уторак, 19.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:25
ИНТЕРВЈУ: ДР ТАТЈАНА БРАНКОВ, ДОЦЕНТ НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ У СУБОТИЦИ

Како ГМО ипак улази у државе које га забрањују

Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељнедеља, 08.04.2018. у 22:00
Татјана Бранков (Фото Лична архива)

Србија је у Европи представљена као „бастион” одбране од ГМО-а – није чланица СТО и има закон који строго забрањује и производњу и увоз трансгених усева и производа. Др Татјана Бранков, доцент на  Економском факултету у Суботици, која је докторирала на тему ГМО међутим тврди да постоје бар два начина на које генетски модификовани организми улазе у ланац исхране у Србији, као и у другим земљама које имају сличну националну политику.

– На првом месту улазиo je путем контаминација, као и кријумчарењем ГМ семена. Пре свега, са територије Косова и Метохије где су стизале велике количине помоћи у храни из Америке, али и илегалним уношењем из Румуније – објашњава Татјана Бранков.

Зашто баш Румунија?

Румунија од 2016. године не производи ГМО, али је производњом генетски модификоване соје почела да се бави још 1999. године, пре него што је усвојена било која регулатива ЕУ. У року од пет година рангирана је на 11. место највећих светских произвођача ГМ усева. У то време било је познато да Румунија и Бугарска неће ући у унију до 2007. године и нису биле заштићене европским прописима.

На који начин данас проналази пут до купаца?

ГМО данас улази у Србију кроз прерађену храну –маргарин, кондиторске производе, резанце, супе, житарице, кобасице, пића, грицкалице, чоколаде, мајонез – намирнице страног порекла. Оне могу садржати примесе ГМО у концентрацији мањој од прописаног нивоа обележавања у земљи порекла.

Површно гледано, верује се да потрошачи у земљама које не производе ГМО конзумирају храну без ГМО. Међутим, мање пажње посвећује  се чињеници да ГМО може ући у ланац исхране кроз увоз трансгене сточне хране и прерађених намирница, или пак контаминацијом (случајном или намерном).

У Европи је предострожност све већа, расте забринутост... многе државе забрањују гајење.

За разлику од САД, где око 75 одсто прерађене хране на полицама супермаркета садржи ГМО, у ЕУ заиста постоји већа предострожност. Гајење ГМО је веома ограничено због забринутости за животну средину, пољопривредно земљиште и биолошку разноврсност. Само четири земље у ЕУ (од укупно 28) – Шпанија, Португалија, Словачка и Чешка – гаје ГМ кукуруз и то на 136.363 хектара. Док је 19 земаља потпуно „избацило” ГМО усеве са целе или са дела своје територије.

Али проблем је у сточној храни.

ЕУ је зависна од увоза сточне хране, процењује се да је удео трансгене соје у укупном увозу соје 90 одсто, а удео трансгеног кукуруза у укупном увозу кукуруза око 25 одсто.  На тај начин ЕУ је прихватила неизбежност контаминације ГМО, до неког нивоа.

Како одолева Русија?

Русија  има један од најрестриктивнијих закона на свету, али и њeни грађани, такође, користе месо или млеко стоке која је храњена овом храном. Русија, као чланица СТО, не може у потпуности да забрани промет ГМО, али још важније – Русија је принуђена да увози ГМО сточну храну због брзорастућег сточног фонда. Сада је, свакако, на путу да оствари високу прехрамбену самодовољност коју, иако нуклеарна сила, никада у историји није имала.

Да ли је и Србија принуђена?

Не, ми нисмо у тој позицији. Припадамо малобројним државама у свету које су у стању да обезбеде сточну храну, без ГМО, из сопствене производње. Спор опоравак сточарског сектора након колапса деведесетих година прошлог века дешава се паралелно са увећањем производње не-ГМО соје. То је наша срећа у несрећи. Србија је одувек, у већој или мањој мери, била самодовољна у производњи хране. Рецимо, седамдесетих година прошлог века степен самодовољности у производњи хране износио је 122,4 одсто, у Војводини чак 237 одсто. Поређења ради, у Словенији свега 66,3 одсто.

Иако је закон стриктан грађани сумњају да тржиште није заштићено од продора ГМО?

Када бисте питали, рецимо, да ли је сушена и усољена шунка из Црне Горе, ГМО храна, одговор би вероватно био – не, јер се тамо не производи ГМО. Међутим, према подацима ФАО, Црна Гора је, рецимо, пре пет година увезла 19.499 тона свињског меса из Холандије, Немачке, Шпаније, Белгије и Аустрије, земаља које у производњи користе трансгенy сточну храну. Те исте године њихова домаћа производња износила је свега 2.511 тона.  То изазива озбиљну забринутост да је заштићени бренд – његушка пршута, можда, у великој мери, произведен од увозног меса.

Често наводите и Алжир као пример како у пракси ГМО проналази пут у државе које га забрањују.

Та држава, као ни Србија, није члан СТО. Уредбом из 2000. године забранила је увоз, производњу и промет ГМО. Упркос томе, недавна студија показала је присуство ГМО у већем броју прехрамбених артикала, увезених из Латинске Америке, Азије и САД.

Контроверзе око обележавања

Сви производи који садрже трагове одобрених ГМО у проценту већем од 0,9 морају бити означени. То налажу прописи о обележавању хране у ЕУ. На етикети таквих производа потребно је да постоји обавештење „садржи ГМО”. У Америци не обележавају такву храну.

И у Србији која тежи чланству у ЕУ ће важити исто правило обележавања. Наравно, ако дозволимо промет што се између редова и најављује.

Сматрам да такву одлуку треба одложити до последњег тренутка. Зашто? Зато што се на примеру постојећих контаминација показало да наш систем контроле није довољно ефикасан, дакле не поштујемо закон који је тренутно на снази. Како онда можемо да очекујемо да ћемо поштовати нови закон и адекватно спроводити обележавање? Треба прво обезбедити услове за ефикасан рад надлежних институција и изборити се са корупцијом у прехрамбеном сектору, а тек касније размишљати о дозвољавању промета.

Кажете да је претерана дискусија о здравственим ефектима ГМО посебан облик манипулације. Због чега?

Иако се дискутује о томе, ГМО несметано продире у ланац исхране, и скреће се пажња са суштине проблема – одбране државних граница и домаће семенарске индустрије. Иако је обележавање важно питање, много је битнија контрола на државним границама. Кина, рецимо, детектује присуство свега 0,1 одсто примеса недозвољеног ГМО, док у Индију може све да уђе. Дакле, најважније је заштитити границе и контролисати храну. Заштита домаће семенарске производње, самим тим и прехрамбеног суверенитета, треба да буде света дужност српске политичке елите.


Коментари8
7ff6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Они, који се богате на рачун производње и продаје производа, који садрже ГМО , свакако да се не хране тим, по здравље опасним производима. Дакле, разбољевај се, умири просечни грађанине (у материјалном погледу), умири сиротињо, јер богаташи треба да буду још богагтији!!! Живот овоземаљски, нажалост, полако, али сигурно, постаје непрегледна долина плача...
Zoran Sretic
Postoje dve redovne greske u tumacenju EU prava i srpskog prava u ovoj oblasti. Prvo, EU pravo dozvoljava da proizvod sa primesama (prethodno odobrenog) GMO ispod 0.9% ne mora biti obelezen samo ako je do kontaminacije doslo nenamerno ili u slucajveima koji su bili van kontrole proizvodjaca. Ukoliko ima pristustvo neodobrenog GMO u bilo kojoj kolicini ne moze na trziste uopste bilo kako da je obelezen. Prema tome, u pitanju je GMO koje je prethodno morao biti odobren. Nas zakon dozvoljava uvoz bilo kojeg proizvoda koji ima ispod 0.9% GMO sto ga cini manje restriktivnim od EU rezima u tom delu. Naime on zabranjuje uvoz GMO ali u posebnoj odredbi kaze da se proizvod sa primesama ispod 0.9% bilo kojeg GMO ne smatra GMO proiz. Takodje ni nas zakon kao ni EU ne sadrzi zabranu uvoza mesa zivotinja koje su hranjene GMO hranom. Jednostavno ne mozete identifikovati GMO prisustvo u takvom mesu.
Мира
А други је преко рецимо соја лецитина који нам долази у виду финалних производа из ЕУ - прерађевина и слаткиша. Свака западна чоколада која садржи соју (а све садрже) има у себи ГМО.
Невена Митровић
И преко сточног брашна кога такође увозимо добрим делом са запада а које се прави од стоке храњене ГМО.
Препоручујем 24
Mile
Kako vidite druge, a sebe ne? Nije rec samo o modifikovanoj soji, vec je jos gori midifikovani kukuruz, za koji je naucno dokazano da lepriri koji se hrane polenom modifikovanog kukuruza umiru. A kakva je stvarna praksa u Srbiji, tom "bastionu" protiv GMO? Pa pune su nam pridavnice skriba od modifikovanog kukuruza. Samo sto se lazemo, pa ga na nalepnicama proizvoda nazivamo: modifikovani skrob kukuruza, sto ne postoji, jer je rec o modifikocanom kukuruzu ciji se skrob koristi u mnigim mlecnim namazima, jogurtima, kremivima, pavlakama, pastama od paradajza... Citajte deklaracije na proizvodima, pa cete videti. A sta sa onima cije su deklaracije ofrlje napisane! A nase inspekcije cute, nesposobne ili nepismene, svejedno, u tom "bastionu" protiv GMO!?
Muhamed Popovic Pop
Ne znam otkud Srbija "bastion" kad je u mnogim EU zemljama GMO zabranjen ( Austrija, Francuska ..) a u nekim dozvoljen ali ako je je proizvod jasno i upadljivo obeležen ( pa ko voli nek izvoli). Kod nas se GMO soja odavno gaji oko Obrenovca a sigurno i drugde. Osim toga, ni uvozne namirnice prolaze kao da nema granice i isnpekcije
Ljiljana
Bilo bi dobro navesti MNOGE zemlje EU u kojima je GMO zabranjen.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља