четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:46
СРПСКИ ЈЕЗИК НА СТРАНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА

У Кини највише нових лектората

Аутор: Марина Јаковљевићнедеља, 08.04.2018. у 22:00
Професор др Рајна Драгићевић (Фото ЦПН/М. Ристовић)

Број катедри на европским универзитетима на којима се српски проучава као страни језик у последњих 15 година готово се преполовио, резултати су најновијих истраживања. Почетком последње деценије 20. века чак 10.000 студената је изучавало наш језик на 74 универзитета, од тога су 54 лектората била на универзитетима с којима је Министарство просвете имало потписан билатерални уговор, а онда је њихов број пао на 27. Сада је 12 лектората под покровитељством Министарства просвете, док су остали ван контроле наше земље.

Ово су само неки од података који су се чули на трибини посвећеној изучавању српског као страног језика на светским универзитетима, која је недавно одржана у Научном клубу Београда. Центар за промоцију науке је на овај начин, у сарадњи с Институтом за славистику Универзитета у Келну и београдским Филолошким факултетом, покренуо циклус трибина о изучавању српског језика као страног на светским универзитетима.

Професор др Весна Крајишник, управница Центра за српски као страни језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, наводи да је током деведесетих дошло до урушавања система, али да су Хрвати били виспренији, па су тако у већини случајева наши лекторати постајали лекторати хрватског језика. Она је ипак оптимиста и то илуструје податком да се отварају нови лекторати српског језика, а највише у Кини јер се због економске сарадње („Пут свиле”) повећава потреба за познаваоцима српског језика.

– У тренутку када славистика остаје у сенци испред такозваних профитабилних лингвистичких, група попут синологије, оријенталистике или хиспанистике, популаризација изучавања нашег језика и културе важан је аспект не само научне него и културне промоције – истакла је професорка Крајишник.

Иако се може, према неким истраживањима, закључити да се број лектората у САД повећава, проф. др Весна Крајишник за „Политику” објашњава да Србија никад није имала потписан ниједан уговор с универзитетима у САД.

– Тамо се српски изучава у организацији тих универзитета и ми немамо званичне податке о томе ко тамо предаје и по ком програму, као ни о облицима и нивоима наставе – нагласила је професорка.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду још од 1986. године организује се настава српског језика за странце, а од 2015. постоји и мастер програм Српски као страни језик. Наиме, 2010. је одлучено да се крене с припремом за акредитацију овог мастер програма, а прва генерација је уписана школске 2015/2016. године, наводи проф. др Крајишник за наш лист.

Професор др Рајна Драгићевић, управница Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду, каже да обнова мреже лектората за српски језик јесте посао државе, али ако до тога дође на видело би дошао следећи проблем:

– У нашој средини се запоставља чињеница да приступ српском језику као страном треба да буде битно другачији у односу на приступ српском језику као матерњем и да треба да унапређујемо методику српског језика као страног. Стручњаци за српски језик (посебно појединци који одлучују о избору кандидата) не би смели да се задовољавају решењем да у лекторате шаљемо стручњаке за српски језик без било каквог искуства или образовања. Требају нам нова усмерења на студијама србистике, нови уџбеници, приручници, речници, научни и стручни часописи који ће подржавати наставу српског језика као страног.

Она истиче да обично размишљамо само о ученицима, па постоји неколико уџбеника и приручника намењених њима, али немамо довољно резултата у образовању наставног кадра. Једини конкретан резултат до сада јесте заснивање мастер програма за српски као страни језик у Центру за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду и сличног програма на Филозофском факултету у Новом Саду.

– Потребно је оспособити наставнике за српски језик као страни да гледају на наш језик очима странца. Јасно је да је сложен задатак образовати наставнике за српски као страни језик и да он захтева дуготрајније образовање од једногодишњег курса на мастер студијама. Због тога ћемо покушати да приликом акредитације наших факултетских програма предложимо предмет на основним студијама Катедре за српски језик који би се звао Српски као страни језик – истакла је др Драгићевић.

Конкретне предлоге како помоћи лекторима и студентима српског језика широм света изнела је проф. др Весна Ломпар, професорка Катедре за српски језик с јужнословенским језицима и Центра за српски као страни језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Као решење на недостатак уџбеника и материјала професорка предлаже умрежавање лектора, да се питања и искуства шаљу на исту адресу како би се добиле повратне информације. Друга идеја је остваривање тесне везе између лектората и амбасада, развијање културне дипломатије.

Професор Ломпар одговара и на питање како повећати број страних студената српског језика и како им помоћи током студирања: добар пример је међународно такмичење студената српског језика, екипно и индивидуално, затим да се страним студентима задаје израда презентације о Србији или да поставе позоришну представу на српском језику... Посебно је наглашен значај посете тих студената Србији јер ће тако имати могућност да усаврше језик, уче наше обичаје, размењују искуства...

– Свако од нас може да уради много у ширењу језика и културе – истиче професорка.

Доктор Драгана Грбић, лекторка и научна сарадница Института за славистику Универзитета у Келну и научна сарадница Института за књижевност и уметност у Београду, изнела је податке о лекторату у Келну, који је поново отворен пре годину и по дана, и положају српског језика.

– На годишњем нивоу славистику овде изучава око 500 студената, што је 1,13 процената у односу на број студената на целом Универзитету у Келну. Од ових 500 студената на славистици само 10 одсто је изабрало јужну славистику, односно 47 студената се одлучило да изучава наш језик – навела је др Грбић.

Поред овако малог процента у односу на цео универзитет, др Грбић наглашава да је то ипак охрабрујући податак јер су на славистици руски и пољски доминантни језици.

Учесници трибине су се сложили у констатацији да се у раду са страним студентима ништа не подразумева и да њихова искуства показују да све што нема систем, што се не може ставити у табелу – странцима представља проблем за савладавање. Управо због потешкоћа у методици наставе, закључено је, лектори морају бити повезани и размењивати своја искуства.

Који је то БХСМ језик

На неким универзитетима српски језик је самостална катедра, док се на другима, а њих је све више, учи у оквиру БХС језика. Како се чуло, овој скраћеници се у последње време додаје и М – црногорски језик – мада професори студентима увек истичу да „је реч о полицентричном језику са стандардним варијацијама”.


Коментари5
ee141
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan stojanović
Jel su Hrvati toliko sposobniji od nas da nas uvek 'urade".?po tome kako im ide ja bih rekao da jesu.
Aleks
Jesu. Zato sto vole svoj narod i neprekidno rade na sebi. A mi vec decenijama zivimo na ludilu (mi najveci, mi najbolji, mi najjaci). I ne radimo nista na sebi.
Препоручујем 9
Mirjana Dorcolka iz Beograda
Razumljivo - jer je fasizam popularan u NATO-u, a Srbi se borili i ginuli od fasisticke Nemacke, Nezavisne drzave Hrvatske i svih njihovih partnera - kako Srpski borci tako i civilno stanovnistvo - NEZABORAVIMO JASENOVAC i osatalih oko 40 logora smrti pa jedini decji logor u istoriji EVROPSKE NECIVILIZACIJE - ali Kina ne zaboravlja bombardovanje njihove anbasade na Novom Beogradu i svojih drzavaljanja koji su bili robovi u novom svetu Americi - uzdravlju ISTINO. Arizona
Драгољуб Збиљић
Овако како је данас нормиран српски језик (четири варијанте: две по изговору и две по писму) нема никакву будућност у свету. Језик мора бити нормиран у јединству и мора бити обједињујући за један народ, у овом случају српски. Будући да је реч о лингвистички истом језику (Вуков/ски/ српски књижевни језик), странци ће радије учити јединственије варијанте тог истог језика у хрватској, бошњачкој или црногорској варијанти истог језика, а не српски језик који је нормиран изван сваке друге европске и светске праксе у нормирању језика једног народа. Нико у Европи и свету не нормира четворолико свој језик као што то чине и данас српски лингвисти који компликују сваку жељу за учење језика Срба међу странцима. Која је сврха нормирати језик само за Србе у четири лика (екавски и ијекавски, па на два писма: на ћирилици и латиници) То тако нико у Европи и свету не ради, ниједни други лингвисти не нормирају ниједан други језик тако. Док се српски језикословци не опамете, смањиваће се број лектората.
Мирослав Јовановић
То није мана него предност: иначе би за пар година сви ијекавски Срби постали "Хрвати". Не вјерујете? Па зар не видите да су већ посвојили штокавски говор као свој, иако су прави Хрвати прије 200 година користили само кајкавски и чакавски. Исто тако су Буњевци постали "Хрвати" само зато што су католици. Срби, опаметите се. Не дајмо своје, ни ијекавски, ни екавски, ни ћирилицу, ни латиницу. Све је то српски, и свим Србима је савршено разумљив.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља