недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ДЕЦЕНИЈА РАДА СРПСКЕ ШКОЛЕ У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

Да наша деца не забораве ћирилицу и своје корене

Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 08.04.2018. у 22:00
Српска школа Свети Сава (Фотографије СССС)
Наставница Виолета уручује књижице

Да српски језик нису само слова, већ и манастири на Космету, Тесла, али и серија „Вратиће се роде” или Тирке, Моша и Милутинац и историјски успех наше фудбалске репрезентације у Уругвају 1930. године, малишане у далекој Јужној Африци већ 10 година учи Виолета Павловић-Мариновић. Ова Београђанка је у потрази за авантуром отишла у Африку пре тачно 25 година и остала с мисијом да „наша деца не забораве свој језик, ћирилицу и порекло”. Она је професорка разредне наставе у Српској школи „Свети Сава” која ове године прославља деценију постојања и неко ко је захваљујући великој упорности увео српски језик у образовни систем Африке, изједначивши га с енглеским и француским језиком. По угледу на српски, немачки је такође касније добио национални статус.

– Идеја о оснивању српске школе у Африци се родила 2008, а први ђаци су сели у клупе на Врбицу следеће године, уз подршку српске заједнице у Јоханесбургу, Српске православне цркве и државе Србије. На захтев родитеља сам 2015. отворила и одељење у Преторији. Око 30 ученика имамо годишње, дакле, могу да кажем да је до сада више од 300 ђака научило ћирилицу у овим клупама – прича Вања, коју смо „ухватили” у Београду током ускршњих празника.

Објашњава нам да је школска година у Јужној Африци подељена на четири тромесечја и да ради с децом која су подељена у две групе: од предшколског до четвртог разреда и од петог до средње школе. Родитељи, бабе и деде ученика су српског порекла или има и деце из мешовитих бракова па нису ретки и ђаци црне боје коже, али и они којима је један од родитеља из Русије, Индије, Португала, Хрватске...

– Комплетна настава је на српском језиком, учимо по уџбеницима државе Србије и материјала који сама пронађем на интернету, копирам... Учимо историју, географију, ликовно, музичко, учим их српским обичајима, о Косовском боју, Врбици, како се фарбају јаја, прославља слава, знају наизуст химну Србије и химну Светом Сави... То нису само лекције, већ им се тако гради и подиже самопоуздање, да се не осећају сами на другој страни планете, да знају ко су и одакле су. Родитељима упорно понављам да у кући обавезно говоре српски, јер енглески ће природно научити због окружења – прича нам ова наставница.

Он каже да млађа деца највише уживају у традиционалним песмама и играма, а старије ученике више интересују историја, спорт и филм. Вања их не учи само о светским ратовима, периоду Тита и распаду Југославије (где се обично у уџбеницима завршава градиво), већ и о периоду деведесетих и данашњој политичкој и економској ситуацији у Србији.

– Сама проналазим педагошки материјал о периоду након распада Југославије, зато им и пуштам филмове од „Сабирног центра” и „Ко то тамо пева” до „Шешира професора Вујића”. Све то морају да знају како би правилно схватили историју нашег поднебља јер, без тога, како бих им објаснила Нушића, Иву Андрића или Ћосића – каже уз осмех. И њени синови Јован (21) и Алекса (15) седели су у овим клупама.

У свом послу има несебичну подршку супруга Стевана и родитеља својих ђака. С поносом истиче да су у питању интелектуалци: доктори наука, инжењери, програмери, доста је лекара... Родитељи децу довозе у школу, јер су велике раздаљине у Јужној Африци, а живот је брз, модеран, са захтевним радним временом... Стандард је висок, изражене су класне, религијске и расне поделе, али, истиче Виолета, сви ипак живимо заједно.

– Постоји јака средња класа, којој ми припадамо, на пример. Углавном сви раде за стране фирме, велике компаније и, нажалост, највећи део времена проводимо у колима. Да бих држала часове у одељењу у Преторији возим сваке недеље по сто километара. Српска заједница у Африци је мала, Срба је око 20.000, али смо чврсто повезани. Упркос раздаљинама и брзом начину живота налазимо време за дружење по кућама, обавезно се виђамо на славама, организујемо разне манифестације заједно с другим српским организацијама и СПЦ – прича Виолета Павловић.

Она истиче да велику подршку раду школе, осим родитеља, донатора и спонзора, пружа и наша амбасада у Преторији, Управа за сарадњу с дијаспором Министарства спољних послова и Министарство просвете. Ђаци и родитељи некада прелистају и „Политику” када је Вања донесе из Србије, а наше текстове о школи чувају у посебној фасцикли.

Матура и повратак у Србију

– Упоредо с оснивањем школе у Јоханесбургу, текла је борба и за признавање српског језика као матерњег језика за децу емиграната и као изборног предмета за децу која су рођена у Јужној Африци. То значи да је данас српски језик признат у курикулуму од четвртог разреда основне школе и до четвртог разреда средње школе у Јужној Африци и по томе смо јединствени у свету. Матуру је већ положило десеторо ђака и они су уписали факултете. Ове године је међу 10 најбољих матураната у Африци била и наша ученица, која је уписала Технички факултет у Преторији – објашњава ова професорка.

Она каже да је занимљив тренд повратка у Србију и да се до сада у нашу земљу вратило 16 њених ђака, а има и оних који су уписали факултете у иностранству.


Коментари5
7d8d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrovic
Свака част! Само сте можда направили мали превид. Уругвај је колико ја знам у Јужној Америци а не Африци.
Данило
Шта је кошница без матице? Шта су Срби у расејању без јаке, економски и политички стабилне Србије? Љуспа од ораха у леденом океану. Како они да сачувају ћирилицу када је Вук предубоким реформама језика и писма утро пут латиници у Србији. Што Руси, Бугари, Украјинци, Белоруси ...не пишу свој језик латиницом. Код нас, један језик а два писма? То свет није видео. Али то је богатство, кажу бистре пчелице. Па замислите, не дао Бог роди се дете са две главе, је ли то богатство или хендикеп? Шта ће латинично "ј" у ћирилици када смо ми имали своје "й"? Да би се наш Јован рвао са целим светом да докаже да није Џован
Иван С. Белић
Мало је посттитоистичких Срба који су достојни да едукују или снимају серије и филмове о српској историји. Оно мало достојно, стигматизовано је као национал/шовинистичко по већ опробаној титоистч. матрици везивања свега српског, честитог, лепо васпитаног и "варошког" за велко српски хегемонизам, који још нико и никада није децидно објаснио..! Баш су црни примери серије које су узете као пардигма српске историје где је свака реченица па и реч неког српског светски признатог барда, детерминисана до у ситна црева, како не би нарушили "братство и јединство" или је, као у серији "Монтевидео Бог те видео", тадашњи свет сведен и вулгаризован кроз куплераје као предмет доминантног интерсовања Срба у целини. ДИКСИ!
Миро Марковић
Да ли има некога ко има довољно храбрости у области образовања наше деце на прави начин? Научно је доказано да србски калуђер Ћирило нема никавих заслуга у стварању Србског писма. Ћирило је рођен 828 године, т.ј. у почетку 9.века а на златном печату србског краља Строимира све је уграбирано на Србском писму 830. године, када је Ћирило имао само две године. Други доказ је Србско четворојевађење, које се налази у Ирском национланом музеју у Даблину. Та књига има 305 страница, написана је на Србском писму у време србских владара Свевладовића с краја 5. века. На другој страници тог Четворојевађела се налази цела србска азбука свих слова и са подацима како се она читају. То нико не може дађе да оповргне. Мирослављево јеванђеле из 12. века се сматра као најстарија књига на Србском језику и писму, али то није тачно. За име Бога, драги моји Срби, да ли ви имате очи да гледате, главу да мислите и храброст да схватите да смо сви обнати од стране Латина и Грка?
Срђан
Поштовани г.Марковић како се на енглеском језику зове Србско четворојевађење, које се налази у Ирском национланом музеју у Даблину ?
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља