уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

Закон о занатству у фиоци

Доношењем овог правног акта свако ко позове водоинсталатера знао би кога пушта у кућу, јер би такав мајстор морао да има мајсторско писмо, име би му било у регистру занатлија па бисмо за рекламацију квара знали кога да зовемо, што сада није случај
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 07.04.2018. у 22:00
Последња занатска комора угашена је у Србији пре 56 година, а на усвајање закона о занатству чека се од 2009. године (Фото А.Васиљевић)

Србија је још пре 201 године, у време владавине Милоша Обреновића, имала своје удружење занатлија. Тада су се појавили први еснафи и занатлије се удруживале по струковној линији. Први еснаф – терзијски, основан је 1817. године, трговачки су настали касније, бакалски, механски, лончарски. Занатлије су уживале велики углед, а усвојене су одредбе по којима је сваки Србин могао да добије дозволу за отварање дућана. Услов је био да је провео пет година изучавајући занат (две године као шегрт, а три као калфа).

Полагањем мајсторског испита, при струковном еснафу, стицало се звање мајстора или трговца. Сви шегрти и калфе били су под строгим надзором еснафа односно мајстора. Последња занатска комора угашена је у Србији пре 56 година, а на усвајање закона о занатству чека се од 2009. године.

Тада је, каже Душан Брајовић, извршни директор Удружења занатлија Београда, Нацрт закона требало да уђе у скупштинску процедуру.

– Тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић основао је 2008. године посебну радну групу за израду нацрта овог закона, уважавајући интересе удружења предузетника и занатлија као предлагаче закона да би крајем октобра 2009. године овај документ био предат Динкићу. Али је, потом, преко ноћи повучен и до данас стоји у некој од фиока у Немањиној 11 – каже Брајовић.

На питање зашто, одговара да им је доласком нове власти објашњено да се чекају неке директиве ЕУ из ове овласти с којима домаће законодавство треба да се усагласи, што је нонсенс, јер је закон писан по узору на немачки и француски модел, а осим тога Србија је помогла писање овог правног акта Црној Гори и КиМ и они га данас имају, а ми га немамо.

– Доношењем овог закона сваки домаћин, коме је потребан водоинсталатер, зидар, бравар… знао би кога прима у кућу, што данас није случај, јер у огласима има на стотине самозваних мајстора који раде на црно и којима нико не може да уђе у траг, а камоли да рекламира квар, јер не може да га нађе. Није регистрован – каже Зоран Вујовић, в. д. председника Асоцијације малих и средњих предузећа, иначе иницијатора доношења овог закона.

Такав мајстор би морао, истиче Вујовић, да има завршен мајсторски занат и да има лиценцу за рад. Име би му било у регистру занатлија и уколико би се догодило да је домаћин незадовољан услугом овог мајстора, знао би коме да се жали и кога да зове на поправни.

– Разлог за све то је што област занатства у Србији није уређена, а што доводи до слабије заштите интереса занатлија, али и потрошача. Доношењем закона повећала би се правна заштита интереса занатлија, а занатска комора би прописала услове за обављање занатске делатности. Сваки занатлија би морао да има занатско писмо, као потврду да је обучен и одшколован да ради као мајстор или мајсторски помоћник – каже Милан Лаловић, саветник за занатство у асоцијацији.

– Последњи пут је Асоцијација малих и средњих предузећа обећање да ће се на закону порадити добила од Томислава Николића, тадашњег председника Србије, али је и даље све само мртво слово на папиру.  Иако многима занати звуче као превазиђена ствар, треба знати да би закон регулисао област занатства на модеран начин, унапредио систем образовања занатлија, створио правни оквир за формирање јединственог коморског система занатлија. А што је најважније занатско звање било би гарант квалитета занатског производа и услуга – објашњава Лаловић.

Цео систем би, како предвиђа Нацрт закона, био организован на добровољности, а систем занатских комора и удружења био би самоодржив кроз самофинансирање.

– Што је најважније закон би смањио и сиву економију, јер би прави мајстори имали своје радње, плаћали порезе и доприносе, не би фризирали и шишали по кућама и становима. Иако се све ово зна, Србија је готово једина земља и у региону и у ЕУ која нема закон о занатству – закључује Лаловић.


Коментари6
44874
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
ma dajte molim vas,vlada i država rešava prvo bitnije stvari kao što je Kosovo a ne da se bakće sa tim minornim stvarima kao što je zanatstvo,reforma javnog sektora,privrednog kriminala,pravosuđa i sl stvari....
Божидар
Оваквог мајстора, као на слици, ја пустим до врата али и не преко прага! Зар би ја после требао после његовог посла да узмем слободан дан и да искривим леђа рибајући паркет?
Bogdan
Jednostavno je neshvatljivo zasto se toliko razvlaci i oteze pitanje samostalnih zanatlija!? Ti ljudi rade i ovako i onako, a to sto Vlada ne ume da se organizuje i podstakne te ljude na nacin koji se po tom pitanju primenjuje u EU, govori samo o stanju u toj vladi i paralelnom univerzumu u kome oni zive u odnosu na narod!? Ja kad vozim kroz EU, na tamosnjim auto putevima su skoro 70% svakojaki kombiji i svakojaka privatna radna vozila od molera, peraca prozora, staklorezaca pa do logistickih firmi, dostavljaca ili dizajnera... a cim predjes srpsku granicu, sve sama pustinja, po koji kamion i uglavnom porodicni automobili. Ja znam da ljudi rade, veoma vredno i puno, ali to je sve na crno i niko se ne usudjuje da prijavi svoju delatnost jer prvo sto mu se desi su odjednom nekakvi nameti i porezi administracije i svakojake budalastine koje u tim momentima samo dodatno opterecuju i vise lice na kaznjavanje! To je razlog zbog kojih ljudi jednostavno ne zele da rade na belo i uredno!
Дејан.Р.Тошић
Bogdan@Postoje Udruženja za razne zanate,ali birokratski aparat želi kontrolu, da se donese Zakon, pa da se dobije Licenca a da se taksa uplati u budžet, pa da min. Trgovine donosi program polaganja ispita, pa da se širi birokratija a zanatlije i sav privatni sektor služi samo za obezbedjivanje zarada zaposlenih u državnom i javnom sektoru. Ako im je stalo do zanata što ne subvencionišu Udruženja zanatlija? Isključivo se radi o državnoj kontroli ko 70" godina, samo porez i doprinosi. Lično ne znam kako je bilo za vreme Turskih Dahija, ali njih je manje bilo od 700.000. KOLIKO SADA IMA ZAPOSLENIH U DRŽAVNOJ UPRAVI, I J. AGENCIJAMA I PREDUZEĆIMA, KOJA, NIŠTA NE STVARAJU!
Препоручујем 17
Дејан.Р.Тошић
A koliko se čeka gradjanski Zakon? Srbija je država gradjana po Ustavu, a nema Gradjanski Zakon, koji je ukinut nakon 1945.god.Toliko Reforma se treba izvršiti ali naša pol. Elita i dalje spava i živi u iluziji post komunističkog upravljanja i državnog nadzora nad svim društvenim i finansijskim sferama života u državi. To je tema za savremenu pozorišnu tragičnu komediju u 3 čina ali se na žalost još čeka pisac dela.
Небојша Војка
Сад ће и нас мале занатлије да опорезују уместо да нам помогну!Ја сам механичар пољопрувредне механизације,имам диплому,имају и водоинсталатери претпостављам а и ако немају зашто да незараде неки динар ако немају посао,зар треба сви да живимо од социјале?Ја нећу и борим се да преживим!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља