среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03
ПОЛИТИЧАРИ у ПРАВОСЛАВНој ДИПЛОМАТији

Парламентарци бране српске светиње на Балкану

На промоцији и заштити традиционалних вредности 300 милиона православаца у свету делују две међународне организације – Интерпарламентарна скупштина православља и Међународни фонд јединства православних народа
Аутор: Миленко Пешићсубота, 07.04.2018. у 22:00
Црква Христа Спаса (Фото Википедија)

Библијски прогон хришћана с Блиском истока због политичке злоупотребе вере у радикалној џихадистичкој форми последњих година поприма облике егзодуса и зато је неопходно стално промовисање међурелигијског дијалога и културне хетерогености као услова за мирну коегзистенцију свих народа на овом простору. Ову поруку упутио је народни посланик Александар Чотрић, шеф српске делегације у Интерпарламентарној скупштини православља на међународној конференцији у Бејруту „Различитост у јединству и фундаменталне слободе за хришћане и муслимане на Блиском истоку: конференција у циљу парламентарног дијалога”.

На скупу у Либану, који је одржан уочи Васкрса од 2. до 5. априла у сарадњи с Интерпарламентарном скупштином православља и Арапском интерпарламентарном унијом, у делегацији Народне скупштине били су и посланици Љубиша Стојмировић и Муамер Зукорлић.

Председник Странке правде и помирења је на конференцији изјавио да је Бог један и да се следбеници ислама, хришћанства и јудаизма у темељним духовним и етичким вредностима не разликују, због чега сви треба да буду на истој страни. Зукорлић, који сматра да су екстремизам и тероризам опасности против којих се треба борити, али да се њихова срж налази у појединцу или групи, као и слабости у веровању, за „Политику” каже да треба успоставити динамичнију сарадњу између међународних организација које окупљају политичаре из православних и исламских земаља како би се заједнички одговорило на изазове данашњег времена.

У свету данас има око 300 милиона православаца и њихови политички представници, интелектуалци и црквени великодостојници заједнички делују на промоцији и заштити традиционалних хришћанских вредности преко две међународне веома утицајне организације – Интерпарламентарне скупштине православља и Међународног фонда јединства православних народа.

ИСП, која окупља православне посланике из 27 држава, основана је на иницијативу грчког парламента 1993, а СР Југославија је две године касније постала и стална чланица овог међупарламентарног тела, чије је седише у Атини. Међународни Фонд јединства православних народа основан је 1995. у Москви и, осим посланика националних парламената, окупља и бивше и садашње чланове влада, угледне професоре и епископе.

Како је спречено рушење Цркве Христа Спаса у Приштини
„На скупштини Међународног фонда јединства православних народа у Љубљани 2015. године иницирао сам апел да се спречи рушење Цркве Христа Спаса у Приштини, тако да смо успели да спасемо тај храм, који је подигнут 1998. године”, каже Александар Чотрић. Шеф наше сталне двочлане делегације у Интерпарламентарној скупштини православља каже да где год да одржавају састанке имају и сусрете с председницима парламената, држава и влада, али с црквеним поглаварима. „Било је интересантно на пријему код јерусалимског патријарха Теофила. Када сам рекао да сам из Србије, он ми је на српском језику рекао: ’Српско Косово је српски Јерусалим’”, прича Чотрић.

Александар Чотрић, десет година активан у обе организације, објашњава да је у време оснивања Интерпарламентарне скупштина православља, Грчка била једина православна држава чланица ЕУ и да је требало одговорити на тадашње изазове у Европи настале распадом Источног блока и Совјетског Савеза. У подели посла у ИСП-у Грчка је била глас православних држава у ЕУ, а Русија у УН као стална чланица Савета безбедности.

„Грци су врло прагматичан народ и вешт када је у питању дипломатија, што се види у раду Интерпарламентарне скупштине православља. Зато је статутом ИСП-а одлучено да генерални секретар увек буде грчки парламентарац, а председник генералне скупштине представник руске Државне думе”, каже заменик председника СПО и подсећа да је ИСП у време грађанског рата у Југославији деведесетих помагала Србима.

Интерпарламентарна скупштина православља, која ове године обележава четврт века деловања, окупља и све православне посланике с простора Балкана. Црна Гора и Босна и Херцеговина имају статус посматрача у овој међународној организацији. Прошле године на генералној скупштини ИСП-а у Риму први пут су на предлог делегације Србије били присутни и српски посланици из парламента Словеније.

Иако је парламент Републике Српске још увек посматрач у овој организацији, њихов представник Дарко Бањац је у Риму изабран чак у два комитета Интерпарламентарне скупштине православља – за правна питања и спољну сарадњу. „У време јако тешких политичких односа и притисака у БиХ, за Републику Српску значи много да се чује њен глас у једној оваквој организацији. У Риму сам говорио какав утицај на помирење народа на Балкану може имати евентуална канонизација Алојзија Степинца”, каже за „Политику” Бањац.

Овај посланик Скупштине РС је на скупу Интерпарламентарне скупштине православља у Солуну 2016. говорио о статусу Републике Српске у оквиру БиХ, али и о злочинима над српским народом током Другог светског рата у Јасеновцу. „Рекао сам и да је у систему тог концентрационог логора постојао и једини логор икад формиран за децу. Занимљиво је да многи чланови Интерпарламентарне скупштине православља о тим злочинима скоро ништа нису или су врло мало знали. Зато је добро да постоје овакве или сличне организације да би се чуо глас нашег народа”, истиче Бањац.

На свим скуповима Интерпарламентарне скупштине православља, како прича Чотрић, главне теме су ситуација на Косову и Метохији, Кипру и Блиском истоку али и у Африци, где се води велика борба за духовну превласт јер су од 900 милиона становника половина хришћана, а друга половина муслимани.

„ИСП води такозвану парламентарну дипломатију. Усваја резолуције и обраћа се међународним организацијама, пре свега УН, Европској унији, Савету Европе. Документа која усваја ИСП доставља националним парламентима, владама и председницима држава и црквама”, објашњава Чотрић, известилац одбора за културу ИСП-а. Чотрић је поносан што је, док је био на челу овог одбора, 2015. године организовао међународни конкурс за фотографије уништених цркава и манастира у православном свету. 

„Осим уништених храмова на Кипру, Сирији, Ираку и Нагорно-Карабаху, свету смо показали и слике порушених српских светиња не само на Косову и Метохији већ и у Хрватској и Федерацији БиХ. Многе од тих фотографија наших аутора су и награђене”, каже Александар Чотрић.


Коментари5
3770e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vule
Srbi brane Svetinje - Crkve,Srbi brane a Englezi - Amerikanci i njihova braća veliki vernici ih ruše i pale. Bog će kazniti velike Amerikance - Engleze.
Petar
Ovaj drugi će posebno da nas brani.
Vito Raski
Kako su govorili komunisticki prvaci, da bi pridobili sto vise naroda uz sebe, kako bi lakse njime manipulisali, uostalom, kao i danasnji politicki svetski oligarsi, da je "svaka religija opijum za narode". Cini mi se DA JE MATERIJALIZAM OPIJUM ZA SVE NARODE, a ne religija. Da je to tacno govore najnoviji dogadjaji u svetu. Naime, svi ratovi, ako hocete i kroz istoriju su se vodili za sto vise osvajanje tudjih teritorija, iskoriscavanju njihovih prirodnih resursa, samo radi bogacenja. Nisu li sve bogate drzave dosle do enormnog bogatstva okupacijom i pljackanjem pojedinih drzava, pa i kontinenata. Najstariji primeri su Englezi, Francuzi, Nemci a sada pored njih i Novoenglezi iliti Amerikanci. Americki, Australijski, Azijski, Africki, pa i Evropski Kontinent su uglavnom bili a neki i ostali pod dominacijom Engleza, koji se nazvase po osvojenim kontinentima: Amerikanci, Australijanci itd. Da je ova, moje malenkosti, konstatacija tacna, govori i izreka: PARA VRTI GDE BURGIJA NECE.
Зорица Аврамовић
@Vito Raski! Свака Вам се позлатила, цењени господине Рашки! Христос васкрсе! Васкршњава и српство!
Препоручујем 1
Mirjana Spasojevic Tinkovic-Arizona
Tako je dragi brate @Vito Raski - hvala do neba. Mirjana-Arizona
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља