Лепосавић – После 16 година неизвесности 98 радника Шумског газдинства „Ибар Лепосавић”, у чијем су саставу Шумске управе у Лепосавићу и Зубином Потоку, поново су на платном списку ЈП „Србијашуме”.

Наиме, они су 2002. године, како за „Политику” наводе Александар Ракић и Радиша Петронијевић, директор и заменик директора овог шумског газдинства, које покрива четири општине на северу КиМ – Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток – скинути с биланса овог српског предузећа, с дирекцијом у Београду, и „стављени су испод црте”, што је за раднике и њихове породице представљало финансијски удар, али и својеврсни знак да не припадају систему државе Србије. Ситуација се донекле променила када су их пет година касније ставили на списак за привремену надокнаду за незапослена лица. Међутим, на њему није било и 18 радника који су се у међувремену нашли у ове две шумске управе.

– Напокон можемо да одахнемо захваљујући ЈП „Србијашуме”, које је имало слуха за наше проблеме. Не само што нам је омогућио да се поново нађемо на платном списку, што смо финансијски сигурни, већ што нам је то дало додатну снагу да опстанемо и останемо на нашим вековним огњиштима – каже за наш лист Ракић, и додаје да Шумска управа у Лепосавићу од пре пар година није више подстанар јер послује у згради која је направљена средствима дирекције у Београду.

– Месечно смо издвајали две хиљаде евра за закуп простора у којем смо радили. На добитку смо јер је тај новац који смо некако успевали да приходујемо одлазио на кирију коју смо плаћали предузећу „Храст” у Лепосавићу – прецизира Вучинић.

Директори Шумског газдинства „Ибар Лепосавић” кажу и да су већ примили две плате из ЈП „Србијашуме”, што је подигло морал запосленима, али и њиховим породицама јер, како наводе, сада је више од три стотине људи (радника и чланова њихових породица) сигурно јер Влада Републике Србије мисли о њиховој егзистенцији.

Како наводе, плате се линеарно, свима исто исплаћују, али их то нимало не мучи, када се зна да су до сада живели на „минималцу” од 11.000 динара, док је 18 радника месечно примало плату од 1.000 до 2.000 динара.

На територији северног Космета у поседу државе Србије налазе се 53.000 хектара које су под шумом, од којих се 38.000 налази на територији општине Лепосавић, а остало припада општини Зубин Поток.

У приватној својини, под шумом је 26.000 хектара огревног и техничког дрвета, а скоро 19 година и радници шумских управа и домаћини који у својим атарима поседују шуму, суочавају се с крађама од стране још увек непознатих лопова.

Директори Шумског газдинства у Лепосавићу подсећају да су својевремено предали више од 3.000 кривичних пријава против Н. Н. лица за бесправну сечу шума, али оне су, како су им навели у једном суду у централној Србији, „застареле”, тако да је шумокрадицама на неки начин дато зелено светло да могу без икаквих санкција да наставе с крађом.

Највише посечене шуме је у делу општине Лепосавић који се наслања на општину Подујево, а својевремено су, како наводе у овој шумској управи, имали чак и асистенцију Кфора, међутим, шумокрадице не одустају.

Када је у питању територија општине Зубин Поток, бесправна сеча шуме се одвија на потесу ка општини Исток, где наоружани Албанци, као и у Лепосавићу, секу не само шуму која је у уписана у катастар као државна већ је заведена и као приватна својина.