понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ИНТЕРВЈУ: патријарх српски ИРИНЕЈ

Нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова

Црква се не сврстава уз политичке странке. Црква може и хоће да подржи државу, односно државне органе, када види да се труде да заштите по народ пресудне интересе, а председник и други државни органи у погледу очувања Косова и Метохије воде велику, тешку и праведну борбу. То лично видим и знам
Аутор: Александар Апостоловскипетак, 06.04.2018. у 22:00
(Фото Драган Јевремовић)

Синод и Сабор нису никакав централни комитет партије који прописују опште обавезујуће политичке ставове. То није посао Цркве. Црква се бави вечним питањима: спасењем човека и света, вером у Господа Исуса Христа, у Јеванђеље. Црква води човека ка Царству небеском. На том путу указује на вечне вредности... Једно од таквих питања, којима се бави Црква јесте, на пример, питање светиње живота; неповредивости светиње живота од зачећа до смрти. То је питање вере о којем сви верници треба да имају исти став, исто мишљење, истиче у васкршњем интервјуу „Политици” патријарх српски Иринеј.

Ваша светости, изјавили сте да ће се ускоро СПЦ званично огласити о томе шта мисли о Косову и Метохији и будућности српског народа. Стиче се утисак да СПЦ сувише дуго чека. Да ли сам у праву?

Пре свега, желео бих да укажем на забуну којој у јавном животу подлежу многи, али не и православни верници. Наиме, по аналогији са претходним периодом, многи од Синода, Сабора, од патријарха, као најважнијих органа Цркве, очекују да о неком политичком питању дају свој суд или своје мишљење, па да тог суда треба да се држе сви чланови Цркве. То је потпуно погрешно и у исто време нереално. О Косову и Метохији Црква говори једно исто од Косовског боја и Светог кнеза Лазара до данашњег дана. Српска црква никада није одступила са Косова и Метохије. Никада. Увек је била тамо са верним народом. Било српске државе на Косову и Метохији или не. Тако је и данас. Широм Старе Србије служи се Божанска служба. Поју и славе Господа нашег монаси и монахиње, свештенство са верним народом. Није им лако, далеко од тога, али поју и моле се васкрслом Господу.

О актуелним питањима опстанка државе на том најсветијем делу наше територије ја сам не једном говорио у јавности. И пре него што је председник позвао на дијалог о томе, апеловао сам да нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова и Метохије. Ако неко нешто силом узме, то се може вратити, надамо се мирним путем, али ако нешто поклоните другом, то не можете тражити назад. То није више ваше. Тако је и са Косовом и Метохијом. Какав је јаснији и конкретнији став Српске цркве потребан? Или можда речи патријарха српског нису довољно званичне?

Иринеј Бачки је наговестио да би за СПЦ та „црвена линија” била Бриселски споразум, док су митрополит Амфилохије и више владика потписали „Апел о одбрани Косова и Метохије”, залажући се за замрзнути конфликт. Хоће ли СПЦ успети да без подела формулише заједнички став о Косову?

Нема битне разлике у ономе што каже један или други владика. Нема, као што рекох, битне разлике у томе шта Црква о Косову и Метохији говори и за шта се залаже од Светог кнеза Лазара до данас. Црква се не сврстава уз политичке странке и њихова документа. Црква може и хоће да подржи државу, односно државне органе, када види да се труде да заштите по народ пресудне интересе, а председник и други државни органи у погледу очувања Косова и Метохије воде велику, тешку и праведну борбу. То лично видим и знам.

Рекли сте да се посебно уздате у помоћ Русије и Руске православне цркве у очувању Косова. Да ли сте о томе детаљније разговарали са руским патријархом Кирилом?

Крајем прошле године био сам у Москви на једној важној прослави сестринске Руске цркве. Имао сам прилику да о Косову и Метохији разговарам са патријархом Кирилом, али и са председником Путином и дугим одговорним личностима. Руска црква је кроз претходне векове, али и у последњих неколико деценија наших страдања и искушења била са нама. Сетимо се да је у јеку бомбардовања, 1999. године, у Србију дошао блажене успомене патријарх Алексије Други да пружи помоћ и изрази љубав руског народа и Цркве. Руска држава тада није пратила Руску цркву, али данас је ситуација другачија. Руска држава ће бити уз нас онолико колико ми будемо спремни да штитимо сопствене интересе. Молим се Господу да нас укрепи на том путу.

Поменули сте да вам не смета што Србију сматрају „малом Русијом” и да вам је и драго што нас тако зову. Али стратешко опредељење Србије је улазак у ЕУ. Како мислите да ће Брисел, а нарочито Вашингтон, прихватити „мале Русе”?

Како год се ми поставили, поједине западне силе сматраће нас „малим Русима”. То и не зависи толико од нас. Ми смо Словени, православни, као и браћа Руси. Језици су нам слични, култура утемељена на истим вредностима. Такође поштујем и стратешко опредељење наше државе за интеграцију у заједницу европских народа. Српски народ је стари европски народ, са древном државом. Европа није само на западу. Европски народи живе од Атлантског до Тихог океана и сви ти народи су животно заинтересовани да живе мирно и да међусобно сарађују. Када би самостално одлучивали то би се могло и остварити. Верујем да је тако.

Какво је ваше мишљење о нацрту новог устава СПЦ и да ли ће се он наћи на дневном реду Сабора? Медији су спекулисали да се противите новом начину избора патријарха гласањем епископа. Може ли такав избор створити интересне савезе у епископату?

Када ви као новинар препознајете да постоје медијске спекулације, како ја да назовем тај манир новинара да појединцима, па и мени, приписују много тога што нисам рекао? Велики је труд уложила комисија за нови устав Цркве. Текст ће се свакако наћи на дневном реду Сабора. То је радни документ. Предвиђено је да епископи дају своје мишљење о појединачним решењима, примедбе и сугестије. Када све буде усаглашено, Сабор ће усвојити нови устав. Да ли ће то бити на предстојећем заседању, видећемо. Заиста би било некоректно према браћи архијерејима да се ја о појединим предложеним решењима изјашњавам преко новина.

Хоће ли се, по том нацрту, после Мајског сабора СПЦ звати – Српска православна црква – Пећка патријаршија?

Одувек се звала, зове се и зваће се. Пећки патријарашки престо историјско је, актуелно и вечно седиште Српске православне цркве. Стога, друго, историјско име Српске православне цркве било је и јесте Пећка патријаршија.

Колико вас је изненадила одлука Бугарске православне цркве да заступа интересе непризнате македонске цркве и видите ли у тој одлуци политичке упливе?

Околности су такве да мало шта човека данас може да изненади. Искрено, не видим никакву могућност да Бугарска православна црква може на било који начин да помогне расколничкој јерархији у Скопљу. Они, евентуално, могу да помогну сами себи, уколико би се вратили на Нишки споразум из 2002. године. Али, треба имати у виду да се ситуација од 2002. године до данас битно променила. На том подручју, које, као што видимо, још нема ни признато име државе, постоји канонска православна црква, преко Српске цркве у јединству са васељенским православљем. То је аутономна Охридска архиепископија, са поглаваром, епископима, свештенством, верним народом. Упркос томе што су страдали, хапшени, прогањани, остали су верни јединству православне цркве. То су чињенице које не занемарујемо.

Зашто СПЦ није осудила понашање неколико свештеника који су учествовали у трговини наркотицима? Критичари СПЦ сматрају да епископи и свештенство не деле судбину сиромашног народа. Како оцењујете те критике?

Згрожен сам поступцима тих свештеника. У исто време их и најискреније жалим. То је заиста трагично. С једне стране, Црква лечи у својим камповима и објектима на стотине младића и девојака који су жртве дрога, који су отровани дрогама. Црква се труди да их излечи и изведе на прави пут. Многима од њих Црква помаже и после изласка из кампова, налази им запослење, брине за њих. Али, са друге стране, имамо двојицу који шверцују дрогу. Једно је сигурно: када државни суд донесе своју пресуду, следи и праведна пресуда црквеног суда. То је правило. Не верујем да ће та двојица остати свештеници.

Хоћете ли се срести са новим командантом базе НАТО-а Бондстил Ником Дучићем? Ако се то којим случајем догоди, шта бисте му рекли?

Чујем да је рекао да је поносан на своје српско и православно порекло. То је веома лепо. С друге стране, он је амерички војник, официр. Довољно је да поступа по савести. Ниједном војнику није лако када стигне наредба, а он треба да је изврши. У агресији НАТО-а учествовао је извесни пуковник Карамарковић, маринац. Има и другачијих примера. Одликовали смо недавно господина Рицудиса, брата Грка који је одбио да учествује у агресији на православну браћу, због чега је касније претрпео многе невоље.

Који су највећи проблеми нашег друштва и каква је ваша порука верницима и грађанима поводом великог хришћанског празника Васкрса?

Неколико последњих година, можда и дуже, Црква у својим најважнијим документима, посланицама које упућује вернима о Божићу и Васкрсу, упорно и доследно указује на проблем наталитета. Много више Срба умире него што се рађа. Када додамо и оне младе људе који су духовни, интелектуални и биолошки потенцијал, а одлазе да траже срећу у Западној Европи и прекоморским земљама, видимо да смо у опасности да нам се држава испразни. То је највећи српски проблем. На срећу, тргли смо се. Наша држава недавно је донела значајне мере које треба да охрабре младе да заснивају породице, рађају децу. Свако добронамеран радује се таквом прегнућу. Опстаће наш народ! Васкрсење Христово празник је живота, празник победе живота над смрћу, над свим невољама и искушењима. Жив је Бог наш, Њему треба да се окренемо, Њега да сретнемо у срцима својим! Нека наша вера и живот буду делатни. Волимо се и помажимо једни другима. У сусрету са васкрслим Господом, у Његовом загрљају, све невоље и искушења лако ћемо савладати!

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!


Коментари55
605ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fjodor
Niko osim Vučića. On se već saglasio.
Раде Ковачевић
Maja@ То што Црква гради српске храмове свугде где је потребно и што чини све што је у њеној моћи да заштити старе српске богомоље, значи само то да је управо она на најдубљи начин схватила кризу у којој се нашао српски народ: а то је пре криза идентитета и интегритета српског етничког корпуса, него ли економска и политичка криза, које јесу озбиљан проблем, али рационално решив, под условом да српски народ схвата ко је, шта је, где је и како потекао и којем циљу стреми. У деценијама пред нама, мораћемо сви заједно, а не неко у наше име, да пронађемо начин да заштитимо своју државу коју су за нас стварали наши преци, јер само тако можемо да заштитимо и себе и своје потомке у свету заснованом на насиљу и моралном искушењу. Према томе, да ли ћемо се борити за Космет, да хоћемо, да ли ћемо препустити другима да о нама одлучују, не нећемо, да ли ћемо штити своја светишта, да хоћемо, јер ми нисмо народ коме ништа није свето.
Maja
Ma kakvo Kosovo... Samo trosite pare i gradite crkve na svakom koraku!!?? Dve samo kod mene u kraju na Novom Beogradu. Dosta je jedan hram, a sta ce nam i on. Kosta puno, a nikakve vajde, samo pricate i propovedate, a od rezultata nista. Vozikate se skupim kolima od svetinje do svetinje a mozda bi bilo bolje malo para za obrazovanje, decu, bolesne i starije. Eventualno neka fabrika da se otvori. To su nase pare. Alo, ima li tamo gore nekoga ili ste samo zarasli u bradetine i mislite da je narod glup. A Kosovo pustite vi drugima da odlucuju. Vasi hramovi koji su ostali tamo vise ne pripadaju vama i vase misljenje i odluke nisu donele nista dobro.
Радо Мир
Не знам ком народу припадате Мајо, није уосталом ни битно. Но, одакле Вам право да у име целог српског народа пљујете на Српску Православну Цркву и све њене великодостојнике?! Неспорно је да и међу њима има девијантних појава, корупције и непримереног понашања но, и они су обични људи (са свим манама и слабостима) попут нас и Вас, па стога индивидуално сносе последице истог. А због ове реченице: ''Vasi hramovi koji su ostali tamo (на Косову) vise ne pripadaju vama i vase misljenje i odluke nisu donele nista dobro'' улажем протест и огорчење код Админ-а, сматрајући да таквим речима нема места на страници ''најбољег листа на Балкану''.
Препоручујем 11
Војин
1833. године франц. песник Ламартин је угледао широку белу кулу која се уздизала у сред равнице те је према њој кренуо. У вези са том кулом записао је следеће: видех да су њени зидови, начињени од правилних слојева људских лобања...Те лобање и та човјечија лица, огуљена и побелела од кише и сунца; може бити петнаест до двадесет хиљада, облепљена са мало малтера, образовала су потпуно славолук Ја поздравих срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац њихове отаџбине. Србија у коју ћемо да ступимо, биће слободна и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умирали за своју земљу. Ускоро ће и Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик: Он ће њиховој деци показати по коју су цену њихови очеви купили слободу.… Треба напоменути да су Турци из освете давали награде за сваку одсечену и донешену србску главу а да су се у зверствима по српск. слима посебно истицали Шиптари. МАЈО, од лопова и убице гори је само равнодушан човек !
Препоручујем 12
Samir
Sretan var uskrs vjernici, a sto se tice SPC mogu da kazem da vesto prikriva da su Kosovske crkve i manastari takodje deo albanske kulturen bastine jer je najveci deo Kosovskih albanaca bio deo pravoslavne Vizantije i da je najveci deo islamiziranih albanaca pravoslavnog porijekla a manji deo katolickog. Nekada su ti ljudi zajedno slavili uskrs...a tad nacije nisu ni postojale.
Радо Мир
Самире, не брукајте се, молим Вас. Ако су икада ''najveci deo Kosovskih albanaca'' и били православни, онда су у то време причали грчки (или српски), односно, уопште нису ни били Арбанаси. Када су исламизирани (и албанизирани), окренули су се другој 'културној баштини', а ову стару су кренули патолошки да уништавају. Наравно, не сви и не константно. Интересантно би било да нам испричате, како ови данашњи реагују када им кажете да су ''najveci deo'' пореклом Византинци (Грци, Срби или шта год већ), а не Илири?! Кажете им то, зар не? Ах да, хвала за честитку, Бог Вам добро дао.
Препоручујем 9
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Желим да верујем да ће власт разумети поруку нашег патријарха Иринеја и послушати га!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља