уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:20

„Француска 7” – некад институција а данас чист ентузијазам

Зграда у Француској 7 многима је „трн у оку”, покушавају да је отму, да отворе банку, коцкарницу, да уселе неке приватне издавачке куће, а ту ни ексер не би требало да се закуца јер зграда има статус националног културног добра”, кажу УКС
субота, 07.04.2018. у 13:03
Урдужење књижевника Србије у Француској улици број 7 (Фото Т. Јањић)

Репрезентативна уметничка удружења некада су имала значајну улогу, не само у културном животу, а данас углавном опстају захваљујући ентузијазму.

Радомир Андрић, који је 50 година члан Удружења књижевника Србије и осам година на његовом челу, подсећа да су некада чланови УКС-а били Иво Андрић, Симо Матавуљ, Десанка Максимовић, Јован Скерлић, Исидора Секулић, Радоје Домановић, а данас то удружење „опстаје на великом ентузијазму”.

„Што би рекли у мом крају - варкамо се. Када нам нестане средстава, а никада нам није довољно, ја злоупотребљавам своје пријатеље и дешава ми се на улици да када ме виде пређу на другу страну и ја онда вичем: Еј стани, не тражим ти ништа”, рекао је Андрић Танјугу.

Број чланова УКС варира између 400 и 500, основни критеријум за пријем јесте квалитет дела, а у новије време донета је одлука да се из удружења искључују они који не плацају чланарину.

„Суштина је да ми опстајемо и увек се нешто ствара, свакодневно имамо програме - трибине, представљање књига, књижевне сусрете, разговоре, долазе нам страни писци. Успоставили смо покидане нити са писцима из бивших југословенских република, организујемо Међународне сусрете писаца који су угостили и нобеловце, а и данас нам долазе аутори из Аустралије, Канаде, САД-а. Водимо рачуна и о нашим писцима који живе у иностранству и тамо презентују нашу културу”, истиче Андрић и додаје да ће 1. јуна организовати Скуп писаца подунавских земаља.

Андрић пак помиње да су изложени разним притисцима и да је пре свега зграда у Француској 7 многима „трн у оку”.

„Многи покушавају да је отму, неки су покушавали да ту отворе банку, коцкарницу, неке приватне издавачке куће хтеле су да се уселе. Овде не би требало ни ексер да се закуца, јер зграда има статус националног културног добра”, рекао је он.

УКС у својим просторијама нема грејање, у сали где се одржавају програми људи зими седе у капутима, па су претпрошле године од Амбасаде Азербејџана добили грејалице.

Председница Удружења композитора Србије Ивана Триштић каже да се „са скученим средствима труде да промовишу српску музику да би она била доступна и видљива”.

„Ми једини издајемо партитуре српских композитора и једини организујемо фестивал српске савремене музике - Међународну трибину композитора. Споља изгледа да је све у реду јер имамо фестивал и различита издања, али заправо ми се копрцамо”, рекла је Тришић Танјугу.

Она наглашава да наша култура мора поново да има статус који је некада имала, да се схвати да је она темељ друштва, да „није маргиналија коју можете да отпишете па поново вратите” и упозорава да нико не сме да се игра са културом јер је то опасно.

Тришић примећује да се много говори о дигитализацији, а Удружење композитора никако на конкурсима да добије средства за дигитализацију партитура.

Одавно, каже, нису добили новац за своја издања, немају средстава ни да пошаљу композиторе на иностране фестивале где се изводи њихова музика и наглашава да класична музика као „елитни и крхки део културе” захтева заштиту државе.

Председник Удружења драмских уметника Војислав Брајовић не жели да говори о проблемима са којима се удружење суочава у свом раду, већ само о проблемима својих чланова које настоје да реше и решавају.

Он подсећа на забрану запошљавања и чињеницу да сва позоришта имају недовољан број глумаца те је тако Југословенско драмско осамдесетих година, када је Брајовић био на његовом челу, имало 65, а данас само 24 глумца, што угрожава ансамбл и репертоарско позориште које је важно да постоји.

„УДУС се ангажује да се та уредба не односи на ангажовање уметника ако се већ односи на забрану запошљавања. Затим ту су биле бесмислице као што су тендери те тако рецимо Дом културе у Прибоју ако жели да угости Атеље 212, мора да распише тендер на коме се појави неко друго позориште које тражи мање пара и онда то утиче на културну политику локалних самоуправа”, скренуо је пажњу Брајовић.

Посебно питање су, како примећује, самостални уметници којих ће бити све више и више, јер данас има много факултета у Србији, којима је у интересу да ишколују што већи број глумаца, редитеља, продуцената, а они онда немају где да се запосле.

„У Југославији су била три факултета - у Београду, Љубљани и Загребу и највише 11 глумаца је завршавало па и ту се постављало питање да ли ће сви бити довољни храбри да се баве тим послом, а данас факултете заврши неколико стотина њих. Ту је онда удружење које покушава да их сврста у самосталне уметнике, а та перспектива није ружичаста”, рекао је Брајовић.

„Ето тиме се ми донкихотовски боримо. А шта ћемо са песницима или сликарима, музичарима? Каква је њихова перспектива? Не може се културна политика наше мале заједнице сводити на аматеризам или на либерално капиталистички систем. Може, али то не даје добар резултат и ствара огромну штету”, упозорио је Брајовић.

Српско књижевно друштво другу годину заредом није добило средства за своје пројекте на конкурсу Секретаријата за културу града Београда, а председник Управног одбора тог удружења Славољуб Марковић примећује да је „однос према репрезентативним удружењима исти као однос према култури уопште”.

Марковић наглашава да СКД има 250 чланова, од којих је већина у редакцијама издавачких кућа или уређују часописе од „Летописа” Матице српске до „Градине”.

„Назначајнија функција СКД-а је старање о писцима, посебно о самосталним уметницима, којима обезбеђује плаћање доприноса и здравственог осигурања”, рекао је Марковић, поменувши трибински програм који организују и издавање часописа „Књижевни магазин” који због недостатка средстава нередовно излази. (Танјуг)


Коментари9
7b64f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

odgovor Smudji
Nisu sadašnji kulturnjaci krivi za kapitalistički odnos prema udruženjima, nego DOS. Prvi ministar kulture posle državnog udara 2000, Branislav Lečić, odmah je skinuo sa budžeta umetnička udruženja, Muzičku omladinu i Kulturno-prosvetnu zajednicu. Planom DOS-ovih gazda, naredbodavaca i finansijera, za porobljavanje Srbije trebalo je uništiti kulturu, a to je Lečić i uradio, što se dogadjalo sve vreme dok je DOS/DS bio na vlasti. Sada je jako teško vratiti sve na početnu poziciju, jer je DS zemlju opustošio. Toliko.
Maja
Skoro sam bila u Francuskoj 7 zbog promocije knjige. Knjizevnik je posle promocije castio goste i kriticare. Ruzno je bilo gledati dezurne prosijake koji su kupili u kese hranu sa svedskog stola iako promocija jos nije bila zavrsena. Po njihovom ponasanju sam primetila da su to vec stari znanci onih koji ovde rade. Osecala sam se uzasno posmatrajuci sve to. Neki od njih cak i budu na promocijama i onda bukvalno sve "obrste". Zar se takvo ponasanje nemoze spreciti. Nekultura na sve starne pa cak i u Francuskoj 7.
Aleksandar Smudja
Slicnu politiku vode Gradski sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture RS, Jevticeva i Vukosavljevic treba pod hitno da budu smenjeni,zbog nekompetencija i steta koje su kulturi do sada naneli.
muzičar
Nema komentara zato što je nekoliko tekstova o umetničkim udruženjima ugurano u jedan. Udruženja su u kapitalizmu od 2000. registrovana kao NVO, ali nemaju prednost novoosnovanih NVO da dobijaju pare, jer ne rade na destabilizaciji zemlje. Tako decenijska renomirana udruženja(ULUS; UMUS; ULUPUDS, itd.) tavore i ne mogu da obavljaju svoje aktivnosti. Umetnici iz tih udruženja su stubovi kulture i umetnosti nacije, a o njima niko ne vodi računa. Na konkursima grada i republike udruženja često ne dobijaju novac, jer seljaci iz komisija tvrde da ko ne može da zaradi, mora da se ukine. Nigde u svetu visoka umetnost se ne finansira na tržištu. Sve ovo zahteva mnogo ozbiljnije analize, a ne komentare u Politici.
Neša
Ko ne poštuje svoje poštuje tuđe. Za stanje treba zahvaliti onima koji vode Srbiju, koji se u prsa busaju odbranom nacije i njenih vrednosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља