imao dobru viziju buducnosti. Ako mogu,zeleo bih da prvi put(ne prvi put ja,nego prvi put u nasoj javnosti)povucem paralelu izmedju Stambolica i Milosevica i Djindjica i Kostunice.Pritom iskljucujem partijska opredeljenja i sve ostalo,kao naprimer cinjenicu da su Stambolic i Milosevic drugovali decenijama,dok su se Djindjic i Kostunica samo malo bolje poznavali decenijama. Moje poredjenje se odnosi samo na period kada je Stambolic sredinom osamdesetih predlozio Milosevica za najvece funkcije i zdusno ga podrzao uz pomoc ujaka Petra a uz veliko protivljenje Draze Markovica,Mirinog strica. U licitiranju 2000.godine za protivkandidata Milosevicu nije bilo mnogo kandidata.Stambolic uopste nije bio kandidat osim sto su ga predlagale dve male partije,Vuk Draskovic,osnivac DOS-a gurnut je malo u stranu zbog velikih zahteva.Trazila se neka nezavisna licnost,nije je bilo i onda je Djindjic presudio da to bude Kostunica. Ne razumem kako neko ko pretenduje da bude cenjen,moze 2000.godine da bude demokratski kandidat protiv SPS-a i radikala,a da 8 godina kasnije bude s njima.Ili se varam,mozda je s njima bio oduvek.
Stojan
Ovo nam je zadnji spas SRBIJE SRS-DSS

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља