Обиље хране и пића незаобилазни су део сваке празничне трпезе, што може бити прави шок за организам након дугог васкршњег поста.
Процењује се да током празника свака четврта особа има проблема са варењем због претераног уноса хране и конзумирања алкохолних пића.
Гастроентеролог КБЦ Звездара Срђан Марковић каже да прелаз са посне на масну храну треба да буде постепен, да је свима јасно да је масна храна укуснија, али да мора да се балансира њено уношење и никако не заборави физичка активност.
На вечиту дилему колико куваних јаја током празника може да се поједе Марковић одговара – једно, највише два.
Два јајета могу уколико се, како каже, не користе други извори масти, а уколико неко уз јаје једе и масно месо онда је једно сасвим довољно.
„Беланца могу и више, јер су богата протеинима, албуминима и ту нема ограничења”, рекао је Марковић за Танјуг.
Појашњава да су јаја драгоцен извор хранљивих материја и када се умерено користе имају позитиван ефекат на организам, јер жуманце има доста гвожђа у себи.
Уколико се претера може да дође до одређених здравствених проблема, јер су јаја богата засићеним мастима те могу да направе проблем у кардиоваскуларном систему и гастроентеролошким органима.
„Када се у већој количини конзумира храна богата засићеним мастима и у дужем временском периоду може да доведе до стварања камена у жучној кеси, а ако се претера и поједе већа количина масне хране одједном то може бити окидач и за упалу жучне кесе, па и упале панкреаса што су озбиљни здравствени проблеми”, објашњава Марковић.
Преједање током празника, подсећа, обично доводи до функционалних проблема желуца, танког и дебелог црева, панкреаса, те долази до надутости у горњем делу стомака, јавља се мучнина, подригивање и скупљају се гасова више него што би требало.
Упитан може ли сода бикарбона да помогне у таквим ситуацијама, Марковић каже да сода може да помогне на кратке стазе, али на дуже стазе се не препоручује јер доводи до стварања вишка хлороводоничне киселине што може да направи додатни проблем.
„Надутост, гасови, подригивање настају јер не може довољно да се излучи панкреасних ензима који учествују у разградњи унетих намирница, те долази до проласка несварене хране кроз дигестивни тракт у танко и дебело црево. У таквим ситуацијама организму може да се припомогне тако што се додају препарати који садрже мали проценат тих ензима”, појаснио је Марковић.
Са њим се слаже и гастроентеролог Татјана Цвејић Пашић која каже да је храна која се конзумира за време празника често изузетно калорична, масна и јака и тешка за варење.
„На српској трпези вековима је доминирала храна пуна целулозе, а треба нагласити да дигестивни систем нема могућност варења такве хране свакодневно”, појаснила је она.
Лоше животне навике и недовољно кретање, уз конзумирање високо енергетских напитака и високо калоричне хране, довело је до пораста броја оболелих од шећерне болести и повишеног крвног притиска.
Она је указала да пацијенти који су имали операцију жучне кесе, операцију желуца и дванаестопалачног црева посебно треба да обрате пажњу на исхрану, јер је код њих отежано варење масти.
„Да би се лакше сварила храна могу се додати препарати панкреасних ензима како би се побољшало варење, смањио осећај нелагодности у стомаку, тежина, мучнина и претерана надутост”, закључила је она. (Танјуг)
