среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Убудуће без мини-хидроелектрана на Старој планини

Искуство Старопланинаца и реч стручњака уверили су министра за заштиту животне средине да је производња киловата на рекама у заштићеним подручјима промашен пројекат
Аутор: Славица Ступарушићчетвртак, 05.04.2018. у 22:00
Река Паклештица (Фото Милан Симоновић)

Изјава Горана Тривана, министра за заштиту животне средине, приликом боравка у Пироту, да је против изградње мини-хидроелектрана (МХЕ) у заштићеним подручјима попут Старе планине, привукла је велику пажњу јавности и ставила тачку на дилему „зелени киловати” или не. По Тривановим речима, не постоји мини-хидроцентрала која не загађује животну средину, што значи да је грешка направљена врло давно, када је било дозвољено да се у заштићеним подручјима граде мини-централе.

Овај став министра и министарства значиће и повлачење потписа са дозвола издатих за изградњу ове врсте енергетских објеката, пре свега оних који нису започети, као и на градњу МХЕ „Паклештица” на реци Височици, у Парку природе „Стара планина”. Рад оних мини-хидроцентрала које су већ изграђене на књажевачкој страни планине биће праћен, па ће надлежни проценити шта ће са њима бити у будућности. Оваква реакција министра у вези са „Паклештицом” могла се очекивати с обзиром на недостатке студије утицаја МХЕ на живи свет реке, посебно на заштићене врсте попут поточне пастрмке и мрене, као и строго заштићеног поточног рака.

Град Пирот, по речима министра Тривана, одабран је за јавну расправу о Предлогу закона о климатским променама, који ће бити један од најважнијих у мандату ове владе, зато што ово подручје обилује природним добрима које би требало сачувати. То је поздравио и домаћин скупа пиротски градоначелник Владан Васић, нагласивши опредељење градске управе за развијање Пирота као еколошке општине.

Изградња регионалне санитарне депоније, побољшање квалитета водоснабдевања, започета изградња фабрике воде, изградња енергане и реновирање свих топловодних система, неки су од пројеката које Пирот реализује како би унапредио животну средину. Што се тиче МХЕ, градоначелник се оградио, рекавши да локална самоуправа није надлежна за дозволе које регулишу њихову изградњу, али да је у Просторном плану Републике Србије предвиђена изградња поменутих централа на Старој планини, о чему говори и катастар.

Међутим, Старопланинци говоре нешто другачије, подсећајући да су својевремено и општинари били за мале хидроцентрале.

– Проблем је настао 2011. године, када су мини-хидроелектране „угуране” у Просторни план општине Пирот, тако што је била предвиђена изградња чак 58 нових електропривредних објеката, и то, у већини случајева, у првој и другој зони заштите, где никаква градња није допуштена. Тада се успротивио независни одборник Душан Митић, сматрајући да ће овај план нарушити хидропотенцијал Старе планине, али је био ућуткан – рекао нам је Александар Јовановић Ћута, представник житеља Старе планине, подсећајући да је по добијању закључка да је просторни план усклађен са одредбама Закона о планирању и изградњи, ондашњи министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић дао сагласност за Просторни план општине Пирот.

Свесни катастрофалних последица по екосистем, али и по становништво, које би остало без воде, Старопланинци су се удружили у борби да сачувају своје реке и не остану жедни. Управо зато, активисти Савеза месних заједница Старе планине на јавној расправи о Нацрту закона о климатским променама поставили су и питање заустављања изградње МХЕ, с обзиром на то да је за њих 20 у поступку добијање дозвола за градњу.

– Како то обично бива, и овог пута „кола су се сломила” на малим инвеститорима, који су, према Просторном плану, могли да граде МХЕ на својим имањима покрај којих тече река. Држава ће плаћати више цене за енергију из обновљивих извора, уз загарантоване услове откупа. Све у свему, изгледало је то као исплатива и сигурна бизнис инвестиција. Многи су се задужили, заложили породичне куће да би узели кредите, јер је за добијање свих дозвола и идејног пројекта потребно 15.000 до 20.000 евра – наводи наш саговорник, који се са осталим мештанима свесрдно борио против уласка огромних багера у водотокове који су толико мали да се могу прескочити и који би тиме били уништени.

Кад се саберу сви утисци и сведочанства, постаје јасно да су МХЕ на Старој планини за сада промашен пројекат, бар у заштићеним подручјима, како из еколошке, тако и из енергетске перспективе. Срећом, министар екологије сада је рекао „не”.


Коментари10
14eaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana
Ne razumem jednu elementarnu stvar - Srbija daleko premašuje kvotu tzv. 'zelene energije', preko 25% (skoro 27%) utvrđenih kao standard EU, i to odavno, od kad imamo HE Djerdap 1 i 2. To što sad propisuju u Uniji mi smo odavno (jako davno) uradili i premašili, i to ne sa mini, nego maxi. Ima li pilota u avionu?... ili srljamo bez sekunde razmišljanja....za nevericu.
Мирослав Љ Ранковић
Није поента у ковотама ЕУ већ у субвенционисаној цени зелене струје и гарантованом откупу. Инвестиција се исплати веома брзо а потом остаје енормна зарада. Намеће се питање држави зашто она не гради мале електране? Зашто не приватизује ЕПС? Србија ионако никада неће бити члан ЕУ па чему брига око њихових услова?
Препоручујем 0
Ivan Ristić
Gospoda iz EU nama ne priznaju kilovate iz Đerdapa. Tu su nam čorbu skuvali još u Dinkićevo i Tadićevo vreme a ovi danas samo ponavljaju kao papagaji.
Препоручујем 1
Razumno
Odlicna vest. Unistiti biljni i zivotinjski svet za tako malo kilovata je besmisleno. A vi gospodo "investitori" dovidjenja (i onako je rec o nekim hohstaplerima koji su se vec dobro nakrali).
Мирослав Јовановић
Ко неће хидроелектране, тај ће да добије много опасније термо (кисела киша) или нуклеарне (могућност Чернобила) електране.
Aleksandar Đorđević
Ne budite botovski raspoloženi. Na raspolaganju su nam vetroparkovi i solarni kolektori, dakle ne moramo graditi nuklearne i termoelektrane.
Препоручујем 25
Nena
Bar nesto, mozda. Kopaonik je bespovratno unisten i samo je pitanje dana kada ce izgubiti status nacionalnog parka ( na radost hotelijera, skijalista i drzave uopste)
Popić Milenko
Beogradska profesorka dr sociologije kojoj ne daju da se vrati kući iz preko deceniju dugog progonstva, a koja, za razliku od mene, u svojim sjećanjima ima lijepe riječi za gospodina Trivana, drži da se neoliberalni koncept, ako mu se ne pronađe suprotstavljeni ekonomsko društveni model, kreće ka samouništenju. Ako je to tačno, onda je vijest o prvenstveno otporu staroplaninskog seljaka, koji ne mora pročitati Danojlićevo "Mesto rođenja" da bi utvrdio sopstvenu iskonsku vezu sa tim parčetom Planete, na kojemu, po Danojliću, sila teža najjače djeluje na čovjeka, dragocjena i ohrabrujuća.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља