недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Богородица Ширшаја небес обасјава Цркву Светог Марка

Јединствени мозаик у бојама злата, пурпура и византијско плавог налази се 20 метара изнад земље. – Постоји мишљење да је ово највећа композиција у мозаику на свету у олтарској апсиди – простире се на 130 квадрата
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 06.04.2018. у 22:00
У сваки квадратни метар уграђено је између 10.000 и 15.000 комадића стакла, а материјал се увози из Венеције (Фото Жељко Јовановић)

Од погледа на њу застаје дах. Изгледа као да са небеса шири благост и доброту. Раскриљених руку, саткана од комадића венецијанског стакла у бојама злата, пурпура и византијско плавог, Богородица Ширшаја небес плени и обасјава све који уђу у Цркву Светог апостола и евангелисте Марка на Ташмајдану. Реч је о јединственом мозаику изведеном у олтарској апсиди 20 метара изнад земље.

– Постављање мозаика Богородице Ширшаје почело је у августу прошле године, а завршено у октобру. Радио их је атеље Ђура Радловића. Реч је о композицији на 130 квадрата, а лик Богородице обухвата око 80. Мислимо да је ово највећа композиција у мозаику на свету у олтарској апсиди. По мишљену многих, спада у ред најлепших Богородица у техници мозаика. Богородица Ширшаја небес значи шира од небеса и то због тога што се непрестано моли за људски род – каже протојереј ставрофор Трајан Којић, старешина Цркве Светог Марка.

Целокупан посао од припремних радова, односно нацрта, па до реализације – постављања у олтар трајао је око годину и по дана.

Плоче са именима дародаваца уз степениште ка крипти
Приликом радова на Цркви Светог Марка из улаза у храм склоњене су плоче са именима дародаваца и добротвора који су учествовали у њеној изградњи. То је урађено, како каже Трајан Којић, због радова у храму.
– Морали смо да обијамо стари малтер и припремимо зидове за фреске. Због тога су плоче уклоњене, али нису бачене, како се прича. Постављене су уз степениште којим се силази ка обновљеној и уређеној крипти где су гробна места краља Александра Обреновића и краљице Драге и надгробна плоча ктитора старе палилулске Цркве Светог Марка Лазара Панче. У овој крипти одржано је до сада више од 400 предавања наших угледних академика, професора, епископа, много концерата и изложби. Због тога смо сматрали да је ово право место где те плоче треба да стоје. Наше дародавце не заборављамо никад. Сваке недеље после Васкрса држимо им парастос и молимо се за њихове душе – истиче Којић.

– Мозаик је једна од најстаријих, али и најспоријих сликарских техника јер потребно је време да се уради. Примера ради, мозаик на поду у Цркви Светог Марка у Венецији рађен је 400 година. Он је и једна од најскупљих техника. И израда овог нашег мозаика тајала је око 18 месеци – објашњава Ђуро Радловић, академски уметник и професор мозаика.

Он истиче да овај суптилан и захтеван посао не може да уради један човек.

– Само добар тим даровитих људи може да реализује овакав пројекат, а наш тим чини 12 врсних уметника – каже Радловић.

Цела композиција се прво сложи у атељеу, а затим се подели у делове површине 70 пута 70 који се нумеришу, пренесу у цркву и онда један по један подижу ка олтару. На основу тих бројева мозаик се саставља у олтарској апсиди и то док се стоји на скелама. Посао јесте компликован и доста дуго траје. У сваки квадратни метар уграђено је између 10.000 и 15.000 комадића стакла. Материјал се увози из Венеције, која је чувена по муранском, печеном стаклу чија се производња и данас чува као тајна.

– Израда ове сликарске технике није нимало лак посао – боле руке, ноге, рамена, јер се некада над мозаиком ради и по 12, 13 сати. Огроман је то рад. Богородица Ширшаја у Цркви Светог Марка највећа је композиција коју сам урадио у свом животу – истиче Радловић.

Богородица Ширшаја у олтару неће бити усамљена.

– Цела олтарска апсида биће у мозаику, реч је о укупно око 300 квадрата. Крај Богородице биће приказано причешће апостола и колонада литургичара у доњем делу апсиде. То би требало да се заврши за годину, две. У плану је и да ове године почнемо са осликавањем целе цркве и то посебном асеко техником на сувом малтеру. Прво се ослика платно, а онда специјалним техникама лепи за тај суви малтер – каже старешина цркве Трајан Којић.

У централној куполи налазиће се Христос Пантократор (Сведржитељ), а око њега пророци и јеванђелисти Марко, Матеја, Лука и Јован.


Коментари9
2b66d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Jaćimović
Prosto neverovatno koliko mi darovitih ljudi imamo, a koliko nas je politika zatrovala i unazadila...
Milica
Tacno, i zato mi nije jasno zasto nam ruski vajar treba da radi Stefana Nemanju, pored onoliko nasih...
Препоручујем 0
Божидар Продановић
Колико би радних места могло да се отвори за новац којим је плаћена израда овог мозајика?
Одговор
Ни једно! Онај ко је дао прилог за мозаик не би дао ни један динар цркви да за те исте паре запошљава и плаћа додатне свештенике, монахе или помоћно особље.
Препоручујем 18
Ljiljana
Država je ta koja treba da brine o otvaranju radnih mesta borbom protiv korupcije, na primer. Pored duhovne vrednosti, mozaici (bez "j") će, verujte, biti finansijski isplativi: biće vrlo zanimljivi brojnim turistima. Kao i hram Svetog Save, koji i turisti rado posećuju.
Препоручујем 30
Прикажи још одговора
SLOBODAN MIKAVICA
Raduju me konstrukcije i uljepsavanje srpskih hramova zanjih godina zato sto je Srbija napravila propust citavih 50 godinai mnogi Srbi su se udaljili od njihove vere koja je spasila srpski narod tokom duge turske kolonizacije.
Milutin
Ikone i mozaici mogli bi biti divni, ali ovo sto se crta i stavlja sada kod nas je prenapumpano delo nadahnutih zanatlija. Steta je sto se novac ne ulozi u bolju izradu, ozivljavanje lokalnih formi, izuzetna resenja i na cast nalogodavaca i u slavu naslikanih.
Милош Лазић
Мислим да је средином тридесетих година прошлог века направљен договор Епархије Београдско-карловачке и Академије ликовних уметности да студенти осликавају унутрашњост храма, што су они и чинили чак и неколико година по ослобођењу. Од договора се одустало ваероватно из идеолошких разлога, али не видим разлог да се та сарадња не обнови?
Препоручујем 30

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља